Животиње дијелиле ратне судбине Bеограђана

Свечано га је отворио градоначелник Влада Илић у љето 1936. године, а први становници врта биле су велике мачке, медвједи, вукови, примати, птице и егзотични биљождери.

Више пута Врт су посјетили чланови ондашње српске краљевске породице Карађорђевић, а први управник био је Александар Крстић