Радослав Батак, тренер Војводине, за “Глас Српске”: Комшија частио због заустављања Фенера

“Лале” је преузео у моменту када су били шести на табели, а сада је зацементирао најмање пето мјесто на табели Суперлиге и изборио пласман у Европу. Некада одлични дефанзивац и репрезентативац Црне Горе имао је богату играчку каријеру. Гдје год је играо, био је стуб одбране и љубимац навијача. У интервјуу за “Глас Српске” истиче да је можда највећи фанатизам доживио у Турској, гдје је носио дресове Анкараспора и Анталијаспора.

- Пет година сам био у Турској, из које носим прелепе успомене. Турци баш живе за фудбал и свака утакмица практично је била дерби. Када сам био у Анкараспору, добили смо Фенербахче са Николасом Ањелком, Робертом Карлосом, Алексом. Сећам се те победе, био сам играч утакмице. Увече, после те утакмице, док сам са породицом вечерао у стану, на врата ми је покуцао комшија који навија за Галатасарај. Донео ми је флашу пића у знак захвалности што смо добили Фенер, који им је највећи ривал - рекао је Батак.

ГЛАС: Што се тиче Ваше играчке каријере, све је почело у Војводини. Је ли тако?

БАТАК: Да, поникао сам у Војводини. Са 15 година сам из футошког Металца прешао у Нови Сад. Са млађим категоријама Воше освојио сам кадетски и омладински Куп Југославије. Дечачка жеља и велика амбиција ми је била да заиграм и у првом тиму и то ми се и остварило. Након служења војног рока 1999. године ме закачило бомбардовање. Изгубио сам годину дана и није било лако вратити се. Међутим, жељом, вољом и радом сам успео.

ГЛАС: Из Војводине слиједи одлазак у Русију, у Динамо из Москве. Како Вам је тамо било?

БАТАК: Три лепе године провео сам у московском Динаму. После Воше, то је други клуб у мом срцу. Све се поклопило, био сам и капитен и навијачи су ме волели. У току првенства које се у Русији игра од марта до новембра, старији навијачи Динама су ме једном баш изненадили. Дошли су ми на врата и донели су ми поклон за рођендан, њих четири-пет. Рекли су ми да су срећни што сам ту и што све дајем за Динамо.

ГЛАС: Играли сте са много великих играча у Динаму. Кога бисте издвојили?

БАТАК: Да не заборавим неког, рецимо, био је Тијаго Силва, који је данас стуб одбране Челзија. Тад је био млад, слушао ме је, видело се да има таленат, да чита игру, дошао је из Порта, са Манишом, Коштињом, Дерлеијем, те Данијем који је за 25 милиона евра отишао у Зенит. Био је ту и Јуркас Сеитаридис који је са Грчком постао шампион Европе.

ГЛАС: Вратили сте се на ове наше просторе у Могрен са којим сте освојили титулу шампиона 2011. године.

БАТАК: Нажалост, након што смо освојили ту титулу, почело је, да тако кажем, урушавање Могрена. Мислим да се сад доле клуб другачије зове, јер је Могрен ваљда угашен због озбиљних дугова.

ГЛАС: Из Могрена пут Вас је водио у Казахстан, тачније у Тобол. Тамо сте и окончали каријеру.

БАТАК: Стварно сам имао амбицију да дуго останем тамо, међутим, на почетку сезоне сам доживео озбиљну повреду, која у први мах није деловала тако. Прво сам мислио да сам натегао лигаменте зглоба, међутим, након два, три месеца константних болова и детаљне анализе утврђено је да ми је била поломљена једна кошчица између стопала и једне кости од цеванице. Направио сам осам месеци паузе и нисам могао да се вратим. Сматрао сам да не могу да достигнем тај ниво да бих се озбиљно бавио фудбалом.

ГЛАС: Тренерску каријеру почели сте као помоћник на Тајланду у Буринаму и Сисакету.

