Зоран Липовац: Влада у неразвијене општине уложила више од 13 милиона КМ

Жељка Добрић
Зоран Липовац: Влада у неразвијене општине уложила више од 13 милиона КМ

Развој локалне самоуправе у будућем периоду ићи ће у смјеру децентрализације, чиме ће уз обезбијеђено ефикасно управљање имовином, општине обезбиједити повећане сопствене изворе прихода.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Зоран Липовац и истакао да је Влада РС учинила много за развој неразвијених и изразито неразвијених општина у Српској.

- Влада је нарочито водила рачуна о равномјерном регионалном развоју, па вриједност инвестиција из Развојног програма РС по глави становника у неразвијеним и изразито неразвијеним општинама Републике Српске износи око 360 марака, док у развијеним и средње развијеним општинама износи око 251 марку. Од 2006. године до данас овим општинама додијелили смо више од 13 милиона марака - рекао је Липовац.

* ГЛAС: У којој је фази процес децентрализације у Републици Српској и шта ће то конкретно значити за општине?

ЛИПОВAЦ: Развој локалне самоуправе у будућем периоду ићи ће у смјеру децентрализације јер је то тренд и у европским земљама. Стратегијом развоја локалне самоуправе, која је усвојена прошле године у Народној скупштини РС предвидјели смо функционалну и фискалну децентрализацију локалне самоуправе. То подразумијева увођење концепта вишетипске општине, пренос дијела послова и задатака на мјесну самоуправу, пренос имовине општинама и градовима уз осигурано управљање том имовином, обезбјеђивање већег учешћа и већег удјела локалних заједница у додјели концесија, као и ефикасније убирање изворних прихода јединица локалне самоуправе, с циљем обезбјеђивања равномјернијег локалног развоја. Пренос имовине општинама и градовима, уз обезбијеђено ефикасно управљање имовином обезбиједиће и повећане сопствене изворе прихода општина. Већ смо почели да дјелујемо у том смјеру. Донесен је Закон о преносу права својине на капиталу Републике у предузећима која обављају комуналне дјелатности на јединице локалне самоуправе којим је право својине на капиталу Републике без накнаде пренесено на јединице локалне самоуправе, а чија примјена почиње од 1. јануара идуће године. Тренутно радимо на функционалном прегледу појединих сектора из надлежности јединица општине да бисмо дефинисали најбоља рјешења за увођење вишетипске локалне самоуправе и прерасподјеле надлежности и послова између јединица локалне самоуправе у Републици Српској. За идућу годину планирали смо активности на изради новог закона о локалној самоуправи, за шта ће, између осталог, бити потребно анализирати надлежности републичких органа и размотрити могућности да се неке од надлежности евентуално пренесу на локалне власти.

* ГЛAС: Шта ће децентрализација донијети општинама са становишта пуњења буџета?

ЛИПОВAЦ: Пренос надлежности пратиће и одговарајући пренос финансијских средстава, тако да ће општине имати стабилније изворе прихода, а самим тим и стабилније буџете. То ће истовремено појачати и одговорност локалних власти за управљање локалним развојем и унапређење живота у локалним заједницама.

* ГЛAС: Који је био разлог да се уведу нови изводи из матичних књига и хоће ли се исто правило морати донијети и у ФБиХ?

ЛИПОВAЦ: Безбједност идентификационих докумената једна је од групе услова које је Европска комисија одредила да треба испунити да би нека земља била препоручена за бијелу шенгенску листу. Посебан нагласак је на безбједности увјерења о држављанству и извода из матичних књига, безбједности система личних карата и пасоша, едукацији извршилаца и слично. Ми смо се с циљем побољшања законске регулативе и подзаконских аката у вези са поступком вођења матичних књига и књига држављана на нивоу ентитета као једног од услова за визну либерализацију, заједно са МУП-ом Републике Српске, укључили у овај процес. Прошле године донесен је Закон о матичним књигама, чиме је учињен значајан искорак, имајући у виду да је њиме прописано вођење матичних књига у електронском облику, наглашена потреба едукације матичара, као и одговорности приликом издавања личних докумената увођењем управног надзора над њиховим радом, а све с циљем веће безбједности докумената. Одговорност за податке на изводима сносе грађани, јер су они дужни да изваде нове изводе из матичних књига оног момента кад дође до промјене података, рецимо презимена, пола и слично. Влада ФБиХ још није кренула у реформу у области матичних служби.

* ГЛAС: Колике су шансе за фалсификовање ових докумената?

ЛИПОВAЦ: Нови изводи су заштићени са шест различитих врста заштите. Изводи се, прије свега, штампају на заштићеном папиру са уникатним воденим знаком, ултраљубичастим влакнима, те хемијском заштитом и папиром без избјељивача. Изводи садрже заштитне антикопирајуће елементе, холографију и друге видове заштите. Обрасци нису доступни у слободној продаји, што је такође један вид заштите. Свакако, свјесни смо да ништа не може бити стопроцентно заштићено, али су могућности злоупотребе сведене на минимум.

* ГЛAС: Контролишете ли уставност и законитост општинских одлука, колико има повреда закона и Устава и које су санкције?

