Ненад Милијаш за “Глас Српске” - објаснио шта је Звезда!

Омладинци Црвене звезде, које води некадашњи репрезентативац Србије у предстојећој сезони, имају велике амбиције. Жеља им је да врате титулу на “Маракану”, а дубоко вјерују да ће сениори прескочити Бодо или Јагелонију и изборити Лигу шампиона, како би се и они сами могли опробати са најбољим европским тимовима. Сам Милијаш за “Глас Српске” признао је да је одбио неколико понуда српских суперлигаша како би остао са својим момцима и наставио да ради на њиховом развојном путу.

- Било је више понуда, али одабрао сам да останем у Звезди са овим момцима. Има времена за све остало. Све у своје време. Супер ми је са овим клинцима. Значи ми сваки дан са њима на тренингу, многе ствари и ја од њих могу да научим - истакао је Милијаш.

ГЛАС: Дјелује да сте се опредијелили да не прескачете кораке. Након рада као помоћник Владану Милојевићу и Дејану Станковићу пут Вас је довео до ових момака.

МИЛИЈАШ: ОК је да имаш где да научиш, али има доста тренера који су кренули да раде са сениорима па је то било добро. Нема правила. На мени је да сваки дан напредујем. Ово је мој пут. За сада сам задовољан.

ГЛАС: И у новој сезони ваш тим биће млађи у односу на ривале.

МИЛИЈАШ: Око 90 одсто наше екипе је 2007. годиште, 2006. имамо мање. С једне стране смо млађи од ривала, али најбитније је сте то да што више њих заврши у првом тиму. Та генерација је стварно много талентована, али морају наставити да раде.

ГЛАС: Посебан изазов за те момке било би играње у Лиги шампиона.

МИЛИЈАШ: Ако уђе први тим у Лигу шампиона, играћемо је и ми. То је стварно привилегија за ову децу, да виде, путују, чак и да буду само са првим тимом да виде начин припреме за утакмице Лиге шампиона, мислим да им је то један велики мотив да дају све од себе да некад и они то доживе у првом тиму Звезде.

ГЛАС: Када сте почели с радом и како Вам је било у Бањалуци, односно Крупи гдје сте тренирали?

МИЛИЈАШ: У Крупи смо имали одличне услове. Лепо је, амбијент, терен. Било је времена да се момци окупају на реци. Супер су нас овде прихватили. Првенство нам почиње 18. августа, а припреме смо почели 1. јула. Пре Бањалуке били смо у Врњачкој Бањи. Радили смо мало и у Београду. Ушли смо у сам финиш припрема.

ГЛАС: Како сада Ви као тренер гледате на искуство које сте имали са Здењеком Земаном, када Вам је кратко био тренер у Црвеној звезди?

МИЛИЈАШ: Сваки тренер је специфичан. Увек постоје анегдоте код разних тренера. Код Земана су биле најтеже припреме. Тих првих десет дана нема лопте, њу видиш само кад је оставиш у соби. Код њега су само четири наша играча, на крају припрема, завршила све. Трчало се пуно, другачије се радило. Мислим да сад овој деци да испричам шта смо радили, они би рекли да то није био фудбал. Све се то мења и игра и начин размишљања. Мислим да је сад њима доста лакше, али и ови клинци су раније почели да тренирају и раније су постали професионалци. Да се вратим на Земана, кратко је био, фактички је само одрадио припреме. Било је доста ствари код њега које су нама биле чудне. Наишао је и он код нас на “тврдо”, на негодовање, али били смо васпитани да нико није смео да каже да неће, нити да се свађа. Ћутиш, радиш, мало мрмљаш у браду, али идеш даље. Клуб је изнад свега, а да би играо мораш да испуњаваш захтеве какви год да су они.

ГЛАС: Да ли Вас још увијек боли гол који Вам је поништен у полуфиналу купа против Партизана 2008. године?

МИЛИЈАШ: Тада је почела негде доминација Партизана. Дошли смо до 2:2, наградио нас је онај горе, дали смо тај трећи гол, да наставимо даље у купу, а онда - офсајд. Доста тешко сам га прихватио.

ГЛАС: Тешко сте поднијели и промашени пенал против Черномореца у европском окршају?

МИЛИЈАШ: Много врхунских играча, бољих од мене је било у Црвеној звезди, али нису одиграли у Звезди ништа. Није лако играти у Звезди, али је најлепше. Наша публика не прашта неке ствари. Нема и не живи се од старих заслуга. Јесте био тежак тренутак и после тежак период, али сам и због тога касније награђен. Ретко ко је имао опроштај као ја, ретко ко је доживео и доживљава лепих ствари колико сам ја доживео у том клубу. После 23 пенала које сам дао заредом, промашио сам први и одмах је било “уа”, али то је Звезда.

ГЛАС: Каква су Вам искуства из Премијер лиге Енглеске? Носили сте дрес Вулверхемптона.

МИЛИЈАШ: Кад сам отишао тамо играо сам стварно добро. Премијер лига је Премијер лига и стварно бих волео ко се бави фудбалом да му се деси срећа да се окуша у Премијер лиги. То је привилегија, бити део тога. Осећаш се као фудбалер.

ГЛАС: Манчестер сити вам је баш легао. У периоду кад сте били на острву почео је лагано њихов успон. Дали сте им два гола, али сте увијек добро играли против “грађана”.

МИЛИЈАШ: Стварно ме је хтело против њих. Један гол сам дао у Манчестеру, један кући код нас. Једну утакмицу смо изгубили, једну победили. То је лепота енглеског фудбала. Тамо мали клуб не размишља на начин “дај да одиграм нерешено са Ситијем па ћемо бити задовољни”...Не, у свакој утакмици се иде у победу.

ГЛАС: У Вашем другом мандату на “Маракани” је била тешка ситуација, али сте под вођством Славише Стојановића дошли до титуле. Колико је тачно да сте Ви опростили доста новца у том периоду Црвеној звезди.

МИЛИЈАШ: Не волим да причам да ли сам и колико опростио. Нисмо лепо живели што се тиче финансија, али ми је то најлепша година у Црвеној звезди. И мени и сваком мом саиграчу. Био је то тим који је спојио сплет околности. То је најлепша Звездина титула, бар за мене. Били смо отписани, мучили се, али смо се помагали. Били смо осуђени једни на друге и на клуб, као и он на нас. Били смо сами, али смо дошли до циља.

ГЛАС: Каква сећања имате на Радомира Антића са којим сте сарађивали у репрезентацији Србије, али и у Кини?

МИЛИЈАШ: Тај човек ми је био као отац, чак сам имао привилегију да живим с њим у једном периоду. У тој Кини смо проводили заједно доста дана. Жао ми је што је отишао. Много је дао Србији, много је волео фудбал. У стану је имао шест телевизора и на сваком је био фудбал. Фудбал је био његов живот. И из сваке његове речинице могло се много научити. Пун харизме, он кад уђе у просторију сви се окрећу. Нестварна харизма. Неко у животу није успео да оде да погледа Реал Мадрид, Атлетико и Барселону, а он их је водио. То је невероватно, да неко са наших простора то оствари. По мени највеће тренерско име са наших простора.

ГЛАС: Откријте нам и тајну чувене фотографије са Мундијала у Јужној Африци, гдје су Вас папараци, заједно са Дарком Лазовићем, Марком Пантелићем и Владимиром Стојковићем на прозору усликали како пијете пиво и пушите цигаре.

МИЛИЈАШ: То је било после Немачке, а фотографија је у јавност изашла тек после првенства, кад смо елиминисани. Јако тешко смо то прихватили, та Аустралија је била можда и наша најбоља утакмица, коју смо одиграли, не на Светском првенству, него укупно гледано. Просто није нас хтело. Баш смо били тужни што се то тако десило. На све то десила се и та фотографија. Били смо на прозору, јер није било места у соби, на кревету... Били смо сви заједно. Били смо једна добра група, добар тим, добро смо се дружили и дан-данас са 90 одсто те репрезентације имам контакт. Те квалификације смо прошли доминантно у групи са Французима, Румунима, само зато што смо дисали као један.

Мекарти

ГЛАС: Прије него што сте отишли у Енглеску, у Вулверхемптон, Вас је лично (против кулског Хајдука) дошао да гледа тадашњи менаџер “вулфса” Мик Мекарти. Постоји анегдота да је више гледао трибине, навијаче него Вас на терену.

МИЛИЈАШ: Он ми је то рекао. После се враћао. Долазио је да гледа “вечити” дерби за своју душу, јер је после те наше утакмице против Хајдука био одушевљен публиком, тачније “севером”. Наша емоција је другачија него у остатку Европе и то га је фасцинирало. И дан-данас смо у контакту. Ирац, другачији је од Енглеза. Даје све за победу. Тренер који је направио доста успеха у чемпионшипу. Са две-три екипе је улазио у Премијер лигу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.