Меч без голова: Србија одољела европском шампиону

Шпанији је ово била прва званична утакмица послије титуле у Њемачкој.

Два тима су прије вечерашњег сусрета посљедњи меч одиграла 2012. године када је "црвена фурија" славила резултатом 2:0 у пријатељском сусрету, док су прије тога двапут ремизирали 2005. године у званичним мечевима у квалификацијама за Мундијал 2006. године.

Унапријед су шампиону Европе уписана три бода пред меч у Београду, али су српски фудбалери у потпуности заслужено стигли до бода на премијери у елитном рангу УЕФА такмичења.

Ко и да криви оне који су били пестимични? Катастрофално издање на Европском првенству у Њемачкој праћено је још гором атмосфером у српском националном тиму.

Пред мечеве у Лиги нација су се заређали откази селектору Драгану Стојковићу, те се појавиле приче да је ријеч о својеврсном протесту против њега.

Пикси је за меч са "црвеном фуријом" могао да рачуна на свега 12 од 26 играча које је водио на континентално такмичење само неколико мјесеци раније.

Упркос томе, српски тим је показао игру од какве нас је одвикао. Нарочито у првом дијелу меча са Шпанцима.

Окупљени клинци на стадиону "Рајко Митић", иако посјета генерално није била на завидном нивоу, су са усхићењем дочекали највећу младу звијезду свјетског фудбала Ламина Јамала, а баш је на супротној страни младост била једна од главних утисака.

Од првог минута је шансу добио по десном боку Коста Недељковић, дебитовао је Јан Карло Симић у наставку, баш као и нешто старији Кристијан Белић.

Нека нова лица су можда и допринијела томе да Србија послије дуго времена није гледала ко је противник са друге стране, него је почела да игра како је замислила – па како буде. И није било лоше, напротив.

У оба полувремена Србија је прва запријетила. Већ у шестом минуту први пут када је Андрија Живковић добио сјајну дугу лопту, а Самарџић и Лукић двапут изблокирани.

Низале су се потом шансе за Илића и Јовића, а баш ће нападач Милана бити један од оних који ће упркос добром резултату бити итекако разочаран.

"Кривац" је његов велики промашај из 34. минута. Маестрално је Луку проиграо Живковића и оставио га у ситуацији један на један са Рајом, али је овај из непосредне близине промашио читав гол.

То је била убједљво најбоља прилика на мечу у ком је капитенску траку Србије по први пут у каријери понио Никола Миленковић. На другој страни је та част припала Данију Карвахалу који је уписао 50. меч за Шпанију, али ће га памтити само по проблемима које му је Вељко Бирманчевић правио.

Штета је што у неколико наврата нисмо боље искористили брзину фудбалера Спарте из Прага.

Далеко од тога да и Шпанци нису имали своје шансе. Неколико шутева Јамала је лако могло да заврши у мрежи Србије, "частио" је Фабијан Руис једним нећкањем, док се за преостало побринуо Предраг Рајковић.

Послије овог меча "орловима" кроз три дана предстоји још један у Копенхагену против Данске. У групи је још и Швајцарска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.