"Гласов" водич кроз европска фудбалска првенства - Француска 2016: Португалци досањали сан

Први пут на првенству су наступиле 24 репрезентације јер је УЕФА у томе увидјела велику финансијску добит. Наиме, жељела је да избјегне посртање великана у квалификацијама док је шанса дата и неким, условно речено, мањим екипама да се пробије међу најбоље мада иза свега стоји финансијски моменат, односно баснословна зарада. У квалификацијама су наступиле 53 селекције, Гибралтар је био дебитант док су на шампионату 24 тима била подијељена у шест група. Уведена је и осмина финала коју су избориле по прве двије екипе из сваке групе као и четири најбоље трећепласиране. На завршници која је одржана од 10. јуна до 10. јула дебитовали су Исланд, Сјеверна Ирска, Велс, Албанија и Словачка која је као дио Чехословачке играла 1960. и 1976. године. Мађарска се вратила на ЕП након 44 године, а раније је играла 1964. и 1972. године. Утакмице су игране на десет стадиона у девет градова и то Паризу (“Стад д'Франс”, 81.338; “Парк принчева”, 48.712), Марсељу (“Велодром”, 67.394), Лиону (“Парк Олимпик”, 59.286), Лилу (“Пјер Мороа”, 50.186), Бордоу (“Ноево стадион”, 42.115), Сент Етјену (“Жофроа Гишар”, 41.965), Лансу (“Болар-Делелис”, 38.223), Ници (“Ница”, 35.624) и Тулузу (“Мунисипал”, 33.150). Са седам бодова домаћин је био први у групи А испред Швајцарске (5), Албаније (3) и Румуније (1). Освајањем првог мјеста у групи Б Велс је приредио изненађење (6) испред Енглеске (5), Словачке (4) и Русије (1). Нијемци су били први у групи Ц са седам бодова колико су имали и Пољаци, Сјеверна Ирска имала је три, а Украјина нула. Шпанија је бранила двоструку титулу и заузела друго мјесто у групи Д са шест бодова иза Хрватске (7), а испред Турске (3) и Чешке (1). Италија (6) била је прва у групи Е испред Белгије (6), Републике Ирске (4) и Шведске (1). Са пет бодова Мађари су били први у групи Ф колико је имао и Исланд, Португалија је била трећа са три испред Аустрије (1).

Пенали Швајцарске и Пољске отворили су осмину финала (1:1, 4:5) док је Велс елиминисао Сјеверну Ирску (1:0). Португалци су се провукли кроз групу и онда су голом Рикарда Кварешме у 117. минуту елиминисали Хрватску (1:0) док је Француска била боља од Републике Ирске (2:1). Актуелни свјетски шампион Њемачка није имао већих проблема са Словачком (3:0) као ни Белгија са Мађарском (4:0). Реприза посљедњег финала виђена је на “Стад д'Франсу” и Италија је славила са 2:0 против Шпаније док је највеће изненађење приредио Исланд елиминисавши Енглеску (2:1).

Португалци су се провукли у четвртфиналу против Пољака након пенала (1:1, 3:5), док је Велс изненадио Белгију (3:1). Њемачка и Италија водиле су битку 120 минута (1:1), а “панцери” су славили пеналима 6:5. Исланђани нису имали снаге за нови подвиг и поражени су од Француза са 2:5 који су у полуфиналу одмјерили снаге са Нијемцима. Утакмицу је ријешио Антоан Гризман са два гола у 45+2. из пенала и 72. минуту. Друго полуфинале Португалци су ријешили у своју корист 2:0 (Роналдо 50, Нани 53) против Велса.

Прва два финала у Француској играна су на “Парку принчева” док је ово одиграно на “Стад д'Франсу”. Излазак Роналда из игре у 25. минуту због повреде није превише пореметио Португалце док је један од кључних момената меча био улазак Едера у 79. минуту умјесто Рената Санчеса. Едерзито Антонио Маседо Лопес дао је гол у 109. минуту за 1:0 и велико славље. Португалија је постала десета репрезентација са титулом ЕП и то 12 година након што је први пут играла финале на свом терену и била поражена од Грчке. Француска је друга држава која је изгубила финале које је играла на домаћем терену након споменуте Португалије, а 1960. били су четврти након пораза у полуфиналу од Југославије и Чехословачке у борби за треће мјесто. Било је ово пето финале ЕП које је завршено ремијем након 90 минута игре и друго које је ријешено у продужетку након 1960. године (златни голови 1996. и 2000. док су 1976. извођени пенали). Марк Клатенбург постао је први Енглез који је судио финале након Артура Холанда 1964, а трећи у историји јер је прво финале судио Артур Елис. Клатенбург је био други судија након Педра Проенсе 2012. који је исте године судио финале Лиге шампиона и финале ЕП. Маскота ЕП био је Супер Виктор.

