Злоћудни таблоидизам постоји још једино у БиХ

Свјетски дан слободе медија установљен је Декларацијом УН којом је цензура проглашена грубим кршењем људских права, а владе свих земаља позване су да обезбиједе поштовања уставних гаранција за слободу медија.

Генерална скупштина УН усвојила је ту декларацију 20. децембра 1993, прогласивши 3. мај Даном слободе медија, на препоруку UNESCO-а. Од тада је прошло 19 година, а новинарски посао и данас спада међу најугроженија занимања.  

Међутим, транзициона времена у којим живимо показују да ни медији нису увијек чисти и да је честа појава злоупотребе медијских слобода. 

Денис Куљиш из загребачког "Глобуса" сматра да су највеће медијске слободе у земљама региона ипак изборене у Хрватској без обзира на велике притиске полицијских структура и великих центара моћи да наруше ту слободу.

- Сама чињеница да постоји велики број медија и да су они комерцијално оријентисани онемогућује да буду потпуно контролисани. Хрватска има најквалитетнији медијски производ и кад је ријеч о писаним као и електронским медијима.  Медији у Србији то нису стекли, јер су доста застарјели. Aли у електронским је ситуација боља, каже Куљиш.

Он истиче да су највећи проблем ипак медији у БиХ јер је слободу медија тешко развијати у средини у којој су стране отворено супротстављене и у којој се све своди на политичку борбу.

- Медији у БиХ још нису цивилни. Још није наступило цивилно стање у којем је медијима на првом мјесту новац, а не политика. То је основна слабост због које изостаје развој медија у БиХ. Неки електронски медији ипак показују да могу функционисати и преко граница јер имају функцију интегративности, каже Куљиш.

Као највећи проблем медија у БиХ наводи то што је једино у овој земљи опстао злоћудни таблоитизам у функцији политичко-интересних група.

- Они објављују текстове и прилоге по наруџби, чак не више за неку странку, него за поједину опцију или бизнисмена. Ту је ситуација у БиХ дивља и најмање регулисана. Притом су ти медији изгубили сваку тежину, сви ти наручени напади немају  одзива ни ефекта и томе више не вјерује - каже Куљиш.

Истиче да су такви медији покушавајући да дискредитују друге дискредитовали сами себе и претворили се у минорне медијске операције.

- То су најнижи чаршијски пројекти. Ускоро ће одумријети ти сарајевски таблоиди и њих неколико у РС којима је једини разлог постојања блаћење, рекетирање и покушаји дискредитације људи, казао је Куљиш.

Жељко Копања је новинар који је платио највећу цијену новинарске слободе. У атентату 1999. године остао је без обје ноге. Починиоци нису пронађени до данас. Иако медији региона на Дан слободе медија издају прогласе у којима траже да се открију они који су извршили злочин према новинарима, а који су и даље недоступни правди, новинарска удружења у БиХ то не захтијевају. Они држе дебате на којима нема новинара из Бање Луке. Пардон, има један, по суду сарајевске новинарске чаршије подобан, вјероватно.

Копања данас сматра да су медији у БиХ апсолутно слободни и да им нико не може забранити или их натјерати да нешто објаве.

- Проблем је у томе што медији имају више слободе него што имају одговорности. У професионалном смислу су на веома ниском нивоу да могу искористити те апсолутне слободе које имају и због тог свог незнања, непрофесионалности и неетичности лака су мета тајкуна и политичких структура, каже Копања.

Истиче да прије десет година те слободе није било, да је сада има, али да нема одговорности.   

Копања каже да медији дијеле судбину друштва и да не могу бити бољи од укупног амбијента у којем живе.

- Медији дијеле судбину друштва. Какво је друштво, каква је полиција, какво је судство, такви су и медији, додаје он. 

Главни уредник "Дневног аваза" Сеад Нумановић такође сматра да је у БиХ евидентна злоупотреба медијских слобода.

- Медијске слободе су као и све остале слободе у БиХ. Имамо ту једну накарадну ситуацију.  Новинари се дочепају диктафона и микрофона и дају себи за право да неаргументовано, некритички и острашћено коментаришу одређене догађаје и личности, каже Нумановић.

Истиче да се у тим прилозима не поштује правило друге стране која би требало да добије прилику да изнесе свој став, како би информација била што реалнија.

- Aко се у овом послу новинар не води професионалним стандардима то је злоупотреба. Aко се новинару не омогућава да ради свој посао, то је злоупотреба.  Aко Додик јавно каже да жели да неког новинара срце удари, не да је то непристојно него је примитивно. Без обзира, иако је у праву, такав поступак га не амнестира од одговорности, а показује да медијску слику у РС он креира, сматра Нумановић.

Додаје и то да у ФБиХ постоје медији који не могу опстати на тржишту и који су инструмент или политичких опција или мафијашких кругова.  

- Не мислим да је рјешење подвођење јавне ријечи под кривични закон. Aли сада имате много парница Милорада Додик против Федералне телевизије. Мене у свему томе боли то што један острашћен човјек сједи за микрофоном јавног сервиса и налупава се, а када га суд казни онда и ја плаћам ту казну јер сам по сили закона дужан да платим претплату, каже Нумановић.

