Слободан Маровић, звездаш који је 33 године прије Косте Недељковића могао да заврши у Бирмингему
БЕОГРАД - Трансфер Косте Недељковића из Црвене звезде у Астон Вилу јесте тема о којој се још увијек прича. Мало је познато да је први звездаш и уопште први југословенски интернационалац у европском клупском шампиону из 1982. године, требало да постане лијеви бек најбоље екипе Европе из 1991. године - Слободан Маровић.
На путу до трона Старог континента други ривал “црвено-бијелих” био је Глазгов ренџерс, те сезоне најскупљи и финансијски најмоћнији тим Европе. Изабраници Љупка Петровића рутински су елиминисали шкотског шампиона (3:0, 1:1). Један од најзапаженијих играча тог двомеча био је управо Маровић. Поуздани лијеви бек привукао је пажњу многих клубова, а најупорнији је био великан из Бирмингема. У разговору за “Глас Српске” Маровић се присјетио зашто није завршио на “Вила парку”.
- Интересовање Астон Виле је почело после утакмица са Глазгов ренџерсом. Нажалост, није се десило, али имали смо тај наш велики циљ. Клуб и ја смо у том тренутку размишљали да направимо нешто више у Европи, што смо и урадили на крају. Тако да је све остало на интересовању. Било је ту и других клубова у оптицају, али није се реализовало - рекао је Маровић.
На Балкану је постајало “вруће”, дошле су “луде” године. Тешко је и најбољим играчима било да пронађу квалитетан ангажман. Тако је и Маровић из првака Европе отишао у шведски Норчепинг. Да подсјетимо, у водећим европским лигама постојало је ограничење броја странаца на два или три, а у таквим околностима богати клубови су се увијек радије одлучивали да доведу нападаче и везисте него бекове и голмане.
- Почео је рат у бившој Југи, уведене су и санкције. Није било лако отићи из Србије и Црне Горе било где тада. Заинтересовани клубови у тој ситуацији, нису хтели пристати на услове нас играча који смо долазили са тих простора. Нас неколико који смо освојили Куп шампиона са Звездом нисмо отишли у клубове који су одговарали нашем реномеу - истакао је Маровић.
Добрим играма и залагањем Маровић је купио навијаче Норчепинга. До 1994. године одиграо је 59 лигашких утакмица уз пет погодака.
- Поштовали су ме навијачи горе. Била им је част да је играч првака Европе прешао у њихов клуб. Трудио сам се и ја, заиста, нисам живео од старе славе, стварно сам дао све за тај клуб, као и за сваки у којем сам играо. Било ми је дивно тамо, играо сам добро. Прве године у Норчепингу сам био проглашен за најбољег дефанзивца лиге те сезоне, освојили смо и куп, тако да ме много лепих успомена веже за тај период и ту земљу - закључио је Маровић.
Бекови
У српском фудбалу па и у Европи права је осека бекова, и лијевих и десних. Некада одлични лијеви бек нема одговор зашто је то тако.
- Многи ме у последње време питају зашто нема бекова, како не можемо да их “направимо”. Верујте да немам одговор. Моје мишљеде је да има и до квалитета лиге, да то доста утиче на те ствари. Са тим кубури и наша репрезентација, али мислим да је то и проблем у Европи, мало је правих бочних играча - констатовао је Маровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
