Унутар фабрике која производи трофеј Свјетског првенства у фудбалу

Зграда има два спрата с канцеларијама и радионицама те десетак радника. Компанија је једна од десетина хиљада малих и средњих компанија које чине окосницу италијанске економије и доприносе да земља буде једна од најпросперитетнијих у свијету.

Управо овдје у посљедњих 50 година производе један од најпознатијих предмета на планети - трофеј Свјетског првенства.

Почетком 1970-их година, након што је Бразил трећи пут освојио трофеј “Жула Римеа” на СП-у у Меккико Ситију против Италије почела је прича о најпознатијем трофеју на свијету.

Према тадашњим прописима ФИФА-е, три побједе на првенствима 1958., 1962. и 1970. године значиле су да Бразилци носе пехар “ Жула Римеа “ кући, умјесто да га врате у сједиште Свјетске фудбалске федерације у Цириху, као што се раније дешавало.

Пехар “Жула Римеа” био је пријелазни све док нека селекција три пута не освоји наслов првака свијета. То је успјело Бразилу 1970. године па је трофеј постао њихово трајно власништво.

Био је у просторијама Фудбалског савеза Бразила пуних 13 година.

Тада је ФИФА препознала потребу за дизајном и производњом новог пехара и покренула међународни конкурс на који су пристигла 53 примјерка из цијелог свијета.

Међу њима је био и примјерак који је дизајнирао милански вајар Силвио Газанига, умјетнички директор компаније Бертони, који је и данас веома цијењен, чак и шест година након његове смрти.

“Идеја о овом пехару потекла је од њега и мог дједа Еугенија Лосаа”, рекла је Валентина Лоса, извршна директорица компаније Бертони, четврта генерација породичне компаније основане почетком 1900-их година.

“У почетку су на дизајну била приказана два голмана како подижу руке и држе лопту изнад главе. Након разних дискусија, скица скулптуре је промијењена, а два голмана су замијењена са два анђела побједе. А умјесто лопте нацртан је глобус”, рекла је Лоса.

Одабран је управо примјерак Газаниге, односно компаније Бертони, а репрезентација Западне Њемачке била је први тим који је освојио овај трофеј на Свјетском првенству 1974. године.

Унутар радионице радници се брину о производњи трофеја. Прво се обрађује чекићем, бруси и онда полира. Затим се, прелазећи из руку једног радника у руке другог, сапере содом бикарбоном и урони у разне течне отопине.

На крају се лакира. Пехар је дуг 38 центиметара, а тежак 6,2 килограма.

“Постоји само један оригиналан примјерак трофеја Свјетског првенства који остаје код ФИФА-е. Тај трофеј иде у руке побједничком тиму током церемоније додјеле награда након финала. Направљен је од 18-каратног злата и враћа се ФИФА-и, која га потом шаље назад нама да одмах након церемоније додјеле одличја угравирамо име побједничког тима на диск испод”, појаснила је Лоса те додала:

“Побједничка екипа добија реплику пехара, не од злата, већ од златног месинга, на којој је угравирано њено име”, казала је Лоса.

Свјетско првенство 2022. се тренутно одржава у Катару, гдје се налази и реплика пехара, спремна за репрезентацију која освоји турнир након финала које се игра 18. децембра.

Али у Бертонију, који између осталог производи и трофеје за УЕФА-ину Европску лигу, УЕФА-ин Суперкуп и трофеј Лиге првака, радници већ раде на производњи трофеја за Свјетско првенство 2026., које ће заједнички организовати Канада, Сједињене Америчке Државе и Мексико.

Златни прстен на дну пехара између зелених дискова од малахита носи натпис “ФИФА Свјетско првенство 2026.”

“Представићемо га ускоро када се ово Свјетско првенство заврши”, казала је Лоса.

Ова италијанска фирма увијек предаје пехар за побједника на Свјетском првенству четири године унапријед.

Фабрика ГДИ Бертони, која се налази у близини Милана, већ годинама се бави производњом трофеја и медаља за најбоље фудбалске тимове, укључујући и трофеј за побједнике Мундијала.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.