Главни уредник информативног програма РТРС Драшко Игњатић сматра да су медијске слободе у БиХ на високом нивоу, али се слаже да се оне злоупотребљавају.

- Спорна је ефикасност институција које су дужне да процесуирају афере до којих новинари дођу. Све то утиче на слободу извјештавања. С друге стране, свједоци смо тренда да се апсолутно хушкачко новинарство, увредљивих садржаја и непримјерене реторике, поново буди. То је кампања која се води чисто с политичким циљем - каже Игњатић.

Никад, каже, није било више примјера кршења основних правила, као што су правило пристојности и уљудности, као  што је то данас. Ради се, додаје, о вријеђању и дискредитацији без доказа.

- РТРС није пристала на ту врсту извјештавања. То је на дуге стазе неисплативо, јер гледаност доноси само краткорочно, а руши кредибилитет за сва времена - истиче Игњатић.

Он каже да се блаћење и морално дискредитовање појединаца у електронским медијима може једноставно зауставити само ако  РAК активира механизме које посједује и у законском смислу.

- Кад је ријеч о писаним медијима, Вијеће за штампу има савјетодавни карактер. Ту би требало да се дефинишу правила и формира барем суд части - сматра Игњатић.          

Новинарка ТВБ92, ауторка емисије "Инсајдер" Бранкица Станковић сматра да слобода медија у региону, па и у Србији није на завидном нивоу.

- Наводно постоји слобода медија, али је у то не верујем. Цензура је велика. Зна се колико људи влада овом земљом, а пошто медији зависе пре свега од финансија и пошто је ту неколико јаких бизнисмена који финансирају политичке партије, самим тим и медије, онда је јако тешко говорити о слободи медија. Дакле, новинари не могу да раде оно што је иначе њихов посао, а то је да раде у интересу јавности - каже Станковићева. 

Она додаје да се против тога више нико и не бори, да су сви то прихватили као да је најнормалнија ствар. Додаје да је јако тешко говорити о томе да ли још увијек постоји директан уплив мафије у медије на начин како је то било у вријеме и уочи убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.

- Мафија то данас успева преко својих адвоката. Не постоји прича жртве, него само прича тих адвоката који заступају особе које су починиле тешка кривична дела - истиче Станковићева. 

Међу новинарима и медијима, додаје, постоји лажна солидарност уз оправдање да није коректно да новинар напада новинара.

- Представници професије треба да се боре и изборе против тих и таквих новинара и жуте штампе која нигде у свету не креира јавно мњење као што је то случај у Србији - закључује Станковићева. 

Медијски аналитичар из Загреба Aндреа Фелдман из хрватског ПЕН центра истиче да је модерна демократска комуникације незамислива без слободе медија.

- Aмерички писац Aртур Милер рекао је једном приликом да је "добра новина она која представља народ који сам са собом разговара". Слобода изражавања, слободно изношење ставова и супротстављање аргумената у јавном простору представља једну од најважнијих тековина либерализма и основу за развој демократског друштва, истиче она. 

Фелдман подсјећа да су новинари и уредници и "пси чувари" демократије који под претпоставком одговорног информисања јавности штите вриједности на којима је основан пројект уједињене Европе. 

- Када су најбољи - јавни медији позивају на одговорност владе и владаре, указују на пропусте и неправилности у раду јавне управе, информирају о кршењу људских и мањинских права, истражују случајеве корупције или криминално дјеловање у заједници у којој живе. Aко себе и своју професију не желе свести на пуку пропаганду - новинари и уредници морају учврстити интегритет властите професије, те не попуштати пред захтјевима које пред њих често стављају, било политички било корпоративни моћници, додаје Фелдман. 

Она наглашава да ширење лажних информација, бахатост, помањкање експертизе, комерцијализација, подударање новинарских циљева с циљевима пословног сектора, експлоатација људи, као и опсесија скандалом, подређене искључиво забави публике свакодневно троши саму бит професије и претвара је у врло јефтину робу. 

- И прије ове велике економске кризе, стручњаци су предвиђали да ће новине као медиј изумријети до средине овог стољећа. Драстичан пад тираже и све мањи број запослених новинара у свјетским размјерима то и потврђује. Ипак, нове технологије, распрострањеност и отвореност Интернета, као и глобалност нове читалачке публике коју прије свега занима судјеловање у креирању и ширењу вијести представљају нове изазове за медијске професионалце и отварају нове просторе за слободан проток информација и знања, и у крајњој линији ревитализацију како самих медија, тако и политичке културе у којој живимо, каже Aндреа Фелдман.

Истина

Драшко Игњатић каже да постоје центри моћи који, условно речено, обликују слободу медија. Зато се, додаје, притисак врши чак и на медије у РС који су дефинитивно демократски.

- Aли ипак је кључна ствар да не можете убиједити гледаоце, читаоце и слушаоце да је истина нешто што је без аргумената - каже Игњатић.

Шанса

Денис Куљиш истиче да медијима у БиХ недостаје могућности за инвестиције и развој, а да би реално требало више од 30 милиона евра да се покрене озбиљан пројекат развоја медија.

- Велика шанса је то што је Влада РС уложила велику инвестицију у РТРС. То је врло значајно, могло би да доведе до опште стратешке промјене. То ће дугорочно имати великог утицаја на цијелу БиХ, сматра Куљиш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.