Кад заигра пет Микића...

А управо се то десило на недавном мечу Друге лиге Републике Српске, група запад када су се у Јаружанима састали Црни врх и ФСА Приједор. За госте су од самог почетка сусрета наступили Борислав, Марио и Филип Микић, у игру је касније ушао и Стефан, а на клупи је остао још увијек јуниор Вања. И сви су блиски рођаци. Најстарији међу њима, Борислав 20. децембра напуниће 49 година и отац је 27-годишњем Стефану и пет година млађем Филипу, а и стриц 22-годишњем Марију и 18-годишњем Вањи.

- Практично читав живот сам у фудбалу, али ни у најлуђим сновима нисам могао да замислим да ћу терен дијелити са двојицом синова, као и са синовима мог рођеног брата Боре. Лијеп је осјећај када заиграмо заједно, а наша предност јесте то што се и одлично разумијемо на терену - нагласио је Борислав Микић.

Тренутно је најстарији играч на фудбалским теренима у Српској.

- Ту је и Драган Јоловић који наступа за Алфа Модричу, али он је млађи од мене нешто више од три мјесеца. Многи ме питају до када планирам да играм и често знам да кажем до краја сезоне, а онда се опроштај стално пролонгира. Највећи кривац за то је предсједник ФСА Приједора Александар Савић који је мој кум. Често нас двојица причамо и говорим му да не могу више, али онда он каже: “Ајде, куме, још пола сезоне и тако то траје чини ми се неких добрих пет-шест година - кроз смијех је додао Борислав Микић.

Најстарији од “остатка” Микића је Стефан, који је почео тренирати фудбал у Железнику док му је отац Борислав играо за тај клуб.

- Послије смо се вратили у Приједор гдје сам једно вријеме тренирао, као и у бањалучком Борцу и стално сам имао жељу да заиграм заједно са оцем. И када је то било веома близу да се деси он је одлучио да напусти “рударе” и потпише за Подгрмеч. Истина, веома често смо играли у истим екипама мали фудбал на турнирима, али ми се жеља испунила тек недавно када смо се нашли заједно на великом терену. Осјећај је стварно био чудан, јер било је као да смо на неком породичном дружењу па смо одлучили да “разбацимо на мале голиће” - рекао је Стефан Микић, чији је рођени брат Филип члан Рудар Приједора, али од ове сезоне на двојну регистрацију наступа и за ФСА Приједор.

Марио Микић, који је такође прошао млађе селекције Рудар Приједора, прошле сезоне наступао је за трнску Слогу, прије тога за бањалучки БСК, а сада је постао члан ФСА Приједора.

- Баш смо недавно коментарисали да је питање колико се често у прошлости дешавало да за један клуб игра пет ближих рођака. Тешко је описати какав је осјећај био када смо против Црног врха заиграла нас четворица. У најмању руку био сам поносан не само на себе, већ и на своје рођаке - истакао је Марио Микић.

Нагласио је да се зна ко се од Микића мора поштовати на терену.

- Када стриц нешто погријеши, једноставно се “угриземо за језик” и наставимо даље да играмо, а када од нас неко не уради нешто како треба онда то прерасте у озбиљну дискусију. Обично тада предњачимо Филип и ја јер смо много темпераментнији од остатка породице. Све у свему веома лијеп осјећај, а најљепши је када се постигне погодак. Тада аутоматски породично трчимо једни другима у загрљај - истакао је Марио Микић, чији је рођени брат Вања такође прошао комплетну Омладинску школу Рудар Приједора.

Борислав

Борислав Микић иза себе има импозантну играчку каријеру. Почео је тренирати у млађим категоријама загребачког Динама, а почетком ратних дешавања на простору бивше Југославије са породицом се вратио у Приједор, гдје је заиграо за “рударе”. Фудбалски пут га је одвео у Србију, гдје је играо за Петровац на Млави, Сартид Смедерево, Железничар из Лајковца, чачански Борац, Железник. Потом је пола године играо у турском Дијарбакиру па потом за Банат из Зрењанина, те три премијерлигашка клуба Лакташе, бањалучки Борац и Рудар Приједор из којег је прешао у Подгрмеч из Санског Моста. Потом је кратко играо за једног нижелигаша у Аустрији, а посљедњих седам сезона носи дрес ФСА Приједора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.