“Гласова” прича о посљедњем њемачком фудбалском романтику: Из београдског блата до злата

Дејан Кондић
“Гласова” прича о посљедњем њемачком фудбалском романтику: Из београдског блата до злата

МАДРИД - Једнога дана жалиће многи што га више нема... Пјесма је ово која би на најбољи могући начин могла описати вијест која је ових дана шокирала Њемачку, Шпанију, али и цијелу Европу - Тони Крос, везиста Реал Мадрида, окачиће копачке о клин одмах након Европског шампионата у својој домовини!

Један од најбољих везиста планете, посљедњи фудбалски романтик, као 16-годишњак дошао је у Бајерн из Минхена 2006. године, а већ наредне у октобру, као 17-годишњак, дебитовао је против Црвене звезде на “Маракани”. Ушао је у 81. минуту при резултату 2:1 за “црвено-бијеле”, асистирао Мирославу Клосеу за 2:2, па сам погодио за 2:3 у самом финишу. Те вечери наговијестио је велике ствари, али мало ко је могао и да сања да ће достићи статус који има данас. Тадашњи голман Црвене звезде и, по писању медија, трагичар те утакмице, одигране на највећем српском стадиону, Иван Ранђеловић у разговору за “Глас Српске” присјетио се меча који би најрадије избрисао из меморије, али и агоније коју је преживљавао након сусрета.

- Играли смо после промене траве на “Маракани” па је било блато, катастрофални услови за игру. Што се Кроса тиче, показао је и тада да у његовим ногама има вансеријског квалитета. Мене су окарактерисали као кривца, али у суштини, кад погледаш голове, није баш тако. Тај први гол је одскочила од лошег терена и како сам био постављен, удари ме лопта буквално у главу и одби се Клосеу на ногу. Центаршут код гола за 2:2 је био у висини главе, било је тешко за излазак. Трећи гол је био сплет несретних околности. У букету играча не видиш ништа. Људи увек нађу кривца у голманима, нарочито сада. Ове лопте које праве су пакао за чувара мреже. Голмани имају јако тежак посао, као и тада када сам ја имао. Голманска грешка се види највише. Кад бих ја сад кренуо да анализирам, ја бих рекао зашто онај није затворио овога, зашто онај није скочио овде... Сећам се да сам тада, после утакмице, био толико нервозан, била је конференција за штампу, напали су ме због примљених голова. Тада сам испалио: “Сад да вам кажем једну ствар и више не дајем изјаве за медије. Ви Бајерн из Минхена не бисте видели овде да ја против Гроцлина нисам одбранио седам, осам зицера и сачувао тамо резултат 1:0. И у Београду сам у другом минуту оном Адријану Сикори извадио лопту из “деведесет”. Ружно је да само једног човека кривите.” Баш сам био бесан. До краја играчке каријере нисам давао изјаве за медије. Највећа сатисфакција и најдраже ми је било када сам на следећој утакмици добио велику подршку “делија”. То ми је много значило, јер су ме по новинама оплели као да сам убио човека - у даху је испричао Ранђеловић.

Стручни консултант на тој утакмици Бајерн - Црвена звезда, коју је преносила државна телевизија Србије, био је легендарни српски тренер Драгослав Степановић, који је каријеру изградио и највећи дио ње провео у Њемачкој. Он је, када је Крос ушао у игру и замијенио Марка ван Бомела, изјавио да је вече прије причао са Гердом Милером (тада тренером другог тима Бавараца), који му је тада рекао да има тројицу занимљивих момака, између осталих и Кроса. У изјави за “Глас Српске” Степановић се присјетио ријечи свог ментора Бранка Зебеца, такође легендарног стручњака, али и фудбалера, који му је причао о повлачењу са “велике сцене”.

- Зебец ми је једном приликом рекао: “Кад ћете да дођете на бину, не одлучујете ви, него одлучују други, а кад ћете да одете са бине, само ви одлучујете. И изаберите најбољи могући моменат да вас се сви сећају.” И то је нешто што ми је остало дубоко у сећању и што понављам. Било је играча који нису осетили кад је прави моменат за повлачење. Морам ту да сврстам и покојног Франца Бекенбауера. Он је отишао у Хамбург, па се избламирао, јер није могао ни да трчи, ни да игра добро. Сви су тај потез оценили као веома лош, а Тони Крос ставља тачку после Европског првенства, али и финала Лиге шампиона. Гледајући овај Реал, мислим да ће и ту утакмицу добити, па кад ставиш тачку на каријеру са таквим једним успехом, онда је то за цео живот. Сви би требало да се угледају на Кроса - поручио је Степановић.

Нијемац је Бајерн напустио у љето 2014. и за свега 25.000.000 евра прешао у Реал Мадрид. Тај потез сматра се једним од најбољих у 122 године дугој историји “краљевског клуба”. Тада, у пуној снази - биле су му тек 24 године - постао је узданица највећег клуба на планети и из године у годину градио статус незамјењивог члана стартних 11.

Трофеји

За десет година на “Сантијаго Бернабеу” стадиону Тони Крос одиграо је 463 утакмице, постигао 28 и намјестио 98 голова. Све то зачинио је са 22 трофеја, од којих су најважнији четири Лиге шампиона, пет титула клупског првака свијета, четири шампионата Шпаније. Са Бајерном је такође био првак Европе и свијета, а круну каријере представља титула на Мундијалу у Бразилу 2014. Када се све сабере, то су укупно 33 трофеја, с тим да би коначан биланс могао да буде још већи, јер га до краја сезоне чека ново финале Лиге шампиона, односно борба за европску круну са Нијемцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана