“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Шведска 1958: Дјечак залудио планету

Током Свјетског првенства на сјеверу Европе на велику сцену ступио је голобради младић који је постао надалеко чувен по свом надимку - Пеле. Нико прије њега није толико одушевио и залудио свијет, а Бразилцима је недостајао неко попут њега да коначно стигну до прве титуле и то у свом шестом учешћу.

Како су године одмицале свјетско првенство све је више добијало на значају па су Аргентина, Чиле, Мексико и Шведска изразили интересовање за добијање организације. Лобирање Швеђана код ФИФА делегата показало се као пресудно па су домаћинство добили 23. јуна 1950. године. Чак 55 репрезентација борило се у квалификацијама за 14 мјеста на Мундијалу, јер су Шведска, као домаћин и Западна Њемачка, као актуелни шампион, имали загарантован наступ. Поново је било негодовања због измјене правила, а на СП није могла отићи екипа ако није одиграла ниједан квалификациони меч, што је раније био случај због одустајања неких екипа.

Систем такмичења био је модификован, а је 16 екипа било подијељено у четири групе са по четири тима и коначно се играло по принципу свако са сваким, док је гол-разлика одлучивала мјесто на табели у случају истог броја бодова. Први пут играчи су били обавезни да имају бројеве на леђима дресова. Због раста популарности ФИФА је од домаћина захтијевала да има бар шест стадиона минималног капацитета 20.000 мјеста, а утакмице су игране на 12 стадиона. Деби на мундијалима имале су селекције СССР-а, Велса и Сјеверне Ирске.

Званична лопта првенства била је Top-Star VMbollen 1958 коју је израдила шведска фабрика “Sydsvenska Läder & Remfabriks” из Ангелхолма. Тај модел изабран је међу 102 предложена у тесту на невиђено четворице ФИФА делегата. Имала је иглу вентил за пумпање.

Двоструки шампион Уругвај није изборио наступ, а претходна три пута није играо квалификације (домаћин, одустајање других тимова, бранио титулу). Први пут Италија је била елиминисана у квалификацијама.

На почетку такмичења Западна Њемачка је ставила до знања да се неће олако одрећи титуле, а најопасније су јој пријетиле Француска, Југославија, Бразил и Шведска. Нијемци су на крају завршили као четврти, домаћин је сасвим неочекивано стигао до финала, “триколори” до трећег мјеста, а “плави” су стали у четвртфиналу, иако су према писању тадашњих медија надиграли свјетске шампионе.

Репрезентација Аргентине заиграла је на свом тек трећем Мундијалу, први пут након 1934. године, јер су у међувремену бојкотовали такмичења. На крају је заузела 13. мјесто, са једном побједом и два пораза.

Французи су имали невјероватан нападачки тандем Жист Фонтен - Рајмон Копа (заједно дали 16 голова), али је Бразил имао нападачку петорку која није имала милости за противничке одбране. Пеле, Загало, Гаринча, Диди и Вава играли су као на тренингу па је и селектор “кариока” Висенте Феола могао да ужива у њиховим бравурама. Занимљиво је да нико од њих пет није дао гол на првој утакмици Бразила коју су добили против Аустрије са 3:0, а затим играли без голова са Енглезима док су СССР- побиједили са 2:0. Велс је елиминисан првим голом Пелеа на мундијалима, а онда је услиједила самба. Француска је почишћена у полуфиналу са 5:2, уз хет-трик Пелеа, те по један гол Дидија и Ваве, док је истим резултатом завршен и финални сусрет против Швеђана. Пеле је два пута затресао мрежу (55, 90) баш као Вава (9, 32) док је Загало постигао један гол (68).

Са 17 година и 249 дана Пеле је постао најмлађи стријелац финала у историји, док је Нилс Лидхолм са 35 година и 263 дана био најстарији стријелац. Било је то прво финале мундијала у којем су се састале европска и јужноамеричка репрезентација, а Швеђани су једини домаћини који су поражени у финалу. Једна јужноамеричка екипа први пут је освојила првенство у Европи. Пошто су обје екипе носиле жуте дресове, једна их се морала одрећи па заказано жријеб којем Бразилци нису присуствовали па су Швеђани добили то право. Идеја је била да Бразил игра у бијелим дресовима, али због ружног сјећања на СП 1950. и тежак пораз од Уругваја, купљене су плаве мајице на којима је нашивен амблем.

Француска машина за голове

До сада је одржано 21 свјетско првенство, а нико никад није надмашио Жиста Фонтена. Славни Француз уписао се у историју као једини човјек који је на једном мундијалу постигао 13 голова, чиме је надмашио дотадашњи рекорд Шандора Кочиша, који је четири године раније постигао 11. Фонтен је заблистао у Шведској и одмах на отварању постигао хет-трик против Парагваја (7-3), два је дао Југославији у другом колу. (2:3), а један Шкотској (2:1). У четвртфиналу против Сјеверне Ирске (4:0) два пута је затресао мрежу, а у полуфиналу једном против Бразила (2:5). Најбољу партију одигао је против Западне Њемачке у утакмици за треће мјесто, када је актуелном шампиону свијета спаковао чак четири гола за побједу од 6:3.

Рођен је мароканском Маракешу, од оца Француза и мајке Шпанкиње. Играо је за УСД Казабланку (1950-53), Ницу (1953-56), Ремс (1956-62). Дрес Француске носио је од 1953. до 1960. и на 21 утакмици постигао 30 голова. Француски фудбалски савез прогласио га је 2007. најбољим фудбалером државе у посљедњих 50 година.

Велс елиминисан па враћен

Велс је једина репрезентација која је изборила наступ након што је елиминисана, али је враћена, а уједно су се све четири британске екипе квалификовале, што је било једини пут у историји. Други пут на СП Велс ће играти ове године.

Југославија стала у четвртфиналу

Југославија се домогла свог четвртог наступа на мундијалима, а трећег заредом кроз квалификациону групу у којој је играла против Румуније и Грчке. “Плави” су прво одиграли меч без голова против Грка, док су потом ремизирали (1:1) са Румунима, а обје утакмице играли су у гостима.

На домаћем терену прво је надиграна Грчка са 4:1 (10. новембар 1957. потом и Румунија резултатом 2:0 седам дана касније. Диригентска палица и даље је била у рукама славног Александра Тирнанића који је пред собом имао тежак задатак јер је требало направити смјену генерација док се при том очекивао добар резултат.

Први наступ у Шведској окончан је ремијем против Шкотске (1:1), а једини гола за “плаве” дјело је Александра Петаковића који је био стријелац и у другом колу у великој побједи над Француском (3:2). Преостала два гола постигао је Тодор Веселиновић. Такмичење у групи Југославија је завршила неријешеним резултатом против Парагваја (3:3), против којег је водила три пута.

Стријеци су били Радивоје Огњановић, Веселиновић и Здравко Рајков. Тирнанићева чета имала је исти број бодова као “триколори”, али је завршила на другом мјесту због лошије гол-разлике.

То им је за противнике донијело актуелне шампионе који су голом Хелмута Рана, као и четири године раније у Швајцарској, прошли даље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.