“Гласов” водич кроз европска првенства - Португалија 2004: Грчко чудо у Лисабону!

Португалци су добили првенство испред Шпаније и заједничке кандидатуре Аустрије и Мађарске. Силно су жељели да на домаћем терену направе искорак и дођу до титуле. Имали су екипу пунувеликих звијезда, док су за селектора ангажовали Бразилца Луиса Фелипеа Сколарија, који је са “кариокама” био шампион свијета двије године раније у Јапану и Јужној Кореји.

Играно је на десет стадиона у осам градова и то у Лисабону (“Луж” 64.642, “Жозе Алваладе” 50.095), Порту (“Драгао”, 50.033, “Беса”, 28.263), Авеиру (“Мунисипал”, 32.830), Фаро Лулеу (“Алграве”, 30.305), Браги (“Мунисипал”, 30.286), Гимараешу (“Д. Афонсо Хенрикеш”, 30.000), Коимбри (“Сидаде де Коимбра”, 29.622) и Леирији (“ДР, Магаљаеш Песоа”, 28.642). Отварање такмичења на “Драгау” било је спектакуларно и сви су очекивали побједу домаћина над Грчком, којој је то био тек други наступ након дебија 1980. године. Ипак “хелени” су шокирали домаћина и славили са 2:1 (Карагунис 7, Басинас 51п - Роналдо 90+3). Између осталог меч је упамћен по првом голу Роналда за национални тим. Реми Грка са Шпанијом (1:1) и пораз од Русије (1:2) нису давали неке претјеране шансе и са четири бода као други прошли су у четвртфинале, колико је имала и “фурија”, која је дала мање голова. Прва је била Португалија са шест, а руси су имали три.

Бранилац титуле Француска кренула је спектакуларном побједом против Енглеске (2:1) головиам Зинедина Зидана у 90+1 и 90+3 минуту из пенала, док је Френка Лампард дао гола за “албион” у 38. минуту. У групи су још биле Хрватска и Швајцарска, које сускупиле два, односно бод па биле трећа и четврта, док су “триколори” били први (7), а Енглези други (6). Данска, Шведска и Италија имале су по пет бодова у групи Ц, а даље су прошли Скандинавци, јер су имали бољу укупну гол-разлику, док су Бугари били без бода. “Група смрти” била је група Д, гдје је играла Њемачка, Холандија, Чешка и дебитант Летонија. Нијемци су се поново обрукали са само два ремија, иако су на ЕП стигли као вицешампиони свијета па су били трећи са два бода. Летонија је била посљедња са бодом (реми без голова са “панцерима”), Холанђани су били други са четири, а Чеси први са све три побједе уз фантастичну игру. Са њом су наставили и у четвртфиналу, гдје су елиминисали Данску (3:0), Швеђани су били бољи од Холанђана на пенале (5:4, 0:0), као и Португалци против Енглеза (6:5, 2:2). Ново велико изненађење Грци су приредили у четвртфиналу, када су елиминисали актуелног шампиона Старог континента Француску (1:0) голом Ангелоса Харистеаса у 65. минуту. Дефанзивна тактика

Грка показала се као успјешна, а уз њу су скупили 18 жутих картона, највише од свих учесника. “Хелени” су знали да их чека поразу колико се буду надигравали са противницима па су жаргонски речено “паркирали аутобус” и вребали прилике из контранапада и прекида. То се десило у полуфиналу против Чешке, коју су+побиједили са 1:0 сребрним голом Тројаноса Деласа у 105. минуту, који је био први у историји. Португалци су финале изборили побједом против Холандије 2:1 (Роналдо 26, Маниче 58 – Андраде 63аг).

Тако се први пут у историји десило да финале играју репрезентације које су одиграле први меч на турниру. Грци нису одустајали од своје тактике и чекали су прилику коју је у 57. минуту искористио

Харистеас за велико славље и велику тугу домаћина. Спектакуларан дочек шампиона Европе приређен је у атинској луци Пиреј, гдје се окупило неколико стотина хиљада навијача, а фудбалска еуфорија тресла је Грчку и наредних година. На шампионату су постигнута и два аутогола. Први је дао Игор Тудор (Хрватска - Француска 2:2), а други Жорж Андраде (Португалија - Холандија 2:1). Маскота шампионата био је дјечак Кинас.

Награде Милиони за учеснике

Глобална експанзија фудбала донијела је значајан финансијски прилив па је УЕФА учесницима подијелила више од 200 милиона швајцарских франака, за разлику од 120 милиона, колико је било четири године раније. Сви тимови су за учешће добили 7,5 милиона, док је побједник награђен са још десет милиона, други са шест, полуфиналисти са четири, четвртфиналисти са три...

Велико брукање “плавих”

Чак 50 држава наступило је у квалификацијама, међу којима је била и Савезна Република Југославија, која је такмичење завршила под именом Србија и Црна Гора, након што је држава промијенила име 2003. године. У групи су још били Италија, Велс, Финска и Азербејџан.

Под вођством селектора Дејана Савићевића прва утакмица одиграна је у Напуљу 12. октобра 2002. против “азура” уз обећавајући реми 1:1 (Дел Пјеро 38 - Мијатовић 27), да би четири дана касније била побијеђена Финска 2:0 головима Дарка Ковачевића (55) и Синише Михајловића (84) из пенала. Први шок услиједио је 12. фебруара у Подгорици против Азербејџана. “Плави” су водили са 2:0 (Мијатовић 33п, Лазетић 52), да би тада Гурбан Гурбанов головима у 58. и 77. минуту донио реми. Гостовање Финској (0:3) 7. јуна 2003. само је погоршало ствари (Хипија 19, Колка 45, Форсел 56), а ново брукање услиједило је четири дана касније у Азербејџану 1:2 (Гурбанов 88п, Исмаилов 90+1 – Бошковић 27). Ту су практично изгубљене све шансе да се екипа буде међу прве двије. Голом Драгана Младеновића побијеђен је Велс (1:0) у Београду, гдје је уписан и реми са Италијом 1:1 (Саша Илић 82 - Инзаги 22), а за крај је побијеђен Велс у Кардифу са 3:2 (Вукић 6, Милошевић 82, Љубоја 88 - Хартсон 26п, Ерншоу 90+3). Прва је била Италија са 17 бодова, други Велс (13), трећа СЦГ (12), четврта Финска (10) и пети Азербејџан (4). Италијани су директно отишли на ЕП, док је Велс играо бараж и испао од Русије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.