БАТАК: Једно лепо искуство, моје прво тренерско са највећим клубом Југоисточне Азије - Буринам јунајтедом. Клуб је те године играо Лигу шампиона Азије, где смо остварили прве велике победе, против Токија, Гванжуа, који су имали огромне буџете. Те 2015. године био сам помоћник Бразилцу Гами, сезону у првенству завршили смо без пораза и освојили све што се могло, првенство, куп и суперкуп.

ГЛАС: Какве утиске носите са Тајланда?

БАТАК: Буринам је провинција, на граници са Лаосом. Шест сати вожње је од Бангкока. То је једно мало место са 20.000 становника. Све је у знаку спорта. Председник нашег клуба био је у извршној власти Тајланда, направио је поред велелепног стадиона, који је коштао 15 милиона фунти, и стазу за мото ГП трке, односно ауто-трке.

ГЛАС: Први посао на позицији главног тренера био Вам је у актуелном клубу, Војводини. То је био Ваш први мандат у Новом Саду.

БАТАК: Да, преузео сам Војводину први пут 2017. године. Водио сам “црвено-беле” на девет утакмица. Дошао сам почетком плеј-офа, изгубили смо само од Црвене звезде. Након европског дуела против Руженберока нисам нашао заједнички језик са тадашњом управом и напустио сам клуб и вратио се на Тајланд.

ГЛАС: Два пута сте водили и Раднички из Ниша.

БАТАК: У мом првом мандату направили смо помак, то је био један краћи период након короне и завршили смо преко очекивања, били смо пети, иза ТСЦ-а, а испред Чукаричког, који је у скоро сваком погледу био испред Радничког. Међутим, то није било довољно па смо се растали. Прошле године сам се вратио у Ниш, где смо од екипе која је била на три, четири бода од зоне испадања завршили на четвртом месту у зони европских квалификација.

ГЛАС: Каква искуства носите из Новог Пазара?

БАТАК: Тамо народ воли фудбал, живи за њега. Међутим, знате како, тренеру је најтеже, чим нема резултата и лепоте у игри, увек му се може уручити отказ. Тренеру треба минимум годину да спроведе своје идеје.

ГЛАС: Које су Вам амбиције са Војводином?

БАТАК: Клуб који има велику традицију, бројне навијаче, који је дао велика играчка имена, који је двапут био шампион државе мора стално да игра еврокупове. Циљ је да уђемо у финале Купа Србије.

Тренирао са Нинићем

ГЛАС: Велики сте пријатељ са нашим прослављеним кик-боксером Драженком Нинићем?

БАТАК: Дража и ја смо поникли заједно у Металцу из Футога. Увек је био професионалац и човек који зна шта хоће и шта неће. Изненадио сам се како се брзо са фудбала прешалтао на борилачки спорт. Отишао сам у Војводину, а он је почео озбиљно да вежба. Има та анегдота, кренуо је да вежба гледајући филмове са Брусом Лијем, Жан-Клодом ван Дамом, где је сам скидао њихове потезе и покрете. Он је понос нашег места, Србије и Републике Српске.

Узор Симеоне

ГЛАС: Један од тренерских узора Вам је Дијего Симеоне.

БАТАК: Мој велики пријатељ и саиграч из репрезентације Црне Горе Стефан Савић повезао ме је са Чолом. Договорио се са Симеонеом да дођем код њих седам дана да пратим тренинге. Гледао сам и две утакмице. Симеоне плени енергијом, дисциплином и код њега играчи дају и више од максимума. Рецимо, Јаник Караско који је префињен играч, офанзивац, исто као и Антоан Гризман, код њега имају другачије улоге. Караско у формацији 3-5-2 игра “вингера”, покрива целу страну, као и Гризман, који игра у оба правца. То ми је било импозантно, као и чињеница да му се играчи радо и враћају, ако не пронађу срећу ван Атлетика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.