Борац прије 35 година освојио Куп Маршала Тита

Гол Сенада Лупића из 60. минута и дан-данас се препричава.

- Пут до освајања пехара био је дугачак и трновит, али у то доба, у добром дану, Борац би уз помоћ Вултуреса добио и Барселону и Бајерн.

Послије побједе над Војводином у реванш сусрету четвртфинала од 6:1, знао сам да је Куп наш и да ћу дати одлучујући гол у финалу.

То сам рекао и новинарима неколико часова прије утакмице. То је било зацртано на небу.

Њих тридесетак чекају у холу да нешто кажем, а ја сам као из топа рекао "Побиједићемо велику Црвену звезду. Даћу одлучујући гол главом.

Услиједио је смијех и она позната не лупетај Лупићу – присјетио се великог финала на друштвеним мрежама стријелац јединог гола. Посебно је био величанствени дочек дан касније, 12. маја, који је више од 50.000 Бањалучана “црвено-плавима” приредило на некадашњем тргу Едварда Кардеља (данашњи Трг Крајине).

Саме утакмице, те додјеле пехара и свих детаља за овај историјски успјех присјетио се тадашњи предсједник клуба Месуд Мулаомеровић.

- Пред пут у Београд направили смо заставице на којима је писало “Борац учесник финала Купа Маршала Тита”, али и само пет на којима је писало “Борац побједник Купа Маршала Тита”.

О њима смо знали само тадашњи директор клуба, покојни Милорад Славнић, и ја. Послије утакмице се ишло у Скупштину Југославије на додјелу медаља и тек тада смо челницима Фудбалског савеза Југославије и људима из Црвене звезде дали побједничке заставице - нагласио је Мулаомеровић.

И три и по деценије касније тренутак додјеле пехара и дочек у Бањалуци за капитена Дамира Шпицу су врхунац каријере.

- Мислио сам да ће ми срце искочити када сам подигао пехар, а када сам видио онолики народ пред “Боском” емоције се више нису могле суздржати.

Драго ми је што наш успјех није заборављен - рекао је Шпица. Неколико дана прије финала бек Стојан Малбашић је у мечу против Олимпије теже повријеђен, али је на властиту одговорност играо у финалу.

- Једноставно се таква утакмица није смјела пропустити. Били смо складна цјелина, која је на окупу била четири, пет година и у том сусрету нисмо имали шта да изгубимо. Тешко поновљив успјех - рекао је Малбашић.

Да све тог мајског дана буде још узбудљивије побринуо се главни судија Блажо Зубер, који је непостојећи контакт између Милорада Билбије и Горана Милојевића окарактерисао као пенал.

Лопти је пришао данашњи селектор репрезентације Србије Драган Стојковић Пикси, шутирао по средини, покојни голман Борца Слободан Каралић се није ни помјерио и лопта је завршила у његовом наручју.

- И сада се најежим када се сјетим судијског звиждука. Каралић је, на моју велику срећу, исправио неправду и славље је могло да почне. Била су то далеко љепша времена него данас - рекао је Билбија.

Ц. ЗВЕЗДА 0 (0) БОРАЦ 1 (0) Стријелац: Лупић у 60. минуту. Стадион: ЈНА у Београду.

Гледалаца: 25.000. Судија: Блажо Зубер (Бачка Топола). Жути картони: Цветковић, Милојевић (Црвена звезда), Беширевић, Шпица (Борац).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Милојевић, Маровић, Јурић, Радовановић, Кривокапић, Бинић, Просинечки, Цветковић, Стојковић, Ђуровић (од 71. минута Јоксимовић). Тренер: Велибор Васовић. БОРАЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 74. минута Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић (од 88. минута Лемић).

Тренер: Хуснија Фазлић.

ПУТ ДО ПЕХАРА 1. коло:

6. мај 1987: Дубица: Радник – Борац 0:9 2. коло: 20. мај 1987: Градишка: Козара – Борац 0:2 3. коло: 27. мај 1987: Бања Лука: Борац – Електробосна 2:1 4. коло: 4. јун 1987: Бања Лука: Борац – Рудар (П) 2:1 5. коло: 17. јун 1987: Бихаћ: Јединство – Борац 0:0 (пеналима 2:3) 6. коло: 26. јун 1987: Бања Лука: Борац – Леотар 4:1 шеснаестина финала: 12. август 1987: Бања Лука: Борац – Осијек 1:1 (пеналима 3:2) осмина финала: први меч, 19. август 1987: Суботица: Спартак – Борац 1:1 осмина финала: реванш, 9. септембар 1987: Бања Лука: Борац – Спартак 1:1 (пеналима 5:4) четвртфинале: први меч, 18. новембар 1987: Нови Сад: Војводина – Борац 3:0 четвртфинале: реванш, 9. децембар 1987: Бања Лука: Борац – Војводина 6:1 полуфинале: први меч, 16. март 1988: Приштина: Приштина – Борац 1:1 полуфинале: реванш, 13. април 1988: Бања Лука: Борац – Приштина 0:0 (пеналима 4:1) финале: 11. мај 1988: Београд: Црвена звезда – Борац 0:1.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.