“Гласов” водич кроз Свјетска првенства - Швајцарска 1954: Чудо у Берну

Свјетски шампион Уругвај и домаћин аутоматски су се квалификовали док се 37 репрезентација у квалификацијама борило за 14 преосталих мјеста. Турска и Шпанија су одиграле три утакмице у којима није било побједника па су Турци отишли даље након што је дјечак у Италији са повезом преко очију извукао куглицу са именом Турске. Јапану и Западној Њемачкој скинута је забрана наступа па су заиграли на међународној сцени. Нијемци су у квалификацијама играли против Сара (Сарланд), који је био под француским протекторатом, док Источна Њемачка није наступила. Трећи Мундијал заредом Аргентина је бојкотовала, а дебитанти на завршном такмичењу били су Шкотска, Турска и Јужна Кореја.

Систем такмичења био је невјероватно глуп. Екипе су биле подијељене у четири групе и оне са истим бројем бодова након двије одигране утакмице морале су да играју мајсторице за пласман. Мечеви су играни на шест стадиона у Берну, Базелу, Лозани, Женеви, Лугану и Цириху.

Нове боје Бразилаца

Након националне трагедије 1950. године и пораза у финалу СП од Уругваја Бразилци су се одрекли бијелих дресова, јер су сматрали да им доносе несрећу па су 1954. први пут наступили у жутим дресовима који подсјећају на њихову заставу.

И поред тога очекивало се да ће Мађарска без већих проблема стићи до трофеја. “Лака коњица” четири године није изгубила утакмицу и на 32 меча са 19 различитих селекција уписала је 28 побједа и само четири ремија, док је уједно била и олимпијски шампион. Та репрезентација није знала за одбрану и свима је давала по два, три, четири гола... а селектор Густав Шебеш имао је на располагању невјероватно талентоване играче и био претпионир тоталног фудбала, којег је касније популаризовао Ринус Михелс. Ипак, они никад нису постали шампиони свијета, што многи стручњаци сматрају највећем неправдом на мундијалима.

Мађари су демолирали Јужну Кореју са 9:0 на старту такмичења, а затим су разбили Западну Њемачку са 8:3, што нико није очекивао, јер су Нијемци играли сасвим добро до тада. Ипак, селектор “панцера” Сеп Хербергер извео је другу поставу на терен у том мечу, која је испребијала Мађаре, а многе играче повриједила, међу њима и славног Ференца Пушкаша, који није играо наредна два меча против Бразила и Уругваја. Нијемци су са Турском играли мајсторицу и лако их добили са 7:2.

Мађари су имали много тежи пут до финала од Нијемаца. Четвртфинале је донијело “битку за Берн”, када се “лака коњица” састала са Бразилом и славила резултатом 4:2. Током меча досуђена су два пенала, искључена три играча (Јозеф Божик, Нилтон Сантос, Хумберто Тоци), а свађа и туча настављени су у тунелу ка свлачионици па је полиција морала да смирује ситуацију. Нови тежак ривал чекао их је у полуфиналу. Актуелни шампион свијета Уругвај није имао намјеру да се одрекне титуле. Мађари су у 46. минуту водили са 2:0 и тада се опустили, да би Хуан Хохберг головима у 75. и 86. минуту донио изједначење и од радости претрпио нервни слом, од којег се опоравио тек у болници. Ипак, Шандор Кочиш донио је финале са два гола у продужетку. Послије утакмице у Лозани закаснили су на аутобус за Берн па су морали да путују приватним аутомобилима, што је их је додатно исцрпило. Током ноћи прије финала испред њиховог хотела одржавао се вашар па фудбалери нису могли ни да одспавају како треба.

Први пут на телевизији

Први пут у историји утакмице Мундијала преношене су на телевизији, док су издати посебни новчићи за ову прилику. У то вријеме ТВ куће уопште нису разматрале преносе утакмица, тако да је након Швајцарске популарност фудбала почела драстично да расте.

Нијемци су у четвртфиналу лако елиминисали Југославију (2:0), а у полуфиналу још лакше Аустрију са 6:1, која је у мечу за треће мјесто надиграла Уругвајце резултатом 3:1.

