“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Мексико 1970: Пелеов посљедњи плес

Приредио: Милан Зубовић
“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Мексико 1970: Пелеов посљедњи плес

Први пут Мундијал је одржан ван Јужне Америке и Европе, Мексико је добио домаћинство испред Аргентине, а утакмице су игране од 31. маја до 21. јуна и то само двије године након што су у истој земљи одржане Олимпијске игре.

Чак 75 земаља пријавило се за квалификације, седам је одустало, осам дебитовало, а афричка конфедерација први пут добила је загарантовано мјесто након што су бојкотовали претходно СП. Салвадор, Израел и Мароко су дебитовали на мундијалима, док Аргентина једини пут у историји није успјела да се квалификује. Скандал се десио прије самог почетка Мундијала. Наиме, на путу за Мексико репрезентација Енглеске свратила је у Боготу, гдје је одиграла пријатељску утакмицу са Колумбијом, а пред полазак капитен “гордог Албиона” Боби Мур ухапшен је под сумњом да је из хотелске јувелирнице украо дијамантску огрлицу. То је изазвало велики међународни скандал па је интервенисао премијер Велике Британије Харолд Вилсон и Мур је 28. маја пуштен из притвора у којем је провео четири дана. Енглески спортски новинари нису извјештавали о овом инциденту, а све то оставило је посљедице на екипу, која је дошла да брани титулу.

Систем такмичења остао је исти, четири екипе смјештене су у четири групе, а утакмице су игране на пет стадиона: у Леону (23.609), Толуки (26.900), “Пуебла ситију” (3.563), Гвадалахари (71.100) и величанственом “Астека стадиону” (107.247) у Сијудад де Мексику. Проблеме већини селекција правила је велика надморска висина која је у овим градовима варирала од 1.500 до 2.500 метара. Уједно, уведене су двије велике новине. Први пут селектори су могли током утакмице да изврше измјену играча (максимално два) па је Анатолиј Пузач из СССР-а постао први фудбалер који је ушао као замјена и то умјесто Виктора Серебјаникова у 46. минуту. Уједно, први пут су додјељивани жути и црвени картони као јавне опомене због прекршаја или неспортског понашања. Домаћин је имао част да отвори Мундијал и била је то утакмица са СССР-ом, да би послије тога све до 2006. године првенство отварао актуелни шампион.

Први пут Мундијал је имао званичну лопту. “Адидас” је израдио “телстар” према идеји Еигила Нилсена. Име је добила по комуникационом сателиту, бројала је 12 црних пентагона и 20 бијелих хексагона да би се боље уочила на црно-бијелој телевизији.

Мундијал у Бразилу остаће запамћен по доминацији Бразила који је са шест побједа стигао до треће титуле, чиме је престигао Италију и Уругвај, па му је богиња Ника остала у трајном власништву. Тај тим “кариока” који је предводио Пеле сматра се најбољим у историји, а уз њега су били још Ривелињо, Тостао, Карлос Алберто, Клодоалдо, Жерсон, Жаирзињо који је дао гол на свакој утакмици, што никоме послије њега није пошло за руком. Поред Бразила на титулу су претендовали Енглеска, Италија, Западна Њемачка..., а “кариоке” су прво прегазиле Чехословачку (4:1), затим побиједиле Енглеску (1:0) и Румунију (3:2) да би у четвртфиналу добиле Перу (4:2). Полуфинале је донијело обрачун са старим знанцем Уругвајем који није имао одговор на феноменалну игру (1:3).

С друге стране, четвртфинале је донијело репризу финала од прије четири године и нове продужетке. “Панцери” су се реванширали Енглезима и славили резултатом 3:2 након невиђеног преокрета јер су губили са 0:2, (Бекенбауер 68, Зелер 82, Милер 108 - Малери 31, Питерс 49). То их је одвело на полуфинални окршај са Италијом, а сусрет на “Астеки” 17. јуна назван је утакмицом вијека. Голом Роберта Бонисење из осмог минута “азури” су водили до 90. минута, када је изједначио Карл Хајнц Шнелингер, што му је био једини гол у 47 наступа за “елф”. Чувени Франц Бекенбауер са дислоцираним раменом одиграо је посљедњих двадесетак минута утакмице као и оба продужетка јер је селектор Хелмут Шен искористио обје замјене. Милер је у 94. повисио на 2:1, да би Тарћисио Бурнич изједначио на 2:2 у 98. минуту, а Ђиђи Рива у 104. погодио за 3:2. Када је Милер изједначио на 3:3 у 110. минуту, Ђани Ривера од муке је гризао мрежу свог гола да би само минут касније погодио за побједу 4:3 и одвео екипу у финале, гдје су се први пут обрачунала два свјетска шампиона.

