„Гласов” водич кроз европска првенства - Пољска и Украјина 2012: Фуриозна „фурија”

Систем такмичења остао је исти и 16 екипа било је подијељено у четири групе, док је квалификације започео 51 тим. Играно је у осам градова, по четири у обје државе, а удаљеност између појединих била је неколико хиљада километара. 

Обје селекције избориле су директан наступ на Евро. Пољској је то било друго учешће, а Украјини деби. Република Ирска се вратила на ЕП након 24 године, када је једини пут учествовала. Градови домаћини били су Варшава („Народни стадион”, 58.580), Вроцлав („Вроцлав”, 45.105), Гдањск („ПГЕ Арена”, 43.615), Познањ („Миејски”, 43.269), Кијев („Олимпијски стадион”, 70.050), Доњецк („Донбас арена”, 52.187), Харков („Металист”, 40.003) и Лавов („Арена”, 34.915). 

Почело је ремијем Пољске и Грчке 1:1 (Левандовски 17 - Салпингидис 51), а састав групе А био је скоро идентичан као на ЕП 2004, када су заједно били Русија, Грчка, Чешка и Португалија, а сада Пољска. 

Поново се десило да домаћини нису прошли у другу рунду па је јасно да се шампионат првенствено организује због финансијске добити, а не због спортских успјеха. Чеси су били први са шест бодова, Грци други са четири, колико и Русија, али су „хелени” били бољи у међусобном дуелу, док су Пољаци остали на два бода. Група смрти била је група Б, у којој су били Њемачка, Португалија, Данска и Холандија. 

Нијемци су као вицешампиони Европе и трећепласирани са СП из 2010. протутњали групом и освојили девет бодова. Иза њих су били Португалци са шест, Данци са три, а актуелни вицешампиони свијета Холанђани нису освојили ни бод. Бранилац титуле Шпанија била је прва у групи Ц са седам бодова испред Италије (5), Хрватске (4) и Републике Ирске (0), док су у групи Д Енглези заузели прво мјесто исто са седам бодова. Французи су били други са четири, трећи Украјинци са три, колико је имала и Шведска. 

Прво полуфинале донијело је обрачун Чешке и Португалије, који је ријешио Кристијано Роналдо у 79. минуту. Њемачка није имала већих проблема са Грчком, коју је надиграла 4:1 (Лам 39, Кедира 61, Клосе 68, Ројс 74 - Самарас 55, Салпингидис 89п). 

Дерби ове рунде одиграли су Шпанија и Француска, који су обиљежили претходну декаду. „Фурија” је бранила европску титулу којој је 2010. додала и свјетску, док су „триколори” тражили повратак у врх након што су лутали под вођством ћудљивог селектора Рајмона Доменека, а сада их је предводио Лоран Блан. Велика борба виђена је у мечу Енглеске и Италије. 

Након 120 минута није било голова, а пенали су поново били кобни за „албион”. Промашили су Ешли Јанг и Ешли Кол, погодили Стивен Џерард и Вејн Руни, док су за „азуре” погађали Марио Балотели, Андреа Пирло, Антонио Ноћерино и Алесандро Диаманти, а промашио је Рикардо Монтоливо. 

Репрезентације са Пиринеја нашле су се једна наспрам друге у полуфиналу. Раније су два пута играли на ЕП. Реми 1:1 виђен је 1984, а Португалци су славили 2004. на свом терену са 1:0, док су Шпанци истим резултатом били бољи на СП 2010. године. 

Сада, након 120 минута није било голова, а „фурија” је била боља са 4:2 головима Инијесте, Пикеа, Рамоса и Фабрегаса, док је Алонос промашио. На другој страни Пепе и Нани су погодили, а промашили Мутињо и Алвеш. Њемачка и Италија раније су само два пута међусобно играле на ЕП. Први пут 1988. у Западној Њемачкој (1:1), а други у Енглеској 1996. (0:0). 

Била је то реприза полуфинала СП од прије шест година, када су „азури” елиминисали домаћина Мундијала, док су и сада били бољи са 2:1 (Балотели 20, 36 - Езил 90+2п). 

У финалу као да је постојала само једна репрезентација, Шпанија, која је славила са 4:0 (Силва 14, Алба 41, Торес 84, Мата 88) за своју трећу титулу (прва 1964), чиме су се изједначили са Њемачком. Утакмица није ни наликовала првој коју су одиграли у групи, када су ремизирали 1:1 (Фабрегас 64 - Ди Натале 61). 

Шпанија је постала прва репрезентација која је одбранила европску титулу и истовремено у власништву држала титуле са ЕП 2008. и 2012. те са СП 2010. године. Маскота шампионата били су Славек и Славко. 

