Лалатовић: Тренирао бих и Жељу и Сарајево, немам проблем са тим
Бивши тренер Борца, Ненад Лалатовић, дао је опширан интервју за Телеграф, а у мору тема којих се дотакао, неизбјежна је била и она о боравку у Платоновој улици.
Послије епизоде у Крагујевцу и испуњених циљева, услиједио је бањалучки Борац, тим који је био велика Лалатовићева жеља. Ипак, на крају се та прича завршила неславно, али само из, како каже, једног разлога.
– Па Борац је један велики клуб, огроман клуб у Републици Српској. Тражили су ме. Не бих дошао у Борац, одмах да знате, да сам знао да Борац не игра и тренира у Бањалуци, већ да игра у Новом Граду. Замислите да је на прву утакмицу дошло 10.000 људи. Ја дошао, у неки нови град, нема рефлектора, вруће, пет поподне, тврд терен. Онда тренирамо ван Бањалуке. Једноставно да су ми одмах рекли гдје долазим, немаш стадион, нећеш играти у Бањалуци, ја не бих прихватио. Можда бих дошао послије шест мјесеци. Моја жеља је била да радим у Републици Српској и да водим Борац на њиховом стадиону, а не у Новом Граду. И онда ја сам одмах одлучио да одем, два-три пута сам давао оставку и на крају смо се договорили - рекао је он.
Открио је Лалат и шта је пресудило да напусти кормило црвено-плавих.
– Кад сам одлазио, да сам ту утакмицу побиједио, био бих први на табели пошто Зрињски није играо. Ми смо ту утакмицу изгубили. Погледао сам, Нови Град, не играм већ само живим у Бањалуци. Дошао сам зато што је та публика њихова посебна, сјајна. И онда сам отишао. Али, ко зна, можда ћу се опет вратити. И уопште кажем, у тој лиги ја бих волио опет да радим. То је једна лига која је изједначена. Има тамо и других клубове, имате Жељу, имате Сарајево, имате Вележ, имате Зрињски, Борац… То су све клубови гдје бих ја сутра одмах радио. Уопште немам проблем с тим – истиче Лалатовић.
На питање да потврди да ли Жељо и Сарајево, дакле, долазе у обзир, Лалатовић је рекао:
– Да, Жељо може. Жељо, Сарајево, ма може. Мислим, ја нисам тамо рођен. Сваки клуб који мене жели и који ће ме цијенити и поштовати, ја бих прихватио да радим. Жељо и Сарајево, то су два велика клуба, али Жељо је Жељо – сматра он.
Када је у питању епизода у Борцу, горак укус је рана елиминација у европским квалификацијама – и то из тима са Фарских Острва.
– Зато ми је било криво што нисмо играли у Бањалуци, да смо играли у Бањалуци дали бисмо пет голова. Ми смо побиједили у Новом Граду 2:0, онда одлазимо тамо, играмо, примимо гол, сад када неко каже, 45. минут, слободан ударац са 16 метара, поведу са 1:0 и два пенала. Црвени картон. Стварали смо толико шанси, неће лопта гол, и онда на пенале смо испали. Јако ми је пало тешко. А опет кажем, да сам играо у Бањалуци ми бисмо прошли сигурно - каже Лалатовић.
Био је тада Лалатовић и на жестоком удару јавности.
– Да, да, да, јесам. Знате како, то сад нико не може да схвати, али гдје год да сам, ја ћу увијек бити крив. И добро, јесам, тренер сам, крив сам. Жао ми је, тешко ми је пало, мада није тренер увијек крив. Мислим, два пенала, лопта је на једној страни, а ти се овамо гураш са другим играчем. Нисам ја рекао да се гура, то је два искусна играча, Гајић и Лазић. И на крају послије добијемо и црвени картон. И онда се десило што се десило, али добро, то је фудбал. Јако ми је било жао, због навијача, због свега, али кажем, још већи ми је жал што нисам играо у Бањалуци и водио утакмице на њиховом стадиону – завршио је Лалатовић на ту тему.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
