Како је пропао бразилски фудбал
БРАЗИЛИЈА - Аларм је упаљен, фудбал је у црвеној зони у Бразилу. Недавно је изашла листа од 30 кандидата за “Златну лопту”. На њој се нашао само један фудбалер из земље самбе, кафе и најважније споредне ствари на свијету.
Недавно је за Сао Пауло потписао Џамал Луис из Њукасла. Прије неки дан је изашла вијест да Коринтијанс доводи Мемфиса Депаја. Посљедња вијест је да би Депајовим стопама могао и Левин Курзава те да Фламенго хоће Маријана Дијаза. Репрезентација Бразила у квалификацијама за СП 2026. заузима четврто мјесто на табели пошто је минималном побједом над Еквадором прекинула црни низ од три пораза. Тај трећи пораз је био од Аргентине, со на живу рану и први пораз Бразила на домаћем терену у историји квалификација за свјетска првенства! И то је све што треба да знате о бразилском фудбалу и његовом паду. Некада се постављало питање који ће од Бразилаца освојити “Златну лопту” када су у конкуренцији били Роналдо, Ривалдо, Роналдињо, касније и Кака, који је посљедњи бразилски освајач најпрестижнијег индивидуалног признања у свијету фудбала.
Од 2007. године Бразил нема најбољег фудбалера на планети. Али “хајп” и еуфорија у вези са репрезентацијом Бразила се и даље не спуштају. Фудбалом залуђена нација живи у убјеђењу да је то најбољи тим на свијету и да су Нејмар, Винисијус, Родриго, Габријел Жезус, Лукас Пакета и остали суперсила од које ривалима клецају кољена. Проблем је што их се ниједна иоле озбиљна репрезентације више не боји. Од освајања “Златног глобуса” 2002. године Бразил је на посљедњих пет мундијала од европских репрезентација побиједио само по два пута Србију и Хрватску и једном Швајцарску. У преосталих осам мечева против Француске, Португалије, Холандије (два пута), Њемачке, Швајцарске, Белгије и Хрватске забиљежио је шест пораза и два ремија. Осим Винсијуса и донекле Родрига који су у Реалу стављени под контролу и сазрели под палицом Карла Анћелотија, Бразил више нема звијезде. Показује то и онај посљедњи списак за “Златну лопту”. Потенцијал да то постане има Ендрик, којег је такође уграбио Реал и који би у нормалном окружењу требало да схвати гдје је и колико још мора да ради да би направио нешто велико.
Сви они су као малољетни тинејџери дошли у Реал. Бразилски клубови их нису чекали ни до 18. рођендана. Гурну га у излог са 15-16 година и продају чим могу. Наравно обештећење не заврши увијек у клупској каси. Редовни су договори о 10, 20, 30, 40 или чак 50 одсто обештећања које иде “породици и агентима”. Колико њих је успјело да у Европи направи корак напријед и нешто велико? Осим Винија и Родрига у Реалу ријетко ко. Неки већ сада нису испунили очекивања, неки су се већ вратили у Бразил или су у Саудијској Арабији, за неке вријеме још ради, јер су тинејџери, али слабо добијају шансу… Пара, дакле, у бразилском клупском фудбалу никад више. Можда је овако било деведесетих, када су успијевали да таленте попут Ромарија или Ривалда задрже макар до 23. или 24. године.
Фламенго је у прошлој години приходовао 222.000.000 евра. Само од спонзора инкасира више од 50.000.000 евра годишње. Коринтијанс је у 2023. фактурисао 163.000.000 евра, Палмеирас 150.000.000, Атлетико Паранаенсе 145.000.000, Флуминенсе 120.000.000 евра… И све то су приходи без продаја играча. Али, млади играчи и даље одлазе у тинејџерском добу. За поменути новац би многи талентовани бразилски играчи остали, напредовали, сазрели, донијели на терену, а онда и више у каси. Плате свих њих заједно на годишњем нивоу не би износиле колико Депајева. А могли су да се развију у играче који би вриједјели више. Можда и да постану потенцијал за “Златну лопту”, што свако неће бити случај у Саудијској Арабији, Нотингему или Русији. Па можда би тада и репрезентација Бразила била репрезентација од које би се свијет опет плашио.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