Састав

Шпанију је након одласка Луиса Арагонеса водио Висенте дел Боске, а у тиму су били Икер Касиљас (капитен), Раул Албиол, Жерар Пике, Хави Мартинез, Хунафран, Андрес Инијеста, Педро Родригез, Чави Ернандез, Фернандо Торес, Сеск Фабрегас, Алваро Негредо, Виктор Валдес, Хуан Мата, Чаби Алонсо, Серхио Рамос, Серхио Бускетс, Алваро Арбелоа, Ђорди Алба, Фернандо Љоренте, Санти Казорла, Давид Силва, Хесус Навас и Пепе Реина. Чак 12 играча у тиму стигло је до титуле 2008. године и то Касиљас, Албиол, Инијеста, Реина, Силва, Чави, Торес, Фабрегас, Алонсо, Рамос, Арбелоа и Казорла. 

Шест фудбалера постигло по три гола: Торес први међу једнакима

Чак шест фудбалера постигло је по три гола, али је Фернандо Торес први међу једнакима и понио је титулу најбољег стријелца шампионата. Два гола дао је Републици Ирској, а један Италији у финалу. Он је први играч који је давао голове у два финала (2008. донио титулу једином голом против Њемачке). Никада раније толики број играча није постигао исти број погодака. 

Торес је одиграо 92 минута мање од Марија Гомеза па се зато води као најбољи. Ту су још били Хрват Марио Манџукић (Р. Ирска 2, Италија), Нијемац Марио Гомез (Португалија, Холандија 2), Италијан Марио Балотели (Ирска, Њемачка 2), Португалац Кристијано Роналдо (Холандија 2, Чешка) и Рус Алан Џагоев (Чешка 2, Пољска). Манџукић је тада из Волфзбурга прешао у Бајерн, за који је играо Гомез, Балотели је био члан Манчестер ситија, Роналдо Реал Мадрида, Џагоев московског ЦСКА, а Торес Челзија. За најбољег играча шампионата проглашен је Шпанац Андрес Инијеста. 

Танго на игралишту

„Адидас” је за ову прилику припремио нову лопту „танго 12”, која је својим дизајном много подсјећала на чувену лопту са СП 1978. „Адидас” је био на удару критика због лопте „јабулани” са СП 2010, коју су играчи описали као непредвидиву. 

Џонсон у своју мрежу

Шести аутогол у историји европских првенстава постигао је Енглез Глен Џонсон. Он је сопствену мрежу погодио на утакмици групне фазе против Шведске (3:2), у 49. минуту. Био је то једини гол на Евру 2012, док их уопште није било четири године раније. 

Голови: Касиљасова ролетна

Голман Шпаније Икер Касиљас остао је несавладан на пет од шест утакмица. Једини гол из игре примио је у првом колу од Антонија ди Наталеа, да био потом сваки пут сачувао своју мрежу. При томе су нападачи постигли 12 голова на пет мечева и само на једном нису погодили (полуфинале против Португалије). 

Србија поново без пласмана: Ђеновска срамота

Добро одигране квалификације за Свјетско првенство у Јужној Африци 2010, као и солидан наступ на истом такмичењу охрабрио је српску нацију која се понадала да ће се екипа пласирати на ЕП. 

Ипак, смјена селектора Радомира Антића и постављање Владимира Петровића довели су до новог брукања, а памти се прекид у Ђенови против Италије због нереда навијача. „Орлови” су били у групи са Италијом, Естонијом, Словенијом, Сјеверном Ирском и Фарским острвима, које су побиједили на гостовању у првом колу са 3:0 (Лазовић 14, Станковић 18, Жигић 90+1). Послије ремија са Словенијом (7.9.2010) 1:1 (Жигић 86 - Новаковић 63) смијењен је Антић, а атмосфера у тиму и око њега била је туробна. Петровић је дебитовао гостујућим поразом од Естоније 1:3 (Жигић 60 - Кинк 63, Васиљев 73, Луковић 90+1аг). 

Затим је 12. октобра услиједио хорор у Ђенови, када су навијачи јурили српске играче, а „азури” славили службеним резултатом 3:0. Послије тога побијеђена је Сјеверна Ирска 2:1 (Пантелић 65, З. Тошић 74 - Мекаули 40), док је ремизирано са Естонцима 1:1 (Васиљев 84 - Пантелић 38). Ирци су побијеђени у гостима 1:0 (Пантелић 67) и Фарани у Београду 3:1 (Јовановић 6, З. Тошић 22, Кузмановић 69 - Бењаминсен 37). 

Услиједио је реми са Италијом 1:1 (Ивановић 26 - Маркизио 1), а побједа у посљедњем колу над Словенијом донијела би друго мјесто и бараж. 

Домаћин је славио 1:0 голом Даре Вршича, који је буквално са пола терена савладао Бојана Јоргачевића, а Немања Видић је промашио пенал. Италија је била прва са 26 бодова, Естонија (16), Србија (15), Словенија (14), С. Ирска (9) и Фарска о. (4).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.