Финале је било прича за себе. Познато је под називом “Чудо у Берну” и донијело је сензацију, као и оно одиграно четири године раније, када је Уругвај побиједио Бразил. Одиграно је по великој киши, а такав терен највише је одговарао најбољем њемачком играчу и капитену Фрицу Валтеру. Селектор Мађарске уврстио је Пушкаша у тим да би подигао морал екипи, која је водила са 2:0 већ у осмом минуту головима “галопирајућег пуковника” и Золтана Цибора. Ипак, у 18. минут било је 2:2 (Морлок 10, Ран 18) да би Хелмут Ран у 84. минуту донио преокрет, а два минута касније Мађарима је поништен гол због наводног офсајда у којем се нашао Пушкаш.

- Вратили смо се кришом у Будимпешту и завукли у куће познаника и пријатеља, да избјегнемо гњев народа. Својим кућама стигли смо тек десетак дана касније, када се атмосфера у престоници мало смирила - причао је Шебеш.

Од тада је кренуло пропадање Мађарске, док је кренуо успон Западне Њемачке, за коју су у на том Мундијалу играли полуаматери, јер није било државног првенства, а занимљиво је да су титулу освојили играјући само против европских екипа.

Наводни допинг

Многи су се бавили финалном утакмицом и повезивали Нијемце са наводним допингом. Једни су тврдили да су играчима на полувремену даване инјекције глукозе, други да су добили само витамин Ц, док су трећи ишли далеко и навели да су добили метамфетамин. Најстарији преживјели члан мађарског тима Јено Бузански преминуо је 2015, док је посљедњи живи учесник финала Хорст Екел умро децембра 2021. године.

Предводник “лаке коњице”

Шандор Кочиш први је играч који је пробио магични број и на једном Мундијалу постигао више од десет голова, а у Швајцарској је 11 пута тресао противничке мреже, два пута је постигао хет-трик (четири гола дао Нијемцима у групи) и био дио најславније мађарске навале заједно са Ференцом Пушкашом и Нандором Хидекутијем. Једино није постигао гол у финалу, које је донио свом тиму са два гола у продужецима полуфинала са Уругвајем. Рођен је 21. септембра 1929. у Будимпешти и за Мађарску је одиграо 68 утакмица, на којима је постигао 75 голова.

Током каријере играо је за Кобањаји, Ференцварош, Хонвед, Јанг фелуос Цирих, Барселону и Валенсију. Са Бразилцем Еваристом чинио је ударни тандем Барселоне од 1958. до 1965. године. Преминуо је у 49. години, након пада са четвртог спрата болнице у којој се лијечио од леукемије и тумора стомака.

Шампиони прејаки за “плаве”

Југославија је без пораза окончала квалификације у групи са Израелом и Грчком, а све четири утакмице добила је резултатом 1:0.

Репрезентацију је као селектор предводио Александар Тирнанић заједно са комисијом у којој су били Лео Лемешић, Милован Ћирић, Фрањо Велфл и Бранко Пешић, а жријеб их је смјестио у у групу један заједно са Бразилом, Француском и Мексиком.

“Плави” су славили у првом колу против Француске са 1:0, голом Милоша Милутиновића, док су се по трећи пут састали са Бразилом на мундијалима, односно сваки пут када су наступали.

Брука на “Вемблију”

Годину пред Мундијал Енглези су доживјели једно од највећих понижења у историји. Наиме, пред 105.000 гледалаца на “Вемблију” побиједила их је Мађарска са 6:3, што је био први пораз на домаћем терену од било које екипе ван Острва. Након тога препотентни Енглези почели су много озбиљније да схватају остале репрезентације, као и значај СП.

“Кариоке” су побиједили у Уругвају 1930, када је управо Тирнанић био један од стријелаца, док су изгубили у Бразилу 1950.

У Лозани је први пут забиљежен реми 1:1 (Диди 69 - Зебец 48), док са Мексиком нису играли због накарадног система такмичења. Такмичење у групи Југославија је завршила на другом мјесту након извлачења куглица, иако је имала исти број бодова као Бразил, што им је за противника у четвртфиналу донијело селекцију Западне Њемачке.

“Панцери” су били бољи са 2:0 (Хорват 9аг, Ран 85), док су “плави” у коначном пласману заузели осмо мјесто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.