Алонсо Пирт, фудбалер Жељезничара: Уживам у Бањалуци, људи су сјајни

Алонсо Пирт се пронашао у бањалучком клубу. Увијек насмијан, одлично се уклопио у млади тим и играма у другом дијелу првенства Републике Српске наговијестио свој потенцијал.

Момак поријеклом с Јамајке брзо је постао љубимац саиграча, као и гледалаца који дођу на стадион на бањалучко “Предграђе”.

ГЛАС: Алонсо, откуд љубав према фудбалу, посебно јер у Америци гдје си рођен он није међу најпопуларнијим спортовима?

ПИРТ: Фудбал сам заволио због оца који је бивши фудбалер. Као мали заволио сам лопту и након тога се у потпуности посветио фудбалу. Сматрам да ми је он шанса за бољи живот и веома сам посвећен томе да направим што је боље могућу каријеру. А знам да је за то потребно пуно рада и одрицања.

ГЛАС: Од породице си отишао са 16 година. Колико је било тешко кренути у непознато. Отишао си на други континент.

ПИРТ: Било је веома тешко одвојити се од породице за коју сам веома везан. Морао сам да се осамосталим и бирам свој животни пут. Знао сам да ће бити тешко али преузео сам ризик и нисам се покајао. Волим фудбал и знам да је ово одрицање које је потребно да бих направио каријеру. Једино што ми тешко пада управо је то што ми породица много недостаје, посебно око празника. Ево, био је скоро Ускрс а нисам био с њима и тад буде тешко, мало се растужим. Али то је дио жртве коју морам да поднесем. Посебно ми недостаје мајка за коју сам веома везан и сестре. Отац је настојао да нас све држи на окупу. Али они знају зашто сам ја овдје, зашто покушавам да направим каријеру. Не брину се, имају доста вјере у мене и вјерујем да ћу успјети. Чујемо се скоро сваког дана па је онда све лакше и онда ми они дају додатни мотив да наставим и успијем.

ГЛАС: Иако си млад већ си промијенио доста земаља. Како је дошло до тога да завршиш у Жељезничару и Бањалуци?

ПИРТ: Мој отац је играо у овом региону. Био је на проби у Војводини, касније у још неким клубовима гдје је стекао пријатеље с којима је остао у контакту. Тражили смо клуб у којем могу да напредујем и препоручили су ми Жељезничар. И нису погријешили. Заиста се овдје одлично осјећам. Сјајно сам примљен и ово је досад најбоља средина у којој сам био. На сваком кораку ми пружају подршку и просто уживам у Бањалуци.

ГЛАС: Како си се привикао на живот у Бањалуци, већ си рекао да си одлично примљен у клубу, али сигурно није лако кад сваке године већ мијењаш државе?

ПИРТ: Моје прве импресије о Бањалуци су биле сјајне. Већ сам био у земљама региона, али се овдје заиста осјећам одлично. Позитивно су ме изненадили људи и храна. Људи су веома дружељубиви и пријатни. Можда ме некад неко чудно погледа, али заиста нисам имао ниједну непријатност. Сви ми прилазе желе да се фотографишу, да попричају са мном. Постао сам популаран (смијех) и то ми се први пут дешава. Сад у крају гдје живим одем у маркет и тамо ме већ сви познају. Увијек ме поздраве, желе да помогну и то ми се заиста веома свиђа. Та отвореност ме купила. Нисам навикао на то, али видим да је људима овдје то нормално.

Болт је инспирација

ГЛАС: У млађим категоријама играо си за репрезентацију Јамајке. Сигурно да је Вашу државу прославио Јусеин Болт.

ПИРТ: Поносни само на њега. Он је Јамајку учинио познатом државом. Сад сви знају за нас због њега. Показао нам је да можемо да успијемо, да изађемо из гета и будемо омиљени у свијету. Он нас све инспирише па тако и мене. Тренирао сам у центру гдје је боравио и он. На Јамајци има национални тренинг центар гдје су били и атлетичари и фудбалери.

ГЛАС: Споменуо си храну. Шта ти се посебно допало у Бањалуци?

ПИРТ: Одлична је храна, посебно ми се свидио бурек, пробао сам и ћевапе, а сарма ми много допада. Свиђа ми се што у исхрани имате пуно меса, то баш волим а на почетку ми се није свидјела салама. Купио сам је маркету и био ми је баш чудан укус али касније сам се привикао. Не умијем да кувам тако да се сналазим.

ГЛАС: Прије Бањалуке, играо си у Србији, Црној Гори и Хрватској. Колико си научио језик?

ПИРТ: Знам можда 25 одсто ријечи, али ми конверзација иде веома тешко. Овај језик је тежи од кинеског (смијех), бар ја тако мислим, али трудим се. Заиста сам много ствари научио, посебно фудбалских ријечи али не усудим се још ући у причу.

ГЛАС: А како дјевојке реагују када чују да си фудбалер?

ПИРТ: Добро, добро (изговорио је на српском уз осмијех). Чуо сам за дјевојке да их има седам на једног мушкарца. То је лудо, баш су лијепе.

ГЛАС: На старту другог дијела сезоне постигао си три гола, дјелујеш пуно опасније.

ПИРТ: Нисам очекивао оволики напредак на старту другог дијела. Имао сам тежак почетак, нисам очекивао да се толико агресивно игра у лиги Републике Српске. Веома јако у дуелу, оштро. Требало ми је времена да се привикнем и да бирам много боља рјешења у тим дуелима те да користим своје предности. Морате бити максимално концентрисани, на вријеме се ослобађати лопте и пазити гдје се ривали налазе да не би направили прекршај. Како је лига одмицала био сам све бољи, самопоуздање ми је расло. Током паузе сам био на Јамајци гдје сам радио с екипом гдје је мој отац играо. Затим у Америци индивидуално с тренером. Дошао сам максимално спреман и то се види по мојим партијама.

ГЛАС: У дуелу против Лакташа признао си да ниси био стријелац два гола.

ПИРТ: Одгојен сам тако да не лажем. Мајка ми је увијек говорила да будем искрен и да ће ми се то увијек вратити. Нисам дирао лопту и одмах сам реаговао и признао судији да је дефанзивац био тај који је дирао лопту задњи.

ГЛАС: И као да ти се за поштење вратило веома брзо головима против Сутјеске?

ПИРТ: Да баш тако. Против Сутјеске сам постигао два гола и вјерујем да ми се вратило на том мечу за искреност.

ГЛАС: Какви су твоји планови за будућност?

ПИРТ: Први циљ је да пронађем ангажман у западној Европи. То је мој наредни задатак. Надам се да могу оставити насљеђе и да с поносом могу да гледам на своју каријеру. Не морате да играте за Барселону и Реал Мадрид да би вас људи препознали. Можете ићи корак по корак. Зато желим да сваке сезоне направим искорак и да будем бољи.

Хвала саиграчима и тренеру

Пирт је на крају имао поруку и за своје саиграче из Жељезничара.

ПИРТ: Желим да захвалим саиграчима и посебно тренеру на подршци коју су ми пружили. Они су ме заиста мотивисали посебно у овом другом дијелу да дам максимум и да будем још бољи. Саиграчи су моја велика подршка, млади смо, шалимо се и они су ту увијек за мене да помогну да се снађем и на терену и ван њега. Осјећам се заиста супер. Посебно ме тренер пуно бодри и жели да будем још бољи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.