Састав

Португалце је са клупе предводио Фернандо Сантош док су у тиму били Руи Патрисио, Бруно Алвеш, Пепе, Жозе Фонте, Рафаел Гереиро, Рикардо Карваљо, Кристијано Роналдо (капитен), Жоао Мутињо, Едер, Жоао Марио, Виериња, Антони Лопес, Данило, Вилијам Карваљо, Андре Гомеш, Ренато Санчес, Нани, Рафа Силва, Елисеу, Рикардо Кварешма, Седрик, Едуардо и Адриен Силва.

Гризману двоструко признање

Титулу најбољег стријелца и играча ЕП понио је Антоан Гризман. Он је трећи голгетер Евра из Француске након Франсоа Ота 1960. (два гола) и Мишела Платинија 1984. (9) док је прије њега само Зинедин Зидан био најбољи играч ЕП. Гризман је дао шест голова као једини фудбалер у историји ЕП који је до те награде стигао са тим бројем голова. Један је дао Албанији (2:0) у групној фази, два Ирцима (2:1) у осмини финала, један Исланђанима (5:2) у четвртфиналу и два Нијемцима (2:0) у полуфиналу. Рођен је 21. марта 1991. године у Макону гдје се почео бавити фудбалом да би 2005. прешао у Реал Сосиједад и четири године касније заиграо за први тим да би 2014. прешао у Атлетико Мадрид. Као члан “јорганџија” био је дио Француске на ЕП. Потом је од 2019. до 2022. био члан Барселоне која га је вратила на позајмицу у Атлетико 2021-22. од када је поново постао члан клуба из Мадрида. До сада је одиграо 128 утакмица за Француску и дао је 44 гола.

Мажић први српски судија

Милорад Мажић први је српски или југословенски арбитар на ЕП. Судио је мечеве групне фазе Ирска -  Шведска, Шпанија - Турска као и осмину финала Мађарска - Белгија. Помагали су му Милован Ристић и Далибор Ђурђевић. Данило Грујић и Ненад Ђокић били су додатне помоћне судије.

Тројац у своју мрежу

Три аутогола постигнута су на овом ЕП док је у претходних 14. издања дато само шест. Своју мрежу тресли су Исланђанин Биркир Мар Севарсон против Мађарске, Сјеверни Ирац Гарет Мекаули против Велса и Ирац Киеран Кларк против Шведске.

Само три искључења

Иако је одиграна 51 утакмица виђена су само три црвена картона. Први је зарадио Албанац Лорик Цана против Швајцарске, други Аустријанац Александар Драговић против Мађарске, а трећи Ирац Шејн Дафи против Француске. Цана и Драговић добили су по два жута картона док је Дафи добио директан црвени.

“Орлови” четврти пут без наступа

Четврто првенство заредом пропустила је Србија која је овај пут одиграла најлошије квалификације у својој историји.

“Орлови” су циклус започели са другим странцем у историји Диком Адвокатом на клупи и ремијем у Јерменији 1:1 (Арзуманјан 73 - З. Тошић 89). Затим је 14. октобра 2014. услиједио прекид утакмице са Албанијом на стадиону Партизана због пуштеног дрона са заставом такозване велике Албаније који је регистрован службеним резултатом 3:0 за госте, а Србија је додатно кажњена одузимањем три бода. Мјесец касније услиједио је нови домаћи пораз од Данске 1:3 (З. Тошић 4 - Бендтнер 60, 85, Кјер 62) након којег је Холанђанин добио отказ. Бригу о екипи преузео је Радован Ћурчић, али се ни он није прославио. Дебитовао је поразом у Португалији 1:2 (Матић 61 - Карваљо 10, Коентрао 63), а онда је услиједио пораз у Данској 0:2 (Ју. Поулсен 13, Ја. Поулсен 87). То је значило крај свих надања да “орлови” могу до ЕП. Потом је побијеђена Јерменија 2:0 (Хајрапетјан 22аг, Љајић 53) на празном “Карађорђу” у Новом Саду док је једина свијетла тачка квалификација била побједа у Албанији 2:0 (Коларов 90+1, Љајић 90+4). Домаћи пораз од Португалије 1:2 (З. Тошић 65 - Нани 5, Мутињо 78) означио је крај најмучнијих квалификација. Португалци су били први са 21 бодом, друга Албанија (14), затим Данска (12), Србија (4) и Јерменија (2).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.