Љубиша Дунђерски за “Глас Српске” о дуелима са највећим мајсторима Серије А: Зидан и лопта су само нестали...

Некада одлични дефанзивац у “златном” периоду играо је у Серији А. У Италију је отишао 1997. године, у Аталанту. У Бергаму је провео пет година и из клуба отишао 2002. године као љубимац навијача. Одиграо је 121 утакмицу и постигао седам погодака и затим се преселио у Комо. Сишао је са елитне сцене и предводио двије године Тревизо за који је на 44 меча дао три поготка. Популарни Љуба имао је улогу “специјалца” и чувао је најбоље противничке играче. У интервјуу за “Глас Српске” искрено признаје да је у 90 одсто ситуација био неуспјешан у тим дуелима, али да остају лијепе анегдоте и успомене из тог периода.

- Када сам ја 1997. године отишао на “чизму”, прављени су велики трансфери. Стигао је Зинедин Зидан, “прави” Роналдо... Имао сам срећу да се нађем у том периоду тамо. Пробао сам да чувам те велике мајсторе. Нисам успео у 90 одсто случајева да их сачувам, али мени је било лепо. Први пут сам чувао Зидана. Бата Мирковић, који је тада играо са њим у Јувентусу, ме је саветовао да се не залећем на Француза. Играли смо у Торину. Сећам се да сам изашао на њега мало више него што сам требао, ставио га на груди и у једном моменту нема ни њега, ни лопте... После утакмице сам одмах отишао кући да на успореном снимку видим шта је урадио, како ми је побегао. Смејали су ми се, али мајстор је примио лопту петом, гурнуо ми је кроз ноге и окренуо ме је и... 1:0 за Јувентус, и готово. Следећи пут сам га чувао на метар и по као оно у стара времена што су нас учили, “бековски плес” - идем уназад, мало га дотакнем руком и не нападам га више... После сам га добро сачувао - уз осмијех је рекао Дунђерски и додао:

- Роналда сам чувао једно 28 минута, добио сам два жута и ћао. Сваки пут сам мислио да је моја лопта, није била ниједном - открио је Дунђерски.

Војводина је у сезони 1994/1995. била јесењи шампион тадашње Савезне Републике Југославије. На зимским припремама екипи се тада прикључио и Дунђерски, који се вратио са позајмице из чачанског Борца. Актуелни први оперативац суботичког Спартака шансу је добио на турнеји “лала” у Холандији, гдје им ривали били Волендам, Ајакс, Виљем...

- То су биле фактички моје прве припреме у сениорском тиму Војводине. Тренер је био Ђоко Хаџијевски. Лепа времена. Добро укомпонована екипа. Те године су нам дошли Саво Барац и Миодраг Вукотић, баш смо се појачали. Били су ту и Дејан Говедарица, Горан Шаула и други. Баш једна добра екипа, били смо јесењи прваци, међутим, на крају нисмо могли да задржимо корак за Црвеном звездом и Партизаном и завршили смо као трећи. Имали смо 24 играча на тим зимским припремама. Прве две утакмице у Холандији се нисам ни скидао, јер су сматрали да сам замена Горана Шауле, који је био легенда клуба и капитен. Био је незамењив на позицији либера, да би игром случаја на трећој утакмици у 20. минуту при резултату 2:0 за Виљем доктор Борко Вукосав и тренер голмана Кривокапић рекли Ђоки да убаце и мене. Он им је одговорио да сам ја либеро, резерва Шаули, а они су му сугерисали да сам прави “хрт” у везном реду и да не играм либера већ пет година, што је било истина. Ђоко ме је убацио и од тада нисам излазио из екипе. И тада сам, кад смо играли против Звезде и Партизана, чувао Рамба Петковића, Небојшу Крупниковића, Драгана Ћирића, Сашу Ћурчића... Био сам штопер у везном реду. Било ми је занимљиво да сутрадан отворим новине и погледам оцене. Они добију 5, ја добијем 5 - нит они играју, нит ја играм, ха, ­ха, ­ха­ - истакао је Дунђерски.

Најјачи утисак на Дунђерског у том периоду од домаћих играча оставио је Драган Ћирић.

- У тим дуелима је било свега. Мало га уштинеш, мало повучеш дрес, шорц. Није било камера толико па се могло. Драгана Ћирића је најтеже било чувати зато што њега ништа није интересовало. Он дође на утакмицу, миран, сталожен, одигра своје, рола... Не зна ни он где ће, а не ти који га чуваш. Све су то били велики играчи који су на крају направили и врхунске каријере - нагласио је Дунђерски.

Кержаков

Циљ Суботичана у предстојећој сезони биће улазак у плеј-оф Суперлиге. Задатак да оствари циљ преузео је нови тренер, Рус Александар Кержаков.

- До Кержакова смо дошли преко његових бивших саиграча и наших пријатеља који живе у Србији. Председник Спартака Никола Симовић све је преузео на себе, разговарао је с њим. Преговори су трајали месец дана и на крају је завршен посао. Сви у клубу смо задовољни што је дошао код нас у клуб - рекао је Дунђерски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.