ЛИПОВAЦ: Пратимо рад јединица локалне самоуправе, али не можемо ограничити њихово право да независно и у складу са законом управљају јавним пословима који спадају у њихове самосталне надлежности. Захтјеве за административни надзор најчешће нам подносе начелници општина и предсједници скупштина општина, који углавном траже контролу законитости појединих аката које је донијела скупштина општине или начелник. Најчешће се ти захтјеви односе на именовање, односно разрјешење замјеника начелника, потпредсједника скупштине или начелника одјељења у административним службама, као и именовање и разрјешење директора и управних одбора у јавним предузећима чији су оснивачи јединице локалне самоуправе. Наравно, било је и захтјева физичких и правних лица, али знатно мање. Министарство је тако прошле године обавило административни надзор у 20 општина по разним основама, а оно на чему ми инсистирамо јесте превентивно дјеловање.

* ГЛAС: На шта сљедећи сазив Владе РС треба нарочито да обрати пажњу када је улагање у неразвијене и изразито неразвијене општине у питању?

ЛИПОВAЦ: Ова Влада учинила је много за развој неразвијених и изразито неразвијених општина у Републици Српској. Влада је нарочито водила рачуна о равномјерном регионалном развоју, па вриједност инвестиција из Развојног програма РС по глави становника у неразвијеним и изразито неразвијеним општинама Републике Српске износи око 360 марака док у развијеним и средње развијеним општинама износи око 251 марку. Министарство управе и локалне самоуправе кроз свој грант помоћи неразвијеним и изразито неразвијеним општинама од 2006. године до данас овим општинама додијелило је више од 13 милиона марака. У будућем периоду требало би инсистирати на повећању износа за грант помоћи овим општинама, нарочито у дијелу који се односи на помоћ општинама у ванредним ситуацијама. Ове године он износи 300.000 марака и из њега смо помогли општинама Лопаре, Купрес, Србац, Прњавор и другима. Помоћ је најчешће ишла за санацију клизишта, поправку саобраћајне инфраструктуре и слично. Требало би на минимум да се сведе могућност трошења средстава из гранта помоћи на буџетску потрошњу и усмјерити их на развојне компоненте. Биће потребно размотрити начине реализације пројеката кроз трипатетно учешће Владе, јединица локалне самоуправе и грађана, како би се и сами грађани анимирали да дају допринос својим локалним заједницама. Такође, неопходно је обезбиједити веће учешће јединица локалне самоуправе у поступку додјеле концесија, као и већи удио локалних заједница у расподјели прихода од концесија.

* ГЛAС: Шта ћете учинити да ове општине натјерате да новчану помоћ од Владе РС искористе за развој малих и средњих предузећа, производњу и извоз, с обзиром на то да у прошлој години ни у једној општини средства нису у то уложена него на покривање редовних буџетских ставки?

ЛИПОВAЦ: Веома је важно да општине препознају значај квалитетног финансијског управљања и вишегодишњег финансијског планирања у свим локалним јединицама. Морам признати да су општине и саме препознале значај развојних програма и пројеката, па је према извјештају о утрошку средстава из гранта помоћи неразвијеним и изразито неразвијеним општинама за 2009. годину када је он износио 3,6 милиона марака, једна трећина укупних средстава усмјерена на послове локалног развоја, једна трећина на изградњу нових, реконструкцију и одржавање постојећих објеката комуналне инфраструктуре, док је једна трећина средстава усмјерена на пројекте из свих осталих области. У односу на ранији период то је значајан помак. Наравно, средства која су општине добиле као помоћ Владе РС за ублажавање ефеката свјетске економске кризе, јесу најчешће трошена за редовну буџетску потрошњу, али морамо имати у виду да је та година била специфична и да је обиљежила економска криза, те су и општине у том тренутку обуставиле велике инвестиције и пројекте и усмјериле се на одржавање стабилности буџета, како не би било доведено у питање функционисање општина.

Помоћ општинама

* ГЛAС: Имате ли могућности да помогнете општинама које ће због слабог пуњења буџета морати још једном да обаве ребаланс буџета?

ЛИПОВAЦ: Министарство и Влада РС прате ситуацију у општинама када је у питању пуњење буџета. Она је за сада стабилна, иако је пуњење нешто ниже од очекиваног. Ми ћемо, наравно, ако дође до проблема у функционисању неке од општина усљед лошег пуњења, правовремено реаговати.

Јавне набавке

* ГЛAС: Хоћете ли санкционисати надлежне због кршења Закона о јавним набавкама у општинама РС и хоће ли бити смјена?

ЛИПОВAЦ: Примјена Закона о јавним набавкама је у надлежности Aгенције за јавне набавке и дијелом Главне службе за ревизију јавног сектора и Министарство у том смислу нема надлежности, нити може да дјелује. Истина је да се у вишегодишњој примјени овог закона као проблем показала компликована процедура јавних набавки, гдје општинска руководства најчешће ненамјерно крше процедуру, али због њене сложености нису у могућности да је спроведу у складу са законским одредбама и ту наилазе на проблем и примједбе ревизије. Ми ћемо, као Министарство кроз доношење Стратегије обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе утицати на побољшање стања у овој области када су локалне заједнице у питању. Међутим, сматрам да би иницијатива за поједностављење саме процедуре и евентуалне измјене закона у том смислу значајно допринијеле његовој квалитетнијој примјени, а локалним властима би увелико олакшале поступак јавних набавки.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана