“Гласов” водич кроз европска фудбалска првенства - Белгија и Холандија 2000: Мирис “лале” није пријао “плавима”

Милан Зубовић
“Гласов” водич кроз европска фудбалска првенства - Белгија и Холандија 2000: Мирис “лале” није пријао “плавима”

Репрезентација Југославије вратила се на Европско првенство након 16 година и пропуштених такмичења у Западној Њемачкој 1988, избацивања из Шведске 1992, као и ненаступања у Енглеској 1996. године.

Сада је играла под именом Савезна Република Југославија, која је баштинила резултате СФРЈ, а жријеб квалификација спојио их је са Хрватском, док су у групи још били Република Ирска, Македонија и Малта. “Плави” су солидно играли на СП 1998. године у Француској, гдје су испали у осмини финала од Холандије у судијској надокнади времена, а Хрвати су стигли до трећег мјеста. Управо је њиховим поразом од Ираца у Даблину (0:2) започело такмичењем, док је Југа прву утакмицу одиграла у Београду 18. новембра 1998. против Ираца и славила са 1:0 голом Предрага Мијатовића. Затим је побијеђена Малта у гостима са 3:0 (Нађ 22, 55, Милошевић 90+1), а онда и код куће са 4:1 (Мијатовић 34, Милошевић 48, 90, Ковачевић 74). Након те утакмице селектор “плавих” Милан Живадиновић напустио је кормило под неразјашњеним околностима и то у тренутку док се ишчекивао меч са Хрватима у Београду.

Диригентску палицу преузео је искусни лисац Вујадин Бошков, који је одмах имао најтежи могући задатак. Први меч након крвавог распада заједничке државе одигран је 18. августа на “Маракани” пред 48.282 гледаоца и завршен је без голова. Остаће запамћено да је у 48. минуту нестало струје на стадиону и домаћи играчи су чували гостујуће, али инцидента није уопште било. Прекид је трајао неких 45 минута, док дански судија Ким Милтон Нилсен није помислио да прекине меч. Након тога “плави” су поражени од Ираца 1:2 (Станковић 60 - Роби Кин 54, Марк Кенеди 69), што је закомпликовало ситуацију. Домаћа и гостујућа побједа над Македонијом од 3:1 (Стојковић 37, 54, Савићевић 77 - Ћирић 64п) и 4:2 (Шакири 60, Ћирић 90 - Милошевић 1, Бабунски 4аг, Станковић 14, Друловић 38) вратила је Југу у игру за прво мјесто. Одлучујући сусрет одигран је 9. октобра 1999. на “Максимиру” пред 38.743 навијача. Знало се да ће побједник бити први, а поражени испасти. Почело је голом Алена Бокшића у 20. минуту, да би Предраг Мијатовић погодио у 26, а Дејан Станковић донио предност у 31. минуту, док је оба пута центрирао Синиша Михајловић. Марио Станић изједначио је на 2:2, у 47. и тако је остало до краја. Због хватања Роберта Јарнија за међуножје Зоран Мирковић искључен је у 42. минуту, али су се гости некако одбранили до краја. Реми Македоније и Ирске (1:1) означио је да ће Југославија бити прва са 17 бодова, Ирска друга (16), Хрватска трећа (15), Македонија четврта (8) и пета Малта (0).

На ЕП у Белгији и Холандији заиграла су два дебитанта, Словенија и Норвешка, које су биле смјештене у исту групу те нису прошле даље. Међусобно су играли без голова. Други наступ уписале су Турска и Шведска.

Југославија је била у групи Ц, гдје је такмичење отворила спектаклом против Словеније (3:3). Након што су губили са 0:3 (Захович 23, 57, Миран Павлин 52) успјели су да изједначе за само шест минута и то без Синише Михајловића који је добио други жути картон у 59. минуту због пљувања Заховича. Саво Милошевић смањио је на 1:3 у 67, Љубинко Друловић погодио са 2:3 у 70, а Милошевић изједначио у 73. минуту. Друга утакмица са Норвешком није донијела толико узбуђења и ријешена је голом Саве Милошевића у осмом минуту. Остаће запамћено да је Матеја Кежман добио црвени картон само 34 секунде након што је у 87. минуту ушао умјесто Предрага Мијатовића.

