"Гласов" водич кроз европска фудбалска првенства - Енглеска 1996: Нијемци трећи пут на врху

Распад источног блока, формирање нових држава, развој фудбала, велики интерес телевизије знатно су утицали на то да шампионат буде проширен јер је постојећи већ био превазиђен што је дало нову димензију такмичењу. С обзиром на повећање броја учесника већ 1992. године УЕФА је домаћинство додијелила Енглеској, док су још конкурисали Аустрија, Грчка, Холандија и Португалија, а Енглези су одустали од кандидатуре за Свјетско првенство 1998. године које је одржано у Француској. 

Квалификације су игране током 1994. и 1995. године и на жријебу се нашло 47 репрезентација. Сходно правилу са СП 1994. из САД за побједу су додјељивана три бода, а за реми бод што је увелико смањило калкулације екипа. Нови тимови у квалификацијама су били Јерменија, Азербејџан, Бјелорусија, Грузија, Молдавија, Украјина, Чешка, Словачка, Хрватска, Македонија, Словенија и Лихтенштајн. Првопласиране екипе из осам група као и шест најбоље другопласираних избориле су директан наступ док су Република Ирска и Холандија играле бараж јер су биле најслабије пласиране екипе. "Лале" су славиле са 2:0 и прошле даље. Са 12 голова Давор Шукер био је најбољи стријелац квалификација у којима је постигнуто 680 голова у 231 утакмици. 

Првенство је одржано од 8. до 30. јуна на осам стадиона који су по први пут сви имали само сједећа мјеста, с обзиром на велику борбу Енглеза са хулиганима током претходних двадесетак година. Играло се у Лондону ("Вембли", 76.567), Манчестеру ("Олд трафорд", 55.000), Ливерпулу ("Енфилд", 42.730), Бирмингему ("Вила парк", 40.310), Лидсу ("Елан роуд", 40.204), Шефилду ("Хилсбороу", 39.859), Нотингему ("Сити граунд", 30.539) и Њукаслу ("Сент Џејмс парк", 36.649). 

Екипе су биле подијељене у четири групе и прве двије ишле су у четвртфинале док су дебитанти били Швајцарска, Бугарска, Хрватска и Турска. Бранилац титуле Данска није се прославила. У групи Д била је трећа са четири бода након ремија са Португалијом (1:1), пораза од Хрватске (0:3) и побједе над Турском (3:0). Португалија је била прва са седам бодова, друга Хрватска са шест и четврта Турска без бода. У групи Ц, Њемачка је била прва са седам бодова, Чешка друга са четири колико је имала и Италија, али слабији међусобни скор, док је Русија била четврта са бодом. У групи Б, Француска је заузела прво мјесто са седам бодова, Шпанци су били други са пет, Бугари трећи са четири, а Румуни нису скупили ништа. Побједник групе А био је домаћин такмичења са седам бодова, по четири су имали Холанђани и Шкоти, "лале" су прошле даље јер су дале више голова, а Швајцарци су били посљедњи са бодом. 

Четвртфинале је донијело велике битке. Француска је избацила Холандију након бољег извођења пенала (0:0, 5:4), трагичар је био Кларенс Седорф у четвртој серији. Слично је било у огледу Шпаније и Енглеске (0:0, 2:4), а за "фурију" пенале су промашили Фернадно Јеро и Мигел Анхел Надал. Њемачка је са 2:1 (Клинсман 20п, Замер 59 - Шукер 51), побиједила Хрватску, док су Чеси голом Карела Поборског (53) славили са 1:0 против Португалије. Оба полуфинала су ријешена након пенала. Чешка је писала бајку на првенству и након 20 година поново је стигла до финала. У полуфиналу је била боља од Француске (0:0, 6:5), а Рејналд Педрос је промашио пенал у шестој серији. "Вембли" је поново видио велику битку у 120 минута између Енглеске и Њемачке. Домаћин је повео головима Алана Ширера у трећем минуту да би у 16 изједначио Штефан Кунц. Трагичар у шестој серији пенала био је Гарет Саутгејт који је погодио пречку. 

Реприза београдског финала од прије 20 година сада је одиграна у Лондону. Чеси су побрали симпатије на шампионату прелијепом игром и сјајним саставом, а повели су голом Патрика Бергера у 59. минуту из пенала након што је Матијас Замер у свом шеснаестерцу оборио Поборског. Тренутак одлуке десио се у 69. минуту када је у игру ушао Оливер Бирхоф умјесто Мехмета Шола. Само четири минута касније донио је изједначење (1:1). Како побједника није било у 90 минута на распореду су били продужеци у којима је први пут примијењено правило златног гола. То је значило да се утакмица прекида чим једна екипа постигне гол. Први златни гол у историји фудбала постигао је Бирхоф и 95. минуту за велико славље свог тима и велико разочарање Чеха на другој страни. Била је трећа титула Нијемаца након 1972. и 1980. године. Маскота првенства био је лавић Голиат. 

Берти Фогст

Селектор Њемачке био је Ханс Хубер Берти Фогст и постао је први тренер који је као играч освојио ЕП (1972), док је 1974. био шампион свијета. Финални сусрет Нијемци су одиграли у саставу Андреас Кепке, Матијас Замер, Маркус Бабел, Томас Хелмер, Томас Штрунц, Кристијан Циге, Дитер Ајлтс, Мехмет Шол, Томас Хеслер, Јирген Клинсман (капитен) и Штефан Кунц. Као замјене су ушли Марко Боде и Оливер Бирхоф. У саставу су још били Штефан Ројтер, Штефан Фројнд, Андреас Мелер, Фреди Бобић, Оливер Кан, Марио Базлер, Јирген Колер, Рене Шнајдер, Оливер Рек и Јенс Тот. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.