“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Шпанија 1982: “Азури” трећи пут на трону

Шпанија је добила организацију још 1966. године и потрудила се да све прође у најбољем реду. Схватила је Мундијал као средство пропаганде за свој туризам па је још у Аргентини почела да се рекламира. Ипак, није било како су очекивали, јер су улазнице биле прескупе као и туристички пакет аранжмани који су били везани за гледање мечева. Утакмице су игране на 17 стадиона у 14 градова што је био рекорд до 2002. године када су Јапан и Јужна Кореја свијету понудили 20 стадиона. Домаћини су били Мадрид (“Сантијаго Бернабеу” 90.089), Висенте Калдерон” (65.695)), Барселона (“Камп ноу” 121.401), “Сариа” (40.400)), Севиља (“Рамон Санчез Писхуан” 68.110), “Бенито Виљамарин” (50.253)), Елче (53.290), Валенсија (49.562), Билбао (46.223), Хихон (45.153), Малага (45.000), Сарагоса (41.806), Коруња (34.190), Виго (33.000), Аликанте (32.500), Ваљадолид (30.043) и Овиједо (23.500).

 

Мила на сцени

Са 30 година легендарни Камерунац Роже Мила заиграо је на свом првом Мундијалу. Послије је још наступио у Италији 1990. и САД 1994. године када је са 42 године постао најстарији играч на СП до тада.

Први пут наступиле су селекције са свих пет континената, а наступило је чак пет дебитаната - Нови Зеланд, Алжир, Камерун, Хондурас и Кувајт. У првом кругу екипе су биле подијељене у шест група и прве двије селекције ишле су у другу рунду гдје су биле четири групе са по три екипе. Побједници тих група играли су у полуфиналу. Систем је одмах донио контроверзе јер је Западна Њемачка прошла у другу фазу након што је побиједила Аустрију са 1:0. Тај резултат је одговарао објема екипама, па се нашироко писало о наводном намјештању јер играчи обје селекције нису прелазили на противничку половину већ су чекали да прође вријеме.

Први пут на СП пенали су ријешили побједника. Било је то у полуфиналу између Западне Њемачке и Француске који су на стадиону “Рамон Санчез Писхуан” пред 70.000 навијача одиграли врхунску утакмицу која је обиљежила Мундијал и остала запамћена под именом “Севиљска ноћ”. Нијемци су повели голом Пјера Литбарског у 17. минуту да би десет минута касније Мишел Платини изједначио из пенала. Голом Маријуса Тресора у 92. и Алана Жиреса у 98. минуту чинило се да ће “триколори” у финале. Упорни Нијемци су се вратили головима Карла Хајнца Руменигеа (102) и Клауса Фишера (108). Било је потребно шест серија пенала да се добије побједник, а промашај Максима Босиса означио је тугу “галских пијетлова”. Утакмица је обиловала грубостима, а остаће запамћен крвнички ударац њемачког голмана Харалда Шумахера који је нокаутирао Патрика Батистона. Француз је кренуо ка голу противника, а Шумахер је натрчао на њега и при томе му је избио два зуба, сломио три ребра, оштетио пршљен, али фул није свиран. Батистон је морао да изађе након десет минута у игри.

Лоша атмосфера у табору актуелног шампиона Аргентине за коју је играо Дијего Марадона утицала је да на старту изгубе од Белгије (0:1), а потом побједама над Мађарском (4:1) и Ел Салвадором (2:0), прођу у другу рунду гдје су их поразили Италија (1:2) и Бразил (1:3). “Кариоке” су бриљирале, везале четири побједе, а пораз од Италије у другом колу друге рунде коштао их је полуфинала.

Вајтсајд за историју

Норман Вајтсајд из Сјеверне Ирске постао је најмлађи играч који је икада заиграо на СП. Са 17 година и 41 даном оборио је Пелеов рекорд из 1958. Дебитовао је против Југославије 17. јуна у Сарагоси и зарадио жути картон због прекршаја над Ненадом Стојковићем.

Управо су “азури” обиљежили Мундијал на Пиринејском полуострву. Са три ремија (Пољска 0:0, Перу 1:1, Камерун 1:1) провукли су се у првој фази да би заблистали у другој када су надиграли Аргентину и Бразил. Пут им се поново укрстио са Пољацима који су овај пут били лак залогај (2:0), а финале са Западним Нијемцима није донијело превише узбуђења. “Азури” су одиграли сјајно, повели са 3:0, головима Паола Росија у 57, Марка Тарделија у 69. и Алесандра Алтобелија у 81. да би Паул Брајтнер смањио на 3:1 у 83. минуту. Послије 1934. и 1966. ово је био трећи Мундијал у чијој су се завршници нашле све четири европске екипе, а Италијани које је водио Енцо Беарцот су стигли до треће титуле (1934. и 1938.) чиме су се изједначили са Бразилом.

Треће мјесто освојила је Пољска којој је то био најбољи учинак на СП, а у мечу за треће мјесто побиједили су Француску са 3:2.

“Киша голова”

Мађарска је побиједила Ел Салвадор резултатом 10:1, чиме је изједначила највећу гол разлику на једној утакмици. Управо су Мађари надиграли Јужну Кореју са 9:0, 1954. године у Швајцарској као и Југославија Заир (9:0) 1974. године у Западној Њемачкој. Постигнуто је 146 голова, а 100 фудбалера уписало се међу стријелце, док аутоголова није било.

Паоло Роси - Из суспензије у легенду

Са шест голова Паоло Роси водио је Италијане до титуле, а у првој фази није се уписао међу стријелце, па чак ни на првој утакмици друге фазе. Ипак, хет-триком је срушио Бразил (3:2), затим је постигао два у полуфиналу против Пољске (2:0) као и један у финалу против Западне Њемачке (3:1). За репрезентацију је наступио 48 пута и дао 20 голова, а каријеру му је обиљежио скандал. Због намјештања утакмица током сезоне 1979-80 када је био члан Перуђе био је суспендован из фудбала на три године. Уважена му је жалба и казна смањена на двије године тако да је могао заиграти у Шпанији, а потез селектора Енца Беарцота да га поведе на Мундијал многи су осуђивали. Преласком у Вићенцу за 2,6 милиона лира постао је најскупљи играч свијета. Рођен је 23. септембра 1956, а преминуо 9. децембра 2020. године.

Исписани рекорди

У свом првом успјешном походу на СП Нови Зеланд је одиграо 15 мечева и превалио 88.000 километара током квалификација јер је путовао у Кину, Кувајт, Фиџи, Кинески Тајпеј, Индонезију, Аустралију и Саудијску Арабију. Свјетски рекорд поставио је против Фиџија (13:0), као и шест голова Стива Самнера у том мечу. Ричард Вилсон везао је 921 минут без примљеног гола.

Миљанићев други Мундијал

Југославија се вратила на Мундијал након што је пропустила СП у Аргентини и први пут је одиграла чак десет квалификационих утакмица. Са бодом предности заузела је прво мјесто испред будућег шампиона Италије. Прво је побиједила Луксембург (5:1), затим Данску (2:1), да би “азури” били бољи у Торину (2:0). Повратак у форму потврдио је лагани тријумф против Грчке (5:1), као и гостујући над Данцима (2:1), затим је услиједио реми са Италијом (1:1), па нове побједе против Луксембурга (5:0) и Грчке (1:2).

Легендарни Миљан Миљанић, након 1974. године, водио је екипу на Мундијалу, али успјех није остварен јер су “плави” заузели треће мјесто у групи. Почело је ремијем без голова против Сјеверне Ирске, а потом је услиједио пораз од Шпаније са 1:2 (Гудељ 10'). Тријумф са два и више голова над нејаким Хондурасом у посљедњем колу донио би пролазак даље, али је Југославија славила са 1:0 (Петровић 88' пен) и опростила се од СП након што су Шпанци пустили Сјеверне Ирце да их добију са 1:0. “Фурија” и “плави” имали су по три бода, а боља гол разлика 3:3 у односу на 2:2 Југославије одвела их је даље. Југославија је на крају била 16., а занимљиво је да није одиграла ниједну контролну утакмицу пред СП и била је без меча током шест и по мјесеци. Посљедњи сусрет био је квалификациони са Грчком 29. новембра 1981. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.