Из Дохе за “Глас” уредник спортске редакције Танјуга: Кад једном прођемо у други круг...
“Лаку ноћ, даме и господо. Ето, и ова представа је завршена. Надам се да сте уживали у њој. Било је задовољство “глупирати” се за вас све ове године”.
Чувени стихови легендарног Ђолета Балашевића из пјесме “Одлази циркус” одзвањају ми у глави док испраћамо фудбалере Србије из Дохе у Београд.
Ова сцена испред хотела “Риксос”, одмах поред стадиона “974” на којем је изгубљена још једна мундијалска битка од Швајцарске, дефинитивно не у нашим главама одсвирала крај снова о другом кругу и даље - четвртфиналу, полуфиналу...
Не, наравно да нисмо циркус, да не буде забуне, али да смо се “глупирали” богами јесмо, а најмање пет пута смо кажњени за “глупе грешке” - два неуспјела офсајда против Камеруна и сва три примљена гола од Швајцараца.
Први гол Камерунаца и Бразилаца нека иде под категорију “лоша срећа”, а за мајсторију Ришарлисона капа доле, мада су и ту Вељковић и Павловић “сједили у крилу голману” умјесто да изађу на блок.
Питам се, хоћу ли уопште дочекати да моја репрезентација уђе у други круг. Ово ми је трећи Мундијал, нисам добио “позив селектора” само за Јужну Африку, јер нисам “играо у клубу” и - увијек горчина у стомаку на крају.
Холандија, Аргентина и Обала Слоноваче у Њемачкој, Швајцарска и Бразил у Русији, опет они овдје у Дохи, плус Камерунци.
Прије поласка кратак разговор са Пиксијем, није баш расположен, али није ни потонуо као током меча са Швајцарцима. Каже да ће наравно за Београд, мада зна да би многи жељели да оде у Париз.
И то је сада питање свих питања или одговор на сва питања. Можда га дефинитивно добијемо већ данас у Старој Пазови, када држи конференцију за медије.
Лично, немам дилему, волио бих да Пикси остане. Промијенило се много селектора посљедњих година, али нико нема његову харизму.
Данас на СП
Осмина финала
Јапан - Хрватска (16)
Бразил - Јужна Кореја (20)
Има оно нешто, увијек је имао, као играч и као тренер. Његов одлазак значио би опет и нови почетак - а мало је времена до марта и нових квалификација, мада, заиста, против Литваније, Црне Горе, Мађарске и Бугарске не би требало да буде проблема и коначно одемо на Европско првенство.
Па да тамо, у Њемачкој, кренемо са “ложењем испочетка”. А жеље се знају - други круг.
Послије свих ових болних пораза цитираћу недавну изјаву Дејана Савићевића (некако Дејо и Пикси увијек иду у тандему), који је рекао да ће Србији бити теже да прође у други круг Мундијала, него послије до четвртфинала, полуфинала...
И био је Геније у праву! Једном мајстор, увијек мајстор, на терену и ван њега...
И зато, кад једном прођемо други круг - нико нас неће моћи зауставити до краја. Дај Боже, а Њемачка и ЕВРО су за само годину и по.
Надам се и са Пиксијем и са мном... Остајем у Дохи закључно са осмином финала, увијек вежем свој боравак са репрезентацијом, а сада смо чекирали смјештај најмање до осмине финала. Нека и то буде знак колико смо вјеровали у Пиксијеве “орлове” (не питајте колико кошта, скупо, прескупо).
За крај, прогноза или гласно размишљање, пројектовано полуфинале, ако коначно престану изненађења, је Бразил - Аргентина, односно на другој страни Португалија или Шпанија против Француске или Енглеске.
Финале Бразил - Француска звучи најреалније, али највише бих волио Аргентина - Португалија.
Аргентинци праве фантастичну атмосферу, Португалци не заостају много, а био би то савршен начин да Лионел Меси и Кристијано Роналдо у директном дуелу, на опроштају од мундијала, одлуче ко је ГОАТ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
