Фудбалер Борца Стефан Марчетић дуго ће памтити меч на “Кошеву”: Два гола као из снова

Овај младић, рођен 2. децембра 2006. године у Приједору, са два гола је потопио Сарајлије те био најзаслужнији за побједу од 2:1 и пролаз у полуфинале најмасовнијег такмичења (први меч на Градском стадиону у Бањалуци 0:0). А колико су домаћини били немоћни да се играчки супротставе екипи Борца, најбоље говори податак да су на наговор предсједника клуба Исмира Мирвића, шефа стручног штаба Симона Рожмана и спортског директора Сенијада Ибричића у првом минуту судијске надокнаде изашли са терена не дочекавши крај меча, па главном арбитру Матеу Муси из Читлука није остало ништа друго него да “дуне у пиштаљку” и тако прекине ову лакрдију Сарајлија.

Иако су се на све начине трудили да буду у центру пажње, домаћи у томе нису успјели, јер их је засјенио Марчетић головима у 23. и 60. минуту.

- Нисам могао ни да замислим да ћу заиграти на овој утакмици, а тек да ћу постићи два поготка, која су Борац одвела у полуфинале Купа БиХ. Међутим, дан прије утакмице шеф стручног штаба Винко Мариновић ми је рекао да ћу играти од првог минута, јер жели да види колико могу да се носим на терену са много искуснијим играчима - рекао је Марчетић, који је ове сезоне у Премијер омладинској лиги БиХ, У-19, постигао девет погодака.

Иако је знао колики је улог у овом дуелу, није се нимало уплашио.

- Није било никаквог страха, једноставно сам желио да се покажем у што бољем свјетлу и плод тога су два гола, која су показала да Борац рачуна на младе, јер су код оба учествовали играчи заштићеног годишта. Код првог поготка лопту ми је додао Енвер Кулашин. Мало сам кренуо напријед, а онда  негдје са 16 метара шутирао и на опште изненађење свих она је завршила у голу. Код другог гола центрирао је Давид Вуковић. Поново сам се нашао на правом мјесту и главом смјестио лопту у мрежу. Све тројица смо играчи заштићеног годишта, тако да Борац не треба да брине за будућност - наставио је Марчетић.

Вјерује да ће у наставку сезоне ова два гола бити права препорука да добије још покоји пут прилику, било у Премијер лиги, било у Купу БиХ.

- Вријеме ради за мене, али надам се да ћу добити још који пут шансу. Знам да су у сваком наредном мечу улози све већи и већи, јер сви у клубу желимо да се ове сезоне дочепамо дупле круне. На добром смо путу да то остваримо и надам се да ћемо издржати до краја - нагласио је Марчетић.

Не треба да заборавимо да је овај младић дебитовао за први тим Борца прошле сезоне.

- Било је то 11. марта у дуелу против Тузла ситија, када сам на терену провео четири минута. У том мечу постао сам најмлађи дебитант Борца у Премијер лиги БиХ. Тог дана сам имао 16 година, три мјесеца и десет дана и надмашио сам дотадашњи рекорд данашњег капитена Срђана Граховца (дебитовао против Лакташа 1. августа 2009, када је имао 16 година, десет мјесеци и 13 дана). Одиграо сам и цијели сусрет посљедњег кола прошле сезоне против добојске Слоге. То су утакмице које ћу вјечно памтити, а међу њима ће сигурно бити и ова са “Кошева” - додао је Марчетић.

Тако се Борац придружио добојској Слоги и мостарском Зрињском у полуфиналу Купа БиХ, а посљедњи, четврти учесник ове фазе такмичења био је познат послије синоћњег реванша између Вележа и Широког Бријега (први меч 1:2).

Приједор

Реванш утакмица четвртфинала Купа БиХ помно је гледана и у родном граду Стефана Марчетића Приједору. На једној од фотографија на друштвеним мрежама види се како његове поготке бурно прослављају мајка Биљана и дјед Милан. Као што је познато, Марчетић је прве фудбалске кораке направио у Школи фудбала ФК Радник Урије, а први тренер био му је некадашњи фудбалер Славиша Краљ. Прије три и по године Марчетић је дошао у редове Крупе, а послије шест мјесеци постао је члан Борца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.