Неђо Шука, нападач Гласинца, тресе мреже и без тренинга

Сокочани су ове сезоне одиграли 13 првенствених утакмица, Шука је играо само на осам, али то му није сметало да мреже ривала затресе чак 14 пута и да буде на челу листе стријелаца Друге лиге Републике Српске, група исток.

- Шта би тек било да сам одиграо све мечеве и да сам који пут тренирао? Не памтим да сам у посљедње четири сезоне, како сам се вратио у Соколац, одрадио тренинг, али ме лопта једноставно слуша и по правилу заврши иза леђа голмана - крос смијех је рекао на почетку разговора Шука.

Иако нема проблема са повредама, често пропушта утакмице и то нарочито гостујуће.

- Имам доста пословних обавеза на које ме једноставно тјера живот, тако да сам често заузет када требам на утакмицу. Међутим, фудбал је и даље велика љубав и ка­д год могу да играм, на располагању сам Гласинцу 1936 - истакао је Шука.

Каријеру је почео као дјечак у Гласинцу, већ са 19 година отишао у редове фочанске Сутјеске, промијенио бројне клубове, наступао у Премијер лиги БиХ, Суперлиги Србије. Гдје год је играо, неумољиво је тресао мреже, што му је било најбоља препорука за нови ангажман.

- У Премијер лиги сам бранио боје Рудар Приједора, а био сам члан Доњег Срема када су играли Суперлигу Србије. У Пећинцима сам провео шест мјесеци, али нисам добио праву прилику. Био сам најбољи у припремном периоду, у контролним припремама сам постигао седам, осам голова, али само сам једном добио прилику, и то на пет минута - наставио је Шука.

По његовим ријечима, једини разлог зашто није добио прилику лежи у чињеници да од свих тадашњих фудбалера Доњег Срема једини он није имао менаџера.

- Једноставно, није било никог да ме погура када је можда било и најпотребније, а ја нисам био од оних који ће сами потражити менаџера. Када сам год мијењао клуб, то је било на договору између мене и њих, и нико никада није посредовао. Трудио сам се да то увијек буду ангажмани на шест мјесеци, практично аматерски уговори - нагласио је Шука.

Свјестан је да је могао много више да заради играјући фудбал.

- Да је имао ко да ме прогура, велико је питање гдје бих завршио. Сигурно се не бих борио на разне начине да прехраним породицу и послије редовног посла у општини Соколац ишао на радим као грађевински радник. Међутим, не жалим много због тога. Једноставно ми можда није било, како се каже, записано да остварим нешто више - истакао је Шука.

Период проведен у Модричи најљепши му је у фудбалској каријери.

- Тада сам за сезону постигао 36 голова и успјели смо да се вратимо међу прволигаше. Атмосфера је била одлична, а истакао бих предсједника клуба Петра Јелића, који је показао у свим сегментима људску величину. Захвалан сам му на свему што је урадио - наставио је Шука.

Откако се вратио у редове Гласинца 1936 прије четири године, сваке сезоне је најбољи стријелац екипе.

- У првој сам постигао 22 гола, био сам ефикасан и оне када је првенство прекинуто због вируса корона, али не знам тачно колико сам постигао голова. Прошле сам био најбољи стријелац лиге са 29 голова, ове сам водећи са 14. Још не размишљам о крају и биће тако сигурно док ме ноге слушају. У овом клубу сам поникао и играћу за њега док год могу, мада ће бити јако тешко достићи некадашњу славу Сокочана, када су играли у Премијер лиги - додао је Шука.  

Горажде

Неђо Шука у каријери је играо за 13 клубова, али по најгорем памти шестомјесечни ангажман у федералном прволигашу Горажду прије седам година.

- То је једини клуб за који сам наступао, а да нисам постигао ниједан гол. Одиграо сам за Горажде седам утакмица и дешавало се да пређем и голмана, али лопта једноставно није хтјела у мрежу. Остао сам им дужан, а колико је то било помало и смијешно, говори чињеница да су ми саиграчи аплаудирали када на тренингу затресем мрежу - нагласио је Шука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.