Милош Цетина, стријелац првог гола за Борац у европским такмичењима: Бањалука најдража успомена

Борчева европска прича почела је 1975. године утакмицом против луксембуршког Римеланжа, а стријелац првог историјског гола био је Милош Цетина. Стамени фудбалер је мрежу затресао већ у шестом минуту. Данас Цетина живи у Суботици и био је срећан због позива из Бањалуке.

- Ух, искрено не сећам се тог гола. Прошло је заиста пуно времена. Често сам као халф одлазио напред код прекида, вероватно сам га тако постигао. Били смо пуно бољи од њих и већ се тада видела разлика у класи. Нисмо попуштали ниједног момента. Добили смо тај меч убедљиво, а затим славили и у реваншу - рекао је Цетина.

А онда је услиједио чувени меч против Андерлехта. Белгијски тим је те сезоне освојио Куп побједника купова, а Цетина истиче да су се пред први меч у Бриселу домаћини послужили лукавством.

- Они су пред први меч одлучили да играју на мањем стадиону. Имали су велики стадион, али су видјели по броју улазница да би био полупразан па су одлучили да играју на мањем, којем је капацитет био 30.000 и он је био крцат. На стадиону је била музика, све је трештало, мало смо искрено били под утиском атмосфере и они су на крају славили убедљиво. Ми смо тад променили и тренера који се тек упознавао са екипом, тако да сам ја играо на либеру. Нисам играо у реваншу, а право је чудо да смо славили само са 1:0. Баш смо се испромашивали, а они су тада били сјајна екипа, пуно врхунских појединаца - присјећа се сјајни фудбалер.

Период у Бањалуци за Цетину је био међу најљепшима у животу.

- Суботица је спортски град, али ипак не може да се пореди са Бањалуком. За мене је то био најлепши период каријере. Какве смо мајсторе имали у екипи то је било чудо. Град је живио за Борац. И данас се са сетом сећам тих времена. Одушевило ме што су нас увек бодрили. Чак и након пораза навијачи су били уз нас само ако смо се борили. То су знали да цене. А кад победимо неког, онда нисмо могли да прођемо улицом. Сви су хтели да стану са нама, честитају, попричају - истиче Цетина.

Екипа Борца је била тада пуна мајстора, али ипак прва звијезда тима био је Абид Ковачевић.

- Мени је искрено жао што Абид није раније напустио Борац и то само због њега, јер сматрам да би направио још бољу каријеру и постао би, по мом мишљењу, сигурно репрезентативац Југославије. Шурјак је у то вријеме имао свој чувени корак, брзину, али по свему другом мислим да је мој саиграч био бољи. Био је технички супериорнији, све је знао да ради за тим. Штета за њега заиста. Али опет он је толико волио Бањалуку и било му је тешко отићи. Био је легенда у граду, људи су га вољели и он је то знао да цијени и затим му је било тешко напустити Борац - истакао је Милош.

Цетина се повремено чује са саиграчима из тог времена.

- Нисам одавно био у Бањалуци. Посљедњи пут кад сам долазио био сам баш са Фишером (Мухамедом Ибрахимбеговићем, оп.а), Вукељом и осталима који су ти из генерације. Баш су нас лијепо дочекали. Посебно ми је драго што су ту били ови фудбалери из млађе генерација. Пуно значи кад људи цене оно што смо урадили за клуб. Борац је мени био и остао заиста прелепа успомена - додао је на крају Цетина.

Вјерујем у пролаз

Прослављени фудбалер је такође пружио подршку садашњим фудбалерима Борца пред реванш против Аустрије.

- Нека играју само храбро. Ако су навијачи као у наше време, онда ће имати сјајну подршку и само нека се боре како и каже име клуба и онда сам уверен да ће проћи ривала. Верујем да ће проћи у наредно коло - оптимиста је Цетина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.