Нови спектакл приредили су “плави” у мечу са Шпанијом (3:4). Повели су преко Милошевића у 30. минуту, да би изједначио Алфонсо Перез у 38, а онда је Дејан Говедарица у 50. повисио на 2:1, да би минус касније Педро Мунитис изједначио на 2:2. Црвени картон у овој утакмици зарадио је Славиша Јокановић у 64. минуту, да би голом Слободана Комљеновића у 75. Југа повела са 3:2 и чинило се да ће славити. Ипак, у 90. је изједначио Гаиска Мендиета из пенала, да би Алфонсо у судијској надокнади времена донио побједу “фурији”. Сви у табору “плавих” били су љути на главног судију Жила Весијеа из Француске и мало је недостајало да навијачи утрче на терен и обрачунају се са њим. Реми без голова Словеније и Норвешке означио је да ће Шпанија бити прва са шест бодова, Југославија друга са четири, колико је имала и Норвешка, али са више постигнутих голова, док су Словенци били четврти. Нови спектакл виђен је у четвртфиналу и поново није пријао Југословенима. Наспрам њих била је Холандија, која их је избацила са СП у Француској, а исто је и сада учинила. У побједи 6:1 Патрик Клајверт постигао је хет-трик (24, 38, 54), Марк Овермарс је додао два гола (78, 90+1), док је Говедарица постигао аутогол (51), а утјешни гол дао је Милошевић у 90+2. минуту. Након тог меча услиједиће пауза од пуне 24 године без наступа на Европском првенству.

У историји ЕП постигнуто је само осам хет-трикова, а 2000. су постигнута чак два. Први је дао Португалац Серђо Консеисао против Њемачке у групи (3:0), а други Патрик Клајверт против Југославије у четвртфиналу (6:1).

Састав

Југославију је као селектор предводио Вујадин Бошков, а у саставу су били Миодраг Кораћ, Иван Дудић, Горан Ђоровић, Славиша Јокановић, Мирослав Ђукић, Дејан Станковић, Владимир Југовић, Предраг Мијатовић, Саво Милошевић, Драган Стојковић (капитен), Синиша Михајловић, Жељко Цицовић, Слободан Комљеновић, Ниша Савељић, Горан Буњевчевић, Дејан Говедарица, Љубинко Друловић, Дарко Ковачевић, Јован Станковић, Матеја Кежман, Алберт Нађ и Ивица Краљ.

Решетали Милошевић и Клајверт

Са по пет голова титулу најбољег стријелца подијелили су Саво Милошевић и Патрик Клајверт. Милошевић је био стријелац два пута против Словеније, по једном против Шпаније, Норвешке и Холандије. За репрезентацију је одиграо 102 утакмице и постигао 37 голова. Тако је стао уз раме са Миланом Галићем и Драженом Јерковићем, који су били најбољи стријелци 1960. те Драганом Џајићем 1968. године. Те године прешао је из Сарагосе у Парму. Милошевић је рођен 2. септембра 1973. године у Бијељини. За разлику од Милошевића, који је одиграо четири утакмице, Клајверт је одиграо пет и дао исти број голова. Тресао је мреже против Југославије (три пута), Данске и Француске. Клајверт је рођен 1. јула 1976. године у Амстердаму и током шампионата 2000. бранио је боје Барселоне. За Холандију је одиграо 79 утакмица и дао 40 голова.

Французи објединили титуле

Бранилац титуле Њемачка неславно је завршила такмичење са само једним бодом и четвртим мјестом у групи, гдје је трећа била Енглеска, друга Румунија, а прва Португалија. У први план искочили су свјетски шампиони Французи, иако су као други завршили у групи Д иза Холандије (9), а испред Чешке (3) и Данске (0). У четвтфиналу су побиједили Шпанију са 2:1, да би у незаборавном полуфиналу против Португалије славили златним голом Зинедина Зидана из пенала. Португалци су водили голом Нуња Гомеша (19), изједначио је Тијери Анри (51), а онда је у 117. минуту помоћни судија Игор Срамка сигнализирао играње руком Абела Ксавијера у свом шеснаестерцу па је Гинтер Бенке показао на бијелу тачку са које је прецизан био Зинедин Зидан. Финале је донијело окршај са Италијом, која је са три побједе била прва у групи испред Турске (4), Белгије (3) и Шведске (1). “Азури” су у четвртфиналу били бољи од Румуније са 2:0 (Тоти 33, Инзаги 43), а у полуфиналу су надиграли Холандију након пенала 3:1 (0:0), а од 34. минута играли су без искљученог Ђанлуке Замброте. Јунак је био голман Франческо Толдо, који је у првом полувремену одбранио једанаестерац Франку де Буру, док је истом играчу одбранио пенал у пенал серији као и Паулу Босвелту. Клајверт је погодио стативу из пенала у другом полувремну. Италија је у финалу повела у 55. минут преко Марка Делвекија, да би Силвајн Вилтор изједначио у 90+4. минуту, а побједу “триколорима” за обједињене титуле златним голом донио је Давид Трезеге у 103. минуту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана