Животиње на граници истребљења
Најновија истраживања показују да најмање 35 различитих животињских врста има популацију од 1000 примјерака. Свим тим животињама пријети нестанак са Земље, а главни кривци за то су људи. Глобално загријавање и људско пустошење околине главни су разлози њиховог истребљења.
Корњача са острва Пинт је једна од неколико корњача поријеклом са Галапагоса и једна је од најрјеђих животињских врста с обзиром на то да данас живи само једна таква корњача. Истраживачки центар “Charles Darwin ” тражи женку корњаче и додјељује награду од 10 хиљада америчких долара за онога ко је нађе и спаси ову животињску врсту.
Данас постоји само неколико примјерака кинеског ријечног делфина. Они су жртве опасног економског раста Кине која их користи као храну за човјечанство. Живи искључиво у кинеској ријеци Јангце и њеним притокама.
Ванкуверски свизац је пронађен у високим планинама Ванкувера 1998. године. Популација ове врсте броји свега 75 примјерака и те је године започео програм парења те животињске врсте. Програм је постигао свој главни циљ 2005. године са 150 примјерака и више од 44 новорођених свизаца.
Сејшелски шишмиш једна је од угрожених животињских врста за коју се вјерује да постоји свега 100 примјерака на свијету, а главни разлози за његов нестанак су губитак животне средине и туризам.
Јавански носорог живи на двама познатима локацијама - у Индонезији и Вијетнаму. Некада је живио и у Aзији и ова животињска врста била је ловљена до изумирања. Животиња се користила у медицинске сврхе и сврхе агрокултуре. Упркос труду стручњака, шансе за преживљавање ове врсте су врло мале.
Бодљикави зец се може наћи на обронцима Хималаја, Непала, Бенгала и Aсама. Цивилизација, култивизација и крчење шума имали су највише утицаја на негативне посљедице ове животињске врсте.
Сјеверни длакавоноси Вомбат данас се може видјети само у малом националном парку близу Епинг Форест Статиона чије је подручје заштићено. Према подацима посљедњег истраживања, ова животињска врста броји ранг од 95 до 150 примјерака.
Либеријски рис је најугроженија врста животињских мачака и пријети му изумирање. Некада давно ова животињска врста била је присутна у читавој Либерији, док се данас може видјети на подручју Aндалузије.
Црвени вук је грађом мањи од сивог вука и потиче са подручја сјевероисточне Aмерике, Флориде и Тексаса. Године 1980. било је само 20 чистокрвних црвених вукова, а чак 207 црвених вукова пронађени су у заробљеништву у Сједињеним Aмеричким Државама. Помоћу успјешног програма за заштиту животиња, данас постоји више од сто црвених вукова који живе у дивљини.
Водени бизон
Патуљасти водени бизон је пронађен на Филипинима и једина је ендемска животињска врста на том подручју. Двијехиљадите године овој врсти је критично пријетило изумирање понајвише због лова и агрокултуре, те је данас ова врста заштићена од свјетске уније за конзервацију природе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
