“Гласов” водич кроз свјетска фудбалска првенства - Француска 1938: Италијани изнад Ајфела

Милан Зубовић
“Гласов” водич кроз свјетска фудбалска првенства - Француска 1938: Италијани изнад Ајфела

Треће Свјетско првенство одржано је у Француској 1938. године, иако је по незваничном договору Јужна Америка требало да угости најбоље свјетске селекције.

Француска је добила домаћинство двије године раније на конгресу у Берлину, што је поново довело до бојкота. Први шампион Уругвај није допутовао у земљу галских пијетлова, а поред њега то су још учиниле селекције Велике Британије, Јапана, Египта, Колумбије, Аргентине, Мексика и Салвадора, док је Шпанија одустала због грађанског рата у тој земљи. Генерално, атмосфера није била фудбалска јер се над Европом надвило зло у виду Другог свјетског рата, а тензије су се осјећале током самог Мундијала.

Формат такмичења (куп систем) задржан је и на овом СП, а домаћин и актуелни шампион стекли су право аутоматског наступа, што је остало све до 2002. године. Утакмице је требало да буду игране на 11 стадиона у десет градова, али због одустајања Аустрије није играно у Лиону. Домаћини су били Париз, Коломб (предграђе Париза), Марсељ, Бордо, Стразбур, Ле Авр, Ремс, Тулуз, Лил и Антиб.

Први меч одиграли су Швајцарска и Њемачка (1:1) 4. јуна, који је поновљен 9. јуна, када су поново играли Куба и Румунија јер је и њихов први сусрет завршен без побједника, а љепотица првенства била је утакмица Бразила и Пољске (6:5 након продужетака). Аустрија се квалификовала на Мундијал, али није наступила због њемачке анексије, док Летонија, која је била иза ње, није добила позивницу да игра. Стога Шведска није играла прво коло, већ је без борбе прошла даље. Поједини Аустријанци су се придружили њемачком тиму који се такмичио у Француској, што није учинио најбољи играч Матијас Синделар.

Четворка Вилимовског

Пољски нападач Ернст Вилимовски први је фудбалер који је на једној утакмици постигао четири гола. Било је то у сусрету осмине финала са Бразилом, када је погађао у 53, 59, 89. и 118. минуту.

Актуелни шампион имао је тежак пут до одбране титуле. Прво је побиједио Норвешку са 2:1, након продужетка, што је била реприза полуфинала са Олимпијских игара из Берлина двије године раније. Тада Норвежанима није признат регуларан гол, који је постигао Брустад пред крај меча при резултату 1:1. Италија је затим елиминисала домаћина Француску (3:1), а у овом сусрету наступили су у црним фашистичким дресовима, упркос великим антифашистичким протестима. Италијани су у полуфиналу надиграли Бразил са 2:1, док је финале донијело обрачун са јаком Мађарском 19. јуна на Олимпијском стадиону у Коломбу пред 45.000 гледалаца.

Италија је повела голом Ђина Колаусија у шестом минуту, изједначио је Пал Титкош у осмом, Силвио Пиола повисио је на 2:1 у 16, да би својим другом голом Колауси подигао резултат на 3:1. Ђерђ Сароши смањио је на 3:2, у 70, да би Пиола у 82. поставио коначних 4:2.

Распуцани нападачи

Треће Свјетско првенство било је најефикасније до тада и на 18 утакмица постигнута су 84 гола, за разлику од прва два мундијала када је постигнуто по 70 голова. Само Холандија и Холандска Источна Индија нису постигле погодак.

Дуго времена се причало да је италијански диктатор Бенито Мусолини својим фудбалерима пред финални меч послао телеграм на којем је писало “побиједи или умри”. Све је демантовао Пјетро Рава, који је казао да им је Мусолини само пожелио срећу у финалу. Управо је Рава био најстарији преживјели актер финала, а преминуо је 5. новембра 2006. у 90. години. Селектор Виторио Поцо по други пут постао је шампион и једини је коме је то пошло за руком два пута, док је Италија прва екипа која је до титуле дошла на гостујућем терену.

Дебитанти

Неколико дебитаната наступило је у Француској. Куби и Холандској Источној Индији (сада Индонезија) био је то једини наступ на мундијалима у историји. Пољска и Норвешка такође су биле дебитанти и наредни пут појавиле су се тек 1974, односно 1994. године. Румунија је играла своје треће првенство, а идуће појављивање имаће тек 1970. године.

Пољска прејака за Југославију

У квалификацијама је наступило 37 екипа, а Југославија није успјела да се домогне наступа. За противника је имала Пољску, која је славила у Варшави са 4:0, 10. октобра 1937, док је Југославија била боља на стадиону БСК-а у Београду резултатом 1:0, 3. априла 1938. голом Благоја Марјановића. То није било довољно и Пољаци су прошли даље.

Хаос на мечу Бразила и Чехословачке

Битка за Бордо, назив је четвртфиналне утакмице између Бразила и Чехословачке. Меч је завршен 1:1, а први пут у историји мундијала три играча су искључена на истој утакмици.

Код Бразила био је то Зезе Прокопио у 14. минуту, те капитен Мартим у 89, када је искључење зарадио и Јан Риха из Чехословачке. Три искључења сљедећи пут су виђена тек 1954. у мечу Бразила и Мађарске, као и 2006. у сусрету Португалије и Холандије. Хаос у Бордоу обиљежиле су многобројне повреде. Тако је голману Франтишеку Планички сломљена десна рука, али је бранио и у продужецима, које није могао да издржи Олдрих Неједли, којем је била сломљена нога, па је изашао из игре. Код Бразила сусрет због повреда нису завршили Леонидас и Перасио. У поновљеном мечу Бразил је имао девет нових стартера, а Чехословачка пет.

Бразилски “црни дијамант”

Титулу краља стријелаца први пут је понио један Бразилац. Био је то Леонидас да Силва, којег су у домовини прозвали “црни дијамант” или “гумени човјек”.

Са седам голова био је испред осталих нападача. Прво је 1934. у Италији био стријелац једног гола против Шпаније, да би четири године послије у Француској био незаустављив и три гола постигао Пољској (6:5), један Чехословачкој (1:1), па поново Чехословачкој у поновљеном мечу (2:1), као и Шведској у мечу за треће мјесто (4:2). Полуфинале није одиграо, наводно због повреде, мада кружи прича да га је селектор Адемар Пимента одмарао за финале јер је вјеровао да може побиједити без њега. За живота је постао легенда и играо је до 1950. када је имао 37 година. За Бразил је наступао од 1932. до 1946. и на 19 утакмица постигао 21 гол. Њему припадају заслуге за изум такозваног “бицикл” ударца, а годину након Мундијала једна бразилска фабрика чоколаде откупила је од њега права на име, па је брендирала свој производ, чиме је постигла велики успјех. Радио је и као радио-репортер, имао салон намјештаја, а преминуо је 2004. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана