Мирослав Тањга, спортски директор ФСС, за "Глас" Најбољи из Српске иду међу "орлове"

Искусни оперативац у Бањалуку је дошао у друштву потпредсједника ФСС Душана Недимовића. Некадашњи дефанзивац новосадске Војводине и Црвене звезде у разговору за "Глас Српске" истакао је да скаути и тренери из Србије мотре на таленте у Републици Српској и да ће најбољи међу њима наћи своје мјесто у неким од млађих селекција под патронатом ФСС. - Ови момци који стасавају у Републици Српској ми их сматрамо нашима и најбољи ће добити шансу у млађим селекцијама Србије. Надам се да нам се неће поново десити неки случај "Павловић" - рекао је Тањга.

ГЛАС: Почели сте каријеру у винковачком Динаму. У чему је тајна чувене жељезничке станице у Винковцима, коју би бројни навијачи, тада, најрадије заобишли у широком луку, да су могли? И клуб, као клуб је био специфичан.

ТАЊГА: Кроз железничку станицу у Винковцима све и свашта је прошло, а што се клуба тиче, био је веома организован, иако је из једне мале средине. Тадашњи Динамо имао је завидан рејтинг у лиги

бивше Југославије. Био је расадник талената, од Сулејмана Халиловића, Давора Чопа, Младена Богдановића, Ивице Дуспаре... Било је много добрих играча и спортских радника, Антун Чилић, председник ФС Југославије, тренер Цицо Вукушић, радио је и Дражен Јерковић. Многа велика имена прошла су кроз тај клуб. Коликовидим, сада тамо не цветају баш руже, тако да видећемо шта ће бити са тим клубом.

ГЛАС: Пут Вас је из Винковаца водио у Војводину. Како сте тада, на опште изненађење јавности, те 1989. године освојили титулу?

ТАЊГА: То је стварно био велики успех. Нико од наших конкурената није се томе надао, али ми смо веровали у себе и издржали тај притисак. Мислим да смо с правом били прваци Југославије. Имали смо квалитет, што смо и касније показали у клубовима у којима смо играли. Не само ја, већ и остали моји саиграчи.

ГЛАС: Из тог периода, тих осамдесетих година датира и велико пријатељство, које је касније крунисано кумством са покојним Синишом Михајловићем.

ТАЊГА: Да, скупа смо дошли из те наше Славоније, скупа смо играли у Војводини па после тога у Звезди. Са Звездом смо били светски шампиони. Причати о нашем пријатељству још из периода када нисмо скупа играли је једна дуга прича... Отишао је Миха... физички, али ће увек бити са нама.

ГЛАС: У Црвеној звезди сте провели можда и најљепши период у играчкој каријери. Какав је осјећај бити шампион свијета?

ТАЊГА: Феноменалан. Токио се дешава једном у животу. Били смо стварно бољи од Чилеанаца, заслужено смо славили.

ГЛАС: Нажалост, нисте успјели да освојите Суперкуп Европе. Манчестер јунајтед је био бољи у тој једној утакмици (1:0).

ТАЊГА: Тада су се играле две утакмице, а ми смо због познате ситуације у држави, због ембарга, играли само једну, на "Олд Трафорду". Иако смо били много бољи, изгубили смо, али то је фудбал, некад играш добро, па изгубиш, некад лоше и добијеш. То је драж фудбала. Дејо Савићевић је генијално одиграо ту утакмицу, он је непоновљив.

ГЛАС: Ваш саиграч из тог периода Дарко Панчев тврди да се

УЕФА "потрудила" дасве учини да Црвена звезда и другу годину узастопно не уђе у финале Купа шампиона. Шта Ви мислите о томе?

ТАЊГА: Нико нас није желео поново у финалу, иако смо имали одличан тим, можда и најбољи. Има та једна утакмица, мислим да је била против Панатинаикоса, на којој смо добили три, четири жута картона и то сви који смо већ имали један акумулиран, што је значило да ћемо паузирати следећу.Дакле нисмо могли играти утакмицу против Сампдорије, која је одлучивала ко ће ући у финале. Били смо доста ослабљени.

ГЛАС: Саиграч у Мајнцу Вам је био Јирген Клоп. Како га памтите?

ТАЊГА: Свлачионицу смо делили четири године, "скидали" се један поред другог. Остали смо у контакту, што би се рекло, пријатељ за сва времена. Клоп је један велики професионалац, велики тренер, велики психолог, који се доказао својим радом и освојеним трофејима.

ГЛАС: Како памтите Силвија Берлусконија, који Вам је био газда у Милану, док сте као помоћник Синише Михајловића били на клупи "росонера"?

ТАЊГА: У питању је један велики господин, велики шармер, који је волео фудбал, жене, раскош. Тако је Италија тада и живела, као и сам Милан, односно његови играчи, који су имали срећу да живе и раде у ери Дон Силвија. Милан је само Лигу шампиона освајао седам пута у његовој ери.

Нисон

ГЛАС: Ликом доста подсјећате на познатог глумца Лијама Нисона.

Да ли је тачно да сте подијелили велики број аутограма људима који су мислили да сте Ви - он?

ТАЊГА: Ха-ха-ха, чак сам се и сликао. То је било неколико пута у Америци.

Било је симпатично, занимљива анегдота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.