Дариан Малеш, фудбалер Јанг Бојса, за “Глас Српске”: Oд малих ногу навијам за Звезду

Момак који је рођен у Луцерну 2001. године и тренутно наступа за Јанг Бојс није претјерано познат навијачима у матици који су га поближе упознали током двије утакмице Лиге шампиона када је играо против Црвене звезде. У ексклузивном интервјуу “Гласу Српске” говорио је о свом почетку у родном Луцерну гдје је прошао све омладинске категорије истоименог клуба, трансферу у италијанског гиганта, навијачком опредјељењу, као и томе колико му значи подршка породице те граду Бањалуци одакле су његови родитељи отишли у Швајцарску.

ГЛАС: Како сте почели да се бавите фудбалом?

МАЛЕШ: Занимљиво је то да нисам одмах узео фудбалску лопту већ кошаркашку јер је тата играо кошарку. Међутим кад сам први пут шутнуо фудбалску лопту са дјецом испред зграде одмах сам схватио то је мој спорт. Како смо становали у близини стадиона почео сам све чешће одлазити на фудбалске утакмице и на моје интересовање родитељи су ме уписали у школу фудбала и тако је све почело. Можда је тата тада био мало тужан јер сам изабрао фудбал, али данас сигурно није тужан због моје одлуке.

ГЛАС: Почетак Ваше каријере везан је за Фудбалски клуб Луцерн из Вашег родног мјеста у којем сте прошли све омладинске категорије. Како је то изгледало?

МАЛЕШ: Рођен сам у Луцерну, прошао све омладинске категорије и онда дебитовао за први тим што је за мене у том тренутку било испуњење сна. Раније сам одлазио на стадион и гледао утакмице прве екипе те маштао да једног дана заиграм за Луцерн. Моји родитељи и сестра били су јако поносни на мене и то је оно што се не заборавља. Исплатио се сав мој рад и труд којег сам уложио и жртвовао се да дођем до првог тима.

ГЛАС: Након двије сезоне услиједио је трансфер у Интер. Шта сте помислили када сте добили позив славног клуба?

МАЛЕШ: Десило се то 2020. године током пандемије вируса корона. Људи из Интера су ме дуже вријеме пратили и на крају понудили сарадњу. У договору са својом породицом и менаџером прихватио сам позив и потписао уговор. Не знам ниједног фудбалера који би одбио понуду Интера. Имао сам понуде и других клубова, али тадашње руководство Интера заиста је имало озбиљне намјере. Идеја је била да кроз играње у неком од италијанских прволигаша стекнем потребно искуство и додатно унаприједим своју игру, те да након тога заиграм за “нероазуре”. Нажалост, пандемија вируса корона и сплет неких других околности су учинили да тај мој пут оде у неком другом смјеру.

ГЛАС: Пола сезоне провели сте у Ђенови, а онда прешли у Базел гдје Вас је тренирао некадашњи репрезентативац Швајцарске Ћириако Сфорца. Како је било радити са њим?

МАЛЕШ: Управо ме Сфорца и звао да дођем у Базел и након разговора са њим потписао сам за клуб. Одиграо сам 106 утакмица за тим током двије сезоне и провео лијепо вријеме са добрим саиграчима у клубу који је оличење професионализма. Додатно сам унаприједио своју игру, те стекао потребно искуство за играње утакмица на високом нивоу. Посебно бих истакао добру игру и резултате у Лиги конференције, гдје смо у полуфиналу поражени од Фјорентине.

ГЛАС: Од ове сезоне члан сте Јанг Бојса? Како је дошло до сарадње?

МАЛЕШ: Имао сам супер сезону у Базелу, био најбољи стријелац тима након чега је стигло неколико понуда за сарадњу. Размишљао сам шта би било најбоље за мене и одлучио се за Јанг Бојсе јер је клуб веома професионалан, има стабилну екипу и игра Лигу шампиона. Јанг Бојс је тренутно најбољи и најорганизованији швајцарски клуб, има високе амбиције у свим такмичењима, а то се све поклапа са мојим размишљањима јер сам спреман да вриједно радим и да константно унапређујем своју игру.

ГЛАС: Статистика Вам иде у прилог и каже да сте на 13 утакмица првенства Швајцарске постигли три гола. Како гледате на то?

МАЛЕШ: Мој учинак је добар иако не играм исту позицију као у Базелу гдје сам био доста офанзивнији, а сада сам дефанзивније оријентисан па ми је требало мало времена да се снађем на тој позицији. Уједно, нисам одрадио комплетне припреме са екипом јер сам био са У21 репрезентацијом Швајцарске на Европском првенству. С обзиром на околности могу бити задовољан првим дијелом сезоне.

ГЛАС: Споменули сте да је један од разлога преласка у Јанг Бојсе играње Лиге шампиона. Како Вам се чини то такмичење из прве руке?

МАЛЕШ: Искрено, то се тешко може описати или објаснити некоме. Деби у Лиги шампиона био је нешто неописиво јер даље од тога нема. То је највеће клупско такмичење на свијету.