Побједом против Хондураса у мајсторици Салвадор је изборио наступ на СП, а велико славље претворило се у 100-часовни рат на граници ове двије земље између којих је и раније било тензија. Први меч добио је Хондурас са 1:0, реванш Салвадор са 3:0, а трећи је игран у Сијудад Мексику и Салвадор је славио са 3:2 након продужетка.

Одлучујући меч није био посебно интересантан јер је Бразил лако изашао на крај са Италијом (4:1) чији селектор Ферућио Валкаређи током шампионата није успио да помири двије највеће звијезде Ђанија Риверу и Сандра Мацолу па је испаштао остатак тима. Ривера је ушао у игру тек у 84. минуту, када је све већ било ријешено. Пеле је стигао до трећег трофеја и са 30 година отишао у репрезентативну пензију. Партнер ФИФА постао је италијански издавач сличица са портретима фудбалера “Панини” који је штампао албум за овај Мундијал, чиме је покренуо глобални тренд који је доживио експанзију наредних година.

Благоје Видинић први је југословенски стручњак који је као селектор предводио неку другу репрезентацију. Био је на клупи Марока са којим је завршио као четврти у групи са ремијем (Бугарска) и два пораза (З. Њемачка, Перу) уз гол-разлику 2:6.

Величанствени Загало

Чувени Марио Лобо Загало постао је прва особа која је као играч и као селектор освајала трофеје шампиона свијета. Као играч “богињу” је освојио 1958. у Шведској и четири године касније у Чилеу, а онда као селектор у Мексику. Надомак четвртог трофеја, исто као селектор, био је 1998. године, али је његов Бразил у финалу поражен од Француске (0:3). Био је помоћник селектора Карлоса Алберта Пареире на СП у САД 1994. године, када су “кариоке” стигле до титуле. Са само 38 година стигао је до трофеја као селектор и други је на листи најмлађих у историји након Алберта Сопћија 1930. који је имао само 31. годину. Да као играчи и селектори стигну до титуле, послије њега пошло је за руком само Францу Бекенбауеру (1974 - 1990) и Дидијеу Дешампу (1998 - 2018).

Милерова десетка

Док је један великан силазио са фудбалске позорнице, други се пењао на њу. Пеле је завршио репрезентативну каријеру, док се Герхард Герд Милер представио свијету.

Легендарни нападач дебитовао је 1966. године у дресу “панцера”, а са десет голова у Мексику уписао своје име на листу бесмртних. “Национални бомбардер”, како су га звали, први гол дао је Мароку, затим уписао хет-трикове против Бугарске и Перуа. Један је дао Енглезима у четвртфиналу, а два Италијанима у полуфиналу. Стријелац није био на утакмици за треће мјесто против Уругваја (1:0). Одиграо је 62 утакмице за Западну Њемачку и постигао 68 голова. Рођен је 3. новембра 1945. у Нордлингену, а преминуо 15. августа 2021. године. Играо је у Нордлингену, да би у Бајерну постао икона њемачког фудбала, а пред крај играчке каријере наступао је за Форт Лодердејл Страјкерсе у америчкој МЛС лиги.

Југославија пропустила други Мундијал заредом

Југославија је поново запела у квалификацијама. Група шест европског дијела са Белгијом, Шпанијом и Финском била је прејака за “плаве” који су завршили такмичење на другом мјесту, испред Шпанаца, а иза Белгијанаца.

Убједљиву побједу против Скандинаваца у првом колу (9:1) обрисао је пораз од “црвених ђавола” (0:3) у Бриселу. Гора ствар од пораза била су искључења Добривоја Тривића и капитена Драгана Џајића којег је испровоцирао белгијски бек па га је он ударио те није играо на наредној утакмици, која је била једна од кључних. Реми без голова са “црвеном фуријом” у Београду наговијестио је тешку борбу изабраника селектора Рајка Митића за пролазак даље, да би пораз у Барселони (1:2) распршио снове о путовању у Мексико. Побједе против Финске (5:1) и Белгије (4:0) само су поправиле лош утисак из квалификација. Било је то друго првенство заредом на које Југославија није отпутовала, а слична ситуација десила се 1934. и 1938. године, када је такође пропустила два мундијала узастопно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана