“Гласов” водич кроз Свјетска првенства - Бразил 1950: Мук на “Маракани”

У таквом стању ФИФА је одлучила да Мундијал буде одигран у Јужној Америци, јер су стадиони широм Европе углавном били девастирани, а на тај начин  се кровна фудбалска организација хтјела искупити за недодјељивање домаћинства 1938. некој држави латинске Америке што је довело до бојкота.

Бразил и Њемачка били су највећи конкуренти за Мундијал 1942. који је отказан из добро знаних разлога. Ипак, након Другог свјетског рата мало држава било је заинтересовано за организацију, па је Бразил искористио шансу и 1946. добио домаћинство, а издејствовао је да СП буде одржано 1950. умјесто предложене 1949. године.

Бразил као домаћин и Италија као свјетски шампион стекли су право директног наступа, док је требало да учествује још 14 селекција. Њемачкој и Јапану, као силама осовине, било је забрањено да наступе, док су Чехословачка, СССР, Мађарска, Аустрија и Белгија одустале од квалификација баш као и Аргентина, Еквадор, и Перу из Јужне Америке те Филипини, Индонезија и Бурма из Азије.

Први пут на свјетској смотри појавила се Енглеска која је дуго времена одбијала да игра, јер је такмичење сматрала бесмисленим, а себе најбољом екипом на свијету. У квалификацијама су иза себе оставили Шкотску, Велс и Ирску. Препотентни Енглези вратили су се кући разочарани, јер су након уводног тријумфа против Чилеа (2:0), поражени од САД (0:1) и Шпаније (0:1).

Трофеј у кутији за ципеле

Потпредсједник ФИФА Италијан Оторино Бараси чувао је трофеј 12 година у кутији за ципеле испод свог кревета да га не би однијела војска. Трофеј је у Бразилу добио име Жил Риме по оснивачу Свјетског првенства.

Умјесто планираних 16 репрезентација наступило је само 13, које су биле подијељене у четири групе (4, 4, 3, 2). Побједници група играли су свако са сваким у другој групи, а сусрет Бразила и Уругваја одлучивао је о шампиону па се он сматра финалом овог Мундијала, а уједно је била и посљедња утакмица на шампионату.

Предвођен селектором Хуаном Лопезом Фонтаном шампион свијета из 1930. вратио се на СП након дугогодишњег бојкота и поново заблистао. У групи 4 побиједио је Боливију са 8:0, да би у другој рунди ремизирао са Шпанијом (2:2), потом добио Шведску (3:2), а онда и Бразил (2:1).

Утакмица “уруса” и “кариока” једна је од највећих у историји фудбала. Бразилу је одговарао и реми, све је било спремно за велико славље, “Маракана” је била препуна са више од 200.000 људи које је утишао Алсидес Едгардо Гиђија Переира.

Бразилци су бриљирали на турниру и били су убијеђени у побједу и титулу. На дан утакмице новине су објавиле слику бразилске репрезентације са насловом “Прваци свијета”, а капитен Уругвајаца Обдулио Варела донио је неколико примјерака у свлачионицу, побацао по клозету и натјерао саиграче да пљују и уринирају по слици Бразила. Када је Фриаса постигао гол у 47. минуту за који су Уругвајци сматрали да је из офсајда, Варела је узео лопту на центру стадиона и рекао “Сада је вријеме да побиједимо”. Алберто Скијафино је изједначио у 66, а када је Гиђија погодио у 79. минуту публика на најславнијем свјетском стадиону је утихнула. Нико није вјеровао шта се десило, неколико секунди владао је мук и пораз је схваћен као национална трагедија касније названа “мараканазо”.

Гиђија

Алсидес Гиђија одиграо је 12 утакмица за Уругвај током двије године и постигао четири гола. Сва четири је дао на СП у Бразилу и то на сваком сусрету по један од којих је четврти посљедњи био најважнији. Био је најстарији преживјели учесник финала и преминуо је 16. јула 2015. у 88. години и то на дан када је 65 година раније постигао одлучујући гол.

- Само три човјека су успјела да утишају “Маракану”, Френк Синатра, папа и ја - рекао је својевремено Гиђија који је одиграо и пет утакмица за Италију.

Бразилац поново најбољи стријелац

Титулу краља стријелаца поново је понио један Бразилац. Након Леонидаса да Силве то је пошло за ногом Адемиру Маркезу де Менезесу (8. новембар 1921 - 11. мај 1996).

На Мундијалу у домовини Адемир је постигао осам голова баш као и најбољи стријелац СП у Уругвају Гиљермо Стабиле. Два је постигао Мексику, један Југославији, четири Шведској и два Шпанији. За репрезентацију је играо од 1945. до 1953. године током којих је скупио 39 наступа и постигао 32 гола. Нападач из Рио де Жанеира у каријери је играо за Спорт Ресифе (1939/42 - 1957), Васко да Гаму (1942/45 - 1948/56) и Флуминенсе (1946/47). Радио је као коментатор и током 1967. кратко тренирао Васко да Гаму.

Самоубиства на стадиону

Послије пораза од Уругваја два Бразилца починила су самоубиство на стадиону док се још неколико таквих случајева десило наредних дана. Славни радио коментатор Ари Баросо више никад није преносио утакмице.

Пробијена магична цифра

Први пут завршницу такмичења уживо је укупно гледало више од милион људи, тачније 1.337.000. Томе су допринијели мечеви домаћина играни на “Маракани”. Бразил - Мексико (“Маракана” - 81.649), Бразил - Швајцарска (Сао Паоло - 42.032), Бразил - Југославија (“Маракана” - 142.429), Бразил - Шпанија (“Маракана” - 152.772), Бразил Уругвај (“Маракана - 173.850).

“Плавима” пето мјесто

Послије 20 година Југославија се вратила на велику сцену. Наступи на мундијалима у Јужној Америци као да су били суђени Југословенима који су премијеру имали у Уругвају 1930. године. У квалификацијама “плави” су прво надиграли Израел са 6:0 и 5:2, да би потом током октобра 1949. два пута ремизирали са Француском (1:1). Мајсторицу на неутралном терену у Фиренци добили су изабраници селектора Милорада Арсенијевића са 3:2, након продужетка, головима Првослава Михајловића (12. и 84. минут - пенал) и Жељка Чајковског у 114. минуту. Французи су добили позив да наступе на СП и прихватили на прву да би га потом одбили.

Југославија је заузела друго мјесто у групи 1. Прво је са 3:0 (Митић 59, Томашевић 70, Огњанов 84) побиједила Швајцарску, затим надиграла Мексико са 4:1 (Бобек 20, Ж. Чајковски 23, 51, Томашевић 81), али у одлучујућем мечу за пролазак даље била поражена од Бразила (0:2) пред званично 142.429 гледалаца на легендарној “Маракани”. Бразилци су као првопласирани прошли даље, а Југославија је у коначном пласману заузела пето мјесто јер је имала највише бодова од свих екипа које нису прошле у финалну рунду. Занимљиво је да је меч са Бразилом славни Рајко Митић започео тек у 20. минуту, јер је приликом изласка на стадион расјекао главу на жељезну ролетну па је морао да остане на превијању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.