Фудбал им је у генима: Ко су насљедници славних фудбалера на ЕП

Они мало старији знају да је ријеч о синовима бивших играча који су бриљирали прије 20 или 30 година и при томе оставили дубок траг у историји овог спорта те срцима навијача. Тако на овом шампионату Старог континента можемо да чујемо презимена Хаџија, Кјезе, Тирама, Шмајхела, Блинда, Консеисаа, што ће код мало старијих навијача изазвати одређену врсту носталгије према неким, за њих, љепшим фудбалским временима. Сви набројани момци и њихови очеви имају једно заједничко обиљежје. Сви су играли на европским првенствима.

Гол Франсиска Консеисаа за славље Португалије против Чешке (2:1) у првом колу многе навијаче је подсјетио на његовог оца Серђа који је 2000. био члан исте селекције, а у сусрету групне фазе против Њемачке (3:0) постигао хет-трик. Серђо је рођен 1974, а Франсиско 2002. године. Серђо је уписао 56 наступа за репрезентацију Португалије од 1996. до 2003. године и постигао 12 голова иако је био крилни играч. Франсиско је дебитовао ове године и за сада има три наступа уз једна дат гол.

Ипак, њих двојица нису први отац и син који су дали голове на европским првенствима. То је прво пошло за руком Енрику и Федерику Кјези. Енрико је дао гол 1996. године у поразу Италије од Чешке (1:2). Федерико је на прошлом ЕП надмашио очев учинак и дао два гола, први против Аустрије у осмини финала (2:1) и други у полуфиналу против Шпаније (1:1, 4:2). Енрико је био један од најбољих италијанских нападача од 1990. до 2010. године, али је за “азуре” одиграо само 17 мечева и дао седам голова у периоду од 1996. до 2001. године. Федерико је дебитовао 2018. и до сада је уписао 50 наступа уз седам голова. На овом ЕП није дао гол у групној фази.

Посебно мјесто у историји ЕП заузимају Данци Петер и Каспер Шмајхел. Обојица су голмани, а Петар је био члан екипе која је 1992. године сензационално постала шампион Европе иако се није квалификовала на то такмичење, али је ускочила умјесто Југославије која је била избачена због санкција Уједињених нација десетак дана прије почетка такмичења. Петер је рођен 1963. године и од 1987. до 2001. био је незамјенљив на голу Данске те је један од најбољих играча у историји ове репрезентације, за коју је одиграо 129 мечева и чак дао један гол. Било је то 3. јуна 2000. године у Копенхагену против Белгије (2:2) на пријатељском мечу. Каспер је рођен 1986. године, за Данску је дебитовао 2013. против Македоније иако је годину раније био члан тима који је играо на ЕП мада није добио минуте. Данска “јединица” до сада је одиграла 104 утакмице.

Маркус Тирам бриљира у репрезентацији Француске баш као што је то радио његов отац Лилијан прије двадесетак година. Маркус је рођен 6. августа 1997. године у Парми, гдје је његов отац тада играо. За разлику од оца који је био лијеви бек, Маркус је нападач. Лилијан је поријеклом са Гвадалупеа и са породицом се доселио у Француску 1981. године. Са 142 утакмице за “триколоре” у периоду од 1994. до 2008. дуго је био рекордер по броју наступа, да би га престигао Уго Љорис (145). Дао је два гола, оба Хрватима у полуфиналу СП 1998. године. Био је шампион свијета 1998, шампион Европе 2000. и вицешампион свијета 2006. године. Маркус је дебитовао 2020. у репрезентацији, био је члан екипе на прошлом ЕП и до сада је одиграо 22 утакмице и постигао два гола.

Дејли Блинд није у првом плану код селектора Роналда Кумана који је са његовим оцем Денијем играо за репрезентацију Холандије. Дејли је рођен 9. марта 1990. године и за “лале” је дебитовао 2013. године. До сада је наступио на 107 утакмица и дао три гола јер игра на позицији лијевог бека или штопера, баш као и његов отац. Дени је играо за Холандију од 1986. до 1996. године, али није био дио екипе која је 1988. постала шампион Европе у Западној Њемачкој. Одиграо је 42 утакмице и био члан екипе на ЕП 1992. и 1996. године. Дени је уједно био селектор Холандије од 2015. до 2017, док је прије и послије тога био асистент у стручном штабу националног тима.

Посебна прича овог Евра је репрезентација Румуније. Прво је 1996. године Анхел Јорданеску био селектор Георгију Хаџију, док су сада њихови синови у истим улогама и Едвард је селектор Јанису.

Анхел и Едвард су једини отац и син који су водили једну репрезентацију на два различита ЕП. Своје славне дане прије 30 година Румунија је имала под вођством Анхела, када је са Георгијем Хаџијем, Даном Петрескуом, Георгијем Попескуом, Миодрагом Белодедићем, Флорином Радучојуом... одушевила свијет на Мундијалу у САД 1994. године. Као члан Стеауе из Букурешта, која је била војни клуб, имао је чин пуковника, да би касније добио чин генерала као јединствена личност у свијету. Румунију је водио у чак три наврата. Први пут од 1993. до 1998, други од 2002. до 2004. и трећи од 2014. до 2016. године, што му је био посљедњи тренерски ангажман јер тренутно има 74 године. Едвард је националну селекцију преузео 2022. године.

Јанис није толико успјешан као његов славни отац којег сматрају најбољим румунским фудбалером свих времена. Рођен је 22. октобра 1998. године у Истанбулу, гдје је његов отац играо за Галатасарај који му је био посљедњи клуб у каријери. Јанис је нападач за разлику од оца који је био офанзивни везни фудбалер или “десетка”, што би рекли тадашњи љубитељи фудбала. Јанис је дебитовао 2018. године, до сада је одиграо 38 утакмица и дао пет голова. Георги је играо за Румунију од 1983. до 2000. године током којих је уписао 124 утакмице и 35 голова. Од 1. септембра 2001. до 27. новембра исте године водио је репрезентацију на четири утакмице уз једну побједу, два ремија и пораз.

Такође, на терену се могу видјети момци са презименима Пушкаш, Манћини, Молдован, Марин, Михајличенко... али они нису у родбинским везама са славним презимењацима.

Грци први

Раније су још три оца и сина играла на европским првенствима. Чех Мирослав Кадлец био је члан екипе 1996. године у Енглеској, да би његов син Михал играо за “кнедличке” на ЕП 2008, 2012. и 2016. године. И Грци имају своје представнике. Антимос Капсис играо је 1980. године, када је Грчка дебитовала на ЕП, и био капитен на мечу са Холандијом. Његов син Михалис наступао је за Хелене 2004, када су шокирали Европу и постали шампиони. Антонио Велосо играо је за Португалију 1984. године, када је забиљежио један меч, док је његов син Мигел био у саставу 2008. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.