Горан Ристић, фудбалски тренер из Српске: Кина жели да буде велесила

Некадашњи играч брчанског Јединства и многих других клубовима у БиХ и Србији тренерским послом је почео да се бави 2008. године када је преузео Црвену звијезду из Обудовца.

Још је водио Динамо из Приједора једну годину, а селекцију кадета Звијезде Градачац четири године са којом је био првак квалитетне лиге БиХ и вицешампион у два наврата. Био је и помоћник Амиру Дургутовићу у шамачком Борцу, а 2019. године преселио се у Кину. У интервјуу за “Глас Српске” испричао је своју причу.

- Прву годину радио сам у средњој школи као фудбалски тренер, послије тога отишао сам у основну школу. У Кину сам отишао посредством пријатеља које знам из фудбала, а који сам професионално играо. Они су тамо почели да раде као тренери и питали су и мене да ли сам заинтересован. Пристао сам и нисам се покајао - истакао је Ристић.

ГЛАС: Како се Вама чини рад у најмногољуднијој земљи на свијету?

РИСТИЋ: За мене је велика част и привилегија, али и велики изазов радити у Кини, јер ова земља има план да у будућности постане фудбалска велесила и њихов предсједник Си Ђинпинг је направио пројекат по којем се већ у основним школама праве селекције. Ту је база и послије кроз средње школе и академије покушавају да направе добре клубове и играче за њихов национални тим.

ГЛАС: Који је био Ваш први посао тамо?

РИСТИЋ: Радим са клинцима, али и са У16 узрастом, а ти момци су били мој први посао. Освојили смо првенство града и многи моји играчи из те екипе отишли су на велике универзитете по цијелој Кини.

ГЛАС: Како су Вас примили у Кини кад сте дошли?

РИСТИЋ: Ниједног тренутка нисам се осјећао лоше, нити сам осјећао да сам странац. Сви су ме јако добро прихватили и помагали су ми у свему. Људи у клубу су исто били веома љубазни. Иако сви мисле да су Кинези затворен народ, то није истина. Веома су добри. Нисам имао нити један проблем и осјећао сам се веома сигурно и током пандемије вируса корона.

ГЛАС: Јесу ли талентовани Кинези?

РИСТИЋ: Кинези су јако талентовани када је фудбал у питању. Када поредимо наше и кинеске играче, технички су нам сличних квалитета, али тактички нису добро обучени и то им је највећи проблем. Што се тиче морфолошких и брзинских карактеристика, доста су бољи него наши играчи. Инфраструктура им је развијенија него наша. Доста је лакше радити у Кини гдје имате све услове, него код нас. Нпр. ја имам балон који је климатизован. Температуре су високе и не радимо вани. То нам доста олакшава.

ГЛАС: Колико прате своје играче, колико су Кинези генерално заинтересовани за фудбал?

РИСТИЋ: Њихов најбољи фудбалер Ву Леи играо је у шпанском Еспањолу. Велики је промотор кинеског фудбала. Није мала ствар отићи из Кине и играти Примеру. Овдје можете видјети мајице са његовим ликом. Овдје има и доста добрих, страних играча, на примјер Бразилац Оскар који игра у Шангају. Доста раде на популаризацији фудбала. Живе за своју државу.  Она им је светиња.

ГЛАС: Како стојите са језиком?

РИСТИЋ: Углавном комуницирам на енглеском, а што се тиче кинеског, јако је тежак, али учим га већ двије године, имам свог наставника и могу да кажем да добро причам, могу се споразумјети. У мом граду гдје живим, све ван школе морате знати језик да бисте могли имати нормалну комуникацију.

ГЛАС: Какви су Вам даљи планови?

РИСТИЋ: Већ прекосутра се враћам на посао након одмора који сам провео у БиХ. Иначе, сви моји планови везани су за Кину. Желим да останем овдје. Имам доста знања које желим да им пренесем. Идем корак по корак.

Гледа лигу БиХ

ГЛАС: Колико стигнете погледати мечеве овдашњих лига, тимова?

РИСТИЋ: Пратим, али не могу да гледам утакмице због временске разлике. Погледам понеки снимак. Пратим Премијер лигу. Гледао сам меч Борац - Аустрија у Лиги конференције, пратим Звијезду из Градачца...Проблем су нам инфраструктура и финансије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.