ГЛАС: Друга утакмица у Лиги шампиона донијела је наступ против Црвене звезде на “Маракани”. Какав је то био осјећај и какви су били утисци након тога?

МАЛЕШ: И то је био један од неописивих момената моје каријере. Па шта да кажем. Када су извучени састави група био сам јако узбуђен. Нисам очекивао да ћу да играм на “Маракани”против Звезде. Прије сам гледао утакмице са “Маракане” на телевизији и замишљао каква је атмосфера на стадиону. Сад сам био у прилици да то осјетим уживо и било је фантастично.

ГЛАС: Неки медији су писали да навијате за Црвену звезду. Је ли то тачно?

МАЛЕШ: Јесте. Тата ми је звездаш и од малих ногу знам само за Звезду. Пратим Звездине утакмице, мада сам више гледао кошаркашке него фудбалске мечеве, а на неке сам и долазио. Знам све навијачке пјесме и баш је било специјално када сам играо против Звезде.

ГЛАС: Какви су утисци играња против Манчестер ситија, актуелног освајача ЛШ?

МАЛЕШ: Није било лијепо (изгубили 0:3 и 1:3). Хахахахааха... Шалим се. Сити је најбоља екипа против које сам до сада играо. То је машинерија која меље и само могу рећи вау када видим како играју и како их је Пеп Гвардиола све намјестио. То је скуп врхунских играче и једини начин да их побиједиш је да сви они имају веома лош дан, а твоја екипа одигра најбољу утакмицу у сезони. Дали смо свој максимум против њих, а када паднеш за само пет одсто они то искористе.

ГЛАС: Колико сте добар пријатељ са саиграчем Филипом Угринићем који је двије године старији од Вас, а такође је рођен у Луцерну и прошао је сличан развојни пут?

МАЛЕШ: Добри смо пријатељи. Филипа познајем баш дуго. Прошао је све селекције Луцерна као и ја, а сада су нам се путеви спојили у Берну. Поред обавезних клупских дружења, често се виђамо и приватно, а додатно нас веже наше српско поријекло.

ГЛАС: Да ли сте имали идола када сте били дјечак?

МАЛЕШ: Јесам и то Кристијана Роналда. Он је за мене број један. Има 39 година и даље је број један на свијету. Био сам његов фан када сам имао шест-седам година, а и сада сам са 22. Мишљења сам да је он прави примјер како се напорним радом и истрајношћу врхунски фудбал може играти и у тим годинама.

ГЛАС: На свом “Инстаграм” профилу Роналдо је поставио једну слику на којој је с Вама у дуелу. Шта Вам је то тада значило као младом играчу?

МАЛЕШ: То је била прва утакмица коју сам одиграо, а да сам заборавио да сам уопште био на терену. Ушао сам с клупе и наспрам мене био је велики Кристијано Роналдо, мој идол. Послије утакмице добио сам много честитки и исту слику од свих. У први мах нисам схватио шта је у питању, а онда сам видио да је Роналдо на свом “Инстаграму”поставио слику са утакмице, а ја са њим у дуелу. У том тренутку био сам пресрећан.

ГЛАС: У шеснаестини финала Лиге Европе очекује Вас сусрет са Спортингом из Лисабона.

МАЛЕШ: Спортинг је добра екипа са богатом традицијом, али против ње се може играти. Нисам их гледао до сада што је и разумљиво јер ћемо тек касније да радимо скаутинг. Имамо добру шансу да га побиједимо и прођемо у осмину финала. Циљ нам је да стигнемо што даље и сигурно да ће то бити интересантне утакмице.

ГЛАС: Какви су Ваши спортски планови?

МАЛЕШ: Мало када сам задовољан својим партијама и себи сам највећи критичар јер желим да идем до врха баш као и Новак Ђоковић који никада не одустаје и увијек пронађе нове мотиве који га инспиришу. Тако и ја желим јер је то неки мој менталитет који ме носи цијелу каријеру. Никад, нисам потпуно задовољан и увијек желим више на спортском плану, напорно радим и трудим се да своју игру константно унапређујем. Примарни циљ ове сезоне је одбрана титуле у швајцарском првенству и освајање Купа Швајцарске, а моја лична жеља је да уђемо у завршницу Лиге Европе.

Бањалука

ГЛАС: Колико често долазите у Бањалуку?

МАЛЕШ: Заиста волим доћи у Бањалуку, али у посљедње вријеме све рјеђе долазим због професионалних обавеза. Бањалука је посебно мјесто за мене, јер ту су ми бака, деда, стрико, кумови као и бројна фамилија. Када сам био мали свако љето сам долазио, а сада је мало теже. Старији сам, пуно је обавеза, али никад нећу заборавити да истакнем да су ми родитељи из Бањалуке, да ми је поријекло из тог града.

Породица

ГЛАС: Колико Вам значи подршка породице?

МАЛЕШ: Породица, моји родитељи и моја сестра су ми главни ослонац. Увијек су ту за мене и подршка су ми на свим утакмицама, гдје год да играм, што ми неизмјерно значи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.