“Гласов” водич кроз европска фудбалска првенства - Аустрија и Швајцарска 2008: Почетак шпанске доминације

Све већа финансијска добит заинтересовала је многе државе па је било много пријава, а организацију су први пут добиле алпске државе. Утакмице су игране у осам градова на исто толико стадиона и то у Бечу (“Ернст Хапел”, 53.295), Клагенфурту (“Вортерзе”, 31.957), Инзбруку (“Тиволи неу”, 31.600), Салцбургу (“Валс-Зиценхајм”, 31.895), Базелу (“Санкт Јакоб парк”, 42.500), Берну (“Стад Свис”, 31.907), Женеви (“Женева”, 31.228) и Цириху (“Лецигрунд”, 30.930). Домаћини су се аутоматски квалификовали, док је осталих 50 тимова било подијељено у седам група из којих су двије првопласиране екипе ишле на ЕП и није било баража. Поново је 16 екипа било подијељено у четири групе. Титулу је бранила Грчка која се провела као боса по трњу јер је поражена све три пута, од Шведске (0:2), Русије (0:1) и Шпаније (1:2). “Црвена фурија” показала је снагу и била прва у групи са три побједе (Русија 4:1), Шведска (2:1) и Грчка (2:1). Група смрти спојила је Холандију, Италију, Румунију и Француску. “Лале” су протутњале групом са три побједе, над Италијом 3:0, Француском 4:1 и Румунијом 2:0. Реми актуелног шампиона свијета “азура” са Румунима (1:1) и тријумф над вицешампионима свијета “триколорима” (2:0) донио им је друго мјесто. Румуни су остали на два бода, а Французи на једном, што је за њих било веома фрустрирајуће. Хрвати су били први у групи са девет бодова испред Њемачке која је имала шест, док су Аустрија и Пољска имале по бод. “Панцери” су уписали прву побједу на ЕП након славља у финалу 1996. године. На Евру 2000. су уписали реми и два пораза, а четири године касније уписали су два ремија и пораз. Занимљиво је да ниједан домаћин није прошао у нокаут фазу, што се десило други пут након што је то прво Белгији пошло за руком осам година раније. Швајцарци су били четврти у својој групи са три бода, колико је имала и трећа Чешка, док су по шест имали Португалија и Турска, али су Португалци били бољи због побједе у међусобном мечу. Актуелни вицешампион Европе у четвртфиналу се састао са трећепласираним тимом са посљедњег СП Њемачком која је славила са 3:2 (Швајнштајгер 22, Клосе 26, Балак 61 - Нуњо Гомеш 40, Постига 87). Велика борба виђена је на мечу Турака и Хрвата. Након 90 минута било је 0:0, а онда је Иван Класнић погодио у 119. минуту, да би Семих Шентурк изједначио у 120+2. минуту. Само је Срна био прецизан са пенала за Хрвате, а промашили су Модрић, Ракитић и Петрић, док су на другој страни погодили Туран, Шентурк и Алтинтоп. Можда и највеће изненађење на ЕП приредила је Русија која је предвођена холандским стручњаком Гусом Хидинком елиминисала Холанђане, након продужетака 3:1 (Пављученко 56, Торбински 112, Аршавин 116 - Ван Нистелрој 86). Дерби Италије и Шпаније одлучили су пенали (4:2) јер голова није било за 120 минута. Полуфинале Њемачке и Турске понудило је пет голова и велику борбу у којој су “панцери” славили са 3:2 (Швајнштајгер 26, Клосе 79, Лам 90 - Борал 22, Шентурк 86) док већег узбуђења није било на сусрету Шпаније и Русије која није могла да приреди ново изненађење. “Фурија” је славила са 3:0 (Чави 50, Гуиза 73, Силва 82) за своје треће финале. Прво је добила 1964. против СССР-а, док је 1984. изгубила од Француске.

Наспрам Шпанаца нашли су се Нијемци који су почели нови репрезентативни успон након неколико година изузетно слабих резултата. Био је то њихов 19. међусобни меч, а посљедњи пут на великом такмичењу су играли у групној фази на СП у САД 1994. године. Гол Фернанда Тореса у 33. минуту одлучио је о прваку и Шпанија је постала тек друга селекција која је до титуле стигла са свим побједама, што је до тада једино за руком пошло Француској 1984. године, а такође је први тим који је непоражен стигао до трофеја након Њемачке 1996. године. Маскота Евра били су Трикс и Фликс.

Шампиони

Шампионски тим са клупе је предводио Луис Арагонес, док су у екипи били Икер Касиљас, Раул Албиол, Фернандо Наваро, Карлос Марчена, Карлес Пујол, Андрес Инијеста, Давид Виља, Чави Ернандез, Фернандо Торес, Сеск Фабрегас, Ђоан Капдевила, Санти Казорла, Андрес Палоп, Чаби Алонсо, Серхио Рамос, Серхио Гарсија, Даниел Гуиза, Алваро Арбелоа, Маркос Сена, Хуанито, Давид Силва, Рубен де ла Ред и Пепе Рејна.

Виља испред свих

Са четири гола Давид Виља био је најбољи стријелац шампионата и постао је тек други Шпанац након Ћуса Переде који је 1964. са два гола то признање подијелио са Ференцом Бенеом и Дешом Новаком. Виља је погађао на двије утакмице. Прво је постигао хет-трик против Русије (4:1), а онда погодио за побједу против Шведске (2:1) у 90+2. минуту. Уједно је и стријелац посљедњег хет-трика на ЕП, док су прије њега то учинила само шесторица фудбалера (Дитер Милер, Клаус Алофс, Мишел Платини два пута, Марко ван Бастен, Серђо Консеисао и Патрик Клајверт). Рођен је 3. децембра 1981. у Лангреу, а у то вријеме био је члан Валенсије. Каријеру је започео у Лангреу и Спортинг Хихону, док је затим играо за Сарагосу, Валенсију, Барселону, Атлетико Мадрид, Њујорк сити, Мелбурн сити и Висел Кобе. Каријеру је завршио 2020. године, док је за Шпанију одиграо 98 утакмица и дао 59 голова и најбољи је стријелац “фурије” у историји испред Раула (44). За најбољег играча проглашен је његов земљак Чави Ернандез.

Два дебитанта

Двије репрезентације дебитовале су на ЕП, Аустрија и Пољска које су биле смјештене у групу А и ниједна није прошла у четвртфинале. Њихов међусобни меч завршен је ремијем, 1:1 (Вастић 90+3 - Гереиро 30). Аустрија је као домаћин изборила директан наступ, а Пољска је била прва у групи.

Нови трофеј

Нови пехар додијељен је побједнику ЕП. Нова верзија трофеја Анрија Делонеа представља готово идентичну реплику претходног. Израђен је од сребра, тежак осам килограма и висок 60 центиметара. Имена побједника сада су угравирана на задњој страни.

Максимална “фурија”

Освајањем Евра Шпанци су зарадили максимална 23 милиона евра (7,5 за учешће, по милион за сваку побједу у групи, два за пласман у четвртфинале, три за полуфинале, 7,5 за освајање шампионата). Грци су као посљедњепласирани добили 7,5 милиона само за учешће. Буџет УЕФА за ЕП био је 184 милиона евра и увећан је за 55 милиона у односу на прошли Евро.

Србија поново стала у квалификацијама

Србија се под тим именом први пут нашла у квалификацијама за Европско првенство и први пут у историји водио ју је страни селектор, Шпанац Хавијер Клементе. У групи је било седам екипа и само прве двије су ишле даље.

Кренуло је добро, побједом против Азербејџана 1:0 (Жигић 72), гостујућим ремијем са Пољском 1:1 (Матусиак 30 - Лазовић 71), домаћим побједама над Белгијом (Жигић 54) и Јерменијом 3:0 (Станковић 54п, Лазовић 62, Жигић 90+2), да би све то пало у воду поразом код Казахстана 1:2 (Жигић 68 - Аширбеков 47, Жумаскалијев 61). Београдски реми са Португалијом 1:1 (Јанковић 37 - Тијаго 5), и хелсиншка побједа над Финском 2:0 (Јанковић 3, Јовановић 86) вратили су наду. Пораз од Белгије 2:3 (Дембеле 10, 88, Миралас 30 - Кузмановић 73, 90+1), као и реми без голова са Финском у Београду поново су удаљили екипу од прва два мјеста. Затим је услиједио реми са Португалцима 1:1 (Симао 11 - Ивановић 88), и са Јерменима 0:0 који је био једна од кључних утакмица. Затим је декласиран Азербејџан у Бакуу са 6:1 (Тошић 4, Жигић 22, 42, Јанковић 41, Смиљанић 75, Лазовић 84 - Алијев 26). Меч са Пољацима на “Маракани” 2:2 (Жигић 68, Лазовић 70 - Мурљавски 28, Матусиак 46) одигран је пред само 3.250 навијача и јасно је показао у каквом су стању “орлови”. Побједом против Казахстана 1:0, аутоголом Остапенка пред само 400 навијача, закључене су неуспјешне квалификације. Пољаци су били први са 28, затим Португалци 27, Србија 24, Финска 24, Белгија 18, Казахстан 10, Јерменија 9 и Азербејџан 5.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.