Дарко Панчев, несуђени освајач “Златне лопте”, за “Глас Српске” о лауреатима некад и сад
СКОПЉЕ - Бура у вези са “Златном лоптом” се не стишава. Реалова медијска машинерија ради свој посао. Сматрају да је њихов Винисијус жестоко оштећен, само о томе се прича и пише. Не сјећају се очигледно у “Валдебебасу” какве су одлуке о добитнику “Златне лопте” неријетко биле. Највећа неправда према играчима са ових простора учињена је 1991. када су Дарко Панчев и Дејан Савићевић завршили иза Жан-Пјер Папена.
Перјанице тадашњег првака Европе, Црвене звезде, завршиле су иза нападача Олимпика из Марсеља, клуба којег су савладали у финалу Купа европских шампиона. Била је то одлука која се косила с мишљењем значајног дијела јавног мњења и спортске јавности генерално. Ако је француски голгетер и заслужио ту “Златну лопту” (а многи сматрају да је “отео” Савићевићу и(ли) Панчеву), онда сигурно није са толиком разликом у односу на асове са “Маракане”: 141 према 42 гласа, колико су сакупили Дејо и Панчев те Лотар Матеус. Занимљиво, још један “звездаш” завршио је у првих пет у гласању Роберт Просинечки, који је добио 34 гласа. Популарна “кобра са Вардара”, Дарко Панчев у разговору за “Глас Српске” истиче да је тада одлучио политички фактор.
- Западноевропска култура имала је велики утицај да веома мали број фудбалера са истока Европе освоји “Златну лопту”, а било је фантастичних играча на истоку Европе у последњих 100 година. Немогуће да фудбалери са Запада освоје 95 одсто трофеја. Те 1991. године дефинитивно је требало да освојимо Дејо и ја. Чекај, не морам то бити ја, али ево има Дејо. Не може да освоји неко ко је поражен. То је као у боксу. Имам доста пријатеља међу боксерима и увек кажем, у боксу је најчистија ствар. Онај који је нокаутиран, ко изгуби не може да освоји медаљу. У фудбалу данас и ако изгубиш, добијеш медаљу, што није логично. Тако је било и 1991. године, поражени Жан-Пјер Папен добио је “Златну лопту”, а не Дејо и ја као освајачи Купа шампиона - истакао је Панчев.
Легендарни голгетер мишљења је да је и Винисијус заслужио признање за најбољег играча планете испред Родрија.
- За мене је Винисијус уназад три године најбољи играч Европе и света. Зашто? Сматрам да Реал без његових добрих игара и његовог квалитета не би могао, да без Винија не би освојио ниједан трофеј. Дечко је страшно продоран, даје голове, намешта их. Колико пута су Мадриђани преокренули неке утакмице, пре свега захваљујући њему... По мени он је требало дефинитивно да освоји награду, али нажалост тај утицај шпанских, француских, италијанских медија одувек је јак и доводи често до тога да избор није адекватан ономе што се може видети на терену. Вратимо се на 2010. годину, они дају Леу Месију “Златну лопту”, а не Дијегу Милиту, који је својим головима те године донио Интеру “триплету”. Дечко је то апсолутно заслужио, а није завршио ни у пет најбољих. Исто тако Халанд је ускраћен прошле године, када је Меси незаслужено освојио - поентирао је Панчев.
Мишљења је да би играчи са ових простора били конкурентнији колегама на западном дијелу европског континента да постоји регионална лига.
- Неко сам ко 20 година пропагира ту причу. Један сам од најгласнијих када је нека заједничка лига у питању. Кад причам о томе, на страну стављам политику, хулигане и остале ствари. Све то може да се среди, ако се хоће. Сви су свесни да би нам фудбал био много квалитетнији него да се играју ове слабије националне лиге, које данас имамо у нашим републикама. Квалитетнији играч се постаје ако играш јаку лигу, ту нема дилеме. Велики је хендикеп што се то не прави. Ево у кошарци имамо АБА лигу. Пратим је редовно. Добро, доминирају неке екипе, али лига као лига је квалитетна, а исто би било и са фудбалом - закључио је Панчев.
Данска
Фудбалска репрезентација Србије ће 18. новембра у Лесковцу дочекати Данску у посљедњем мечу групне фазе А дивизије Лиге нација. Занимљиво, посљедњи пут национални тим савладао је “динамиташе” прије скоро 34 године у Копенхагену (2:0), у мечу који Панчев неће памтити по добром због повреде. Тада га је у 11. минуту замијенио Звонимир Бобан.
- Види, мени је ужасно ушао тај дански штопер. Морао сам да изађем, нисам могао да играм. Био сам у страшној форми, нон-стоп сам давао голове и плашили су ме се. Два-три пута ми је човек “ушао”, баш ме је јако расекао. Морао сам одмах на снимање, јер се доктор уплашио да ми није нешто напукло око цеванице десне ноге. Срећом није ништа било страшно, али су ме свакакао сашили, дали ми тај тетанус, чудо... Да сам остао на терену, сигурно бих додатно придонео да се заврши можда и убедљивије у нашу корист - нагласио је Панчев.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
