Oд историјске утакмице Рудара и Борца у Бањалуци прошло 28 година: Финале које је прославило мир

У суботу ће се навршити 28 година од тог величанственог догађаја за који се са правом може рећи да је то био прави празник спорта, поготово фудбала, финале које је прославило мир. Догађај са којем је путем “Евроспорта” у свијет отишла феноменална слика са Градског стадиона, која је показала да живот на овом простору није замро ни послије свих трагичних ратних дешавања.

Први финални меч одигран је на Градском стадиону у Приједору 16. децембра 1995. године, само два дана након што је у Паризу потписан Дејтонски мировни споразум. Иако је свуд около још мирисало на  крв и рат који је бјеснио претходне четири године, тај дан као и дешавања пред реванш утакмицу и током ње остала су дубоко урезана у сјећање тадашњег првотимца Рудар Приједора Стојана Јањетовића.

- Сви смо практично из чизама ушли у копачке, а униформе смо замијенили дресовима. Истина пред први финални меч неколико дана смо се припремали на Козари. Не може се рећи да су то биле класичне припреме, него једноставно да се мало уиграмо, јер смо сви већ дуго одсуствовали са терена. Када смо дошли ујутро на дан финала на Градски стадион у Приједору, терен је био прекривен снијегом. Међутим, припадници Војске Републике Српске и наши навијачи за кратко вријеме успјели су га да уклоне и омогуће колико-толико нормалне услове за игру – рекао је Јањетовић.

Ни данас му није јасно да се тог дана у Приједору окупило близу 6.000 навијача, а потом у Бањалуци у реваншу скоро 25.000.

- Ни Борчевци, ни ми нисмо могли да вјерујемо шта видимо, јер је и младо и старо дошло да гледа утакмицу. Сви су били жељни да виде нешто друго осим ратних страхота. На терену се водила велика борба. Вјеровали смо да их можемо добити на искуство, али нас је пореметила прије свега повреда Младена Згоњанина, који није играо у том мечу, рано искључење Душка Пекије, а у оба сусрета за нас је био кобан финиш. Што се тиче те прве утакмице, имали смо на почетку резултатски минус, који смо до полувремена успјели да преокренемо у своју корист, а ту предност смо просули у посљедњим секундама меча. Слична ситуација је била и у реваншу. Тада смо ми повели, Борац је преокренуо, опет је било 2:2 и када су сви очекивали пенале. Пресудио нам је Милорад Билбија у посљедњим тренуцима меча – наставио је Јањетовић.

Реванш сусрет требало је да се игра 20. децембра.

- Приликом доласка у Бањалуку негдје око приједорске петље одједном се појавила магла, која нас је пратила до Градског стадиона. Када смо изашли на загријавање она је била толико густа да се једноставно нисмо видјели на терену. Чуо се само хук са трибина по којем се могло претпоставити да је на њима велики број гледалаца. Једино рјешење је било да се утакмица пролонгира за неки други дан и тако је било. Реванш је одигран три дана касније по идеалном времену, а остало ми је у сјећању да је дувао неки ненормалан југо, који је био толико јак да је лопту, код два од наша примљена три поготка однио у гол. А, атмосфера са трибина је била непоновљива. Било је близу 25.000 гледалаца, а почетак меча је каснио, јер из Приједора на вријеме није стигао навијачки воз. Све у свему догађај, који ћу памтити до краја живота, а једино за нас није био са срећним крајем – додао је Јањетовић.

Један од јунака Борца у оба сусрета био је Драган Секулић, који је и у Приједору и у Бањалуци успио да савлада чувара мреже “рудара” Николу Чобановића.

- Били су то дани када су пушку, униформу и чизме замијенили лопта, дрес и копачке. Само неколико дана пред финалне окршаје смо се окупили, а до тада смо практично сви мање-више били у униформи - истакао је Секулић.

У оба сусрета постигао је прве голове за Бањалучане.

- Посебно ми је драг погодак из Приједора којим сам нас довео до предности. Чим сам прешао центар видио сам да је Чобановић прилично далеко од свог гола. Снажно сам распалио по лопти, која се од пречке одбила у гол. У реваншу смо губили са 0:1, али сам успио да почетком другог полувремена из слободног ударца изједначим и тако најавим преокрет. Ипак, прави јунак је био Билбија који је у посљедњим тренуцима меча постигао гол за побједу иако смо већ сви на терену размишљали о извођењу пенала - наставио је Секулић.

Нагласио је да се и данас најежи када се присјети атмосфере са реванш утакмице.

- Готово да нико од нас актера тог сусрета у фудбалској каријери није играо пред више гледалаца, а и питање је колико се пута у историји бањалучког Градског стадиона на њему нашло више људи. Амбијент и атмосфера за незаборав, а тек онај хук са трибина по завршетку утакмице када је постало јасно да смо освојили пехар. Чини ми се да је цијели стадион утрчао на терен да заједно са нама прослави побједу. У том реванш сусрету има и доста симболике, јер је то практично био први догађај који је окупио толико људи на једном мјесту од потписивања Дејтонског споразума и била је то можда и прва прилика за већину присутних на њему да бар за тренутак забораве све ратне страхоте које су се око њих дешавале у четири године - додао је Секулић.

Документарни филм

Финални двомеч Купа између Борца и Рудар Приједора у догледној будућности биће екранизован. Седмочлана екипа ентузијаста у којој су сценариста и продуцент Љубомир Тешинић, редитељ Сузана Лазић, сарадник на сценарију Зоран Прњатовић, сниматељ Дејан Рачић, монтажер Ведран Марић, сниматељ тона Александар Влајић и мајстор свијетла Марко Станчевић активно ради на документарном филму “Ево гола”, чија је тематика епско финале куп-такмичења Републике Српске, које је у двије утакмице пратило више од 30.000 људи.

- Сљедеће године имамо још нека снимања, још неке сцене да завршимо, па се надамо да ће и филм и серијал бити готови до краја 2024. године - нагласио је Тешинић.

Прва утакмица, 16. децембар 1995.

РУДАР ПРИЈЕДОР    2 (2)

БОРАЦ               2 (1)

Стријелци: 0:1 Секулић у 21, 1:1 З. Јањетовић у 40, 2:1 Мацура у 45, 2:2 Грубор у 88. минуту.

Стадион: Градски у Приједору.

Гледалаца: 6.000.

Судија: Илија Гиговић (Градишка).

Жути картони: Пекија, Драгић (Рудар Приједор).

Црвени картон: Душко Пекија (Рудар Приједор) у 43. минуту.

Играч утакмице: Никола Чобановић (Рудар Приједор).

РУДАР ПРИЈЕДОР: Чобановић, Драгић, Д. Јошкић, Лукић, Пекија, С. Јањетовић, З. Јањетовић, Мацура (од 68. минута Кесић), Прокопић (од 65. минута Микановић), Врањеш, Краљ. Тренер: Никола Прокопић.

БОРАЦ: Јањић, Грубор, Вукеља, Старчевић, Билбија, Петреш, Секулић (од 80. минута Стрика), Бенић (од 75. минута Теиновић), Јагодић, Јандрић, Н. Трнић. Тренер: Јосип Пелц.

Друга утакмица, 23. децембар 1995.

БОРАЦ               3 (0)

РУДАР ПРИЈЕДОР     2 (1)

Стријелци: 0:1 Краљ у 8, 1:1 Секулић у 48, 2:1 Јагодић у 55, 2:2 Саламић 85, 3:2 Билбија у 89. минуту.

Стадион: Градски у Бањалуци.

Гледалаца: 25.000.

Судија: Божо Лазић (Добој).

Жути картони: Билбија, П. Трнић, Јагодић (Борац), Краљ, З. Јањетовић, С. Јањетовић, Саламић, Драгић, Лукић (Рудар Приједор).

Играч утакмице: Милорад Билбија (Борац).

БОРАЦ: Јањић, Грубор, Вукеља, Старчевић, Билбија, Петреш, Секулић, Бенић (од 70. минута Теиновић), Јагодић, Јандрић, П. Трнић. Тренер: Јосип Пелц.

РУДАР ПРИЈЕДОР: Чобановић, Драгић, Д. Јошкић, Лукић, С. Јањетовић, Саламић, З. Јањетовић, Мацура, Згоњанин, Врањеш (од 72. минута Керановић), Краљ. Тренер: Никола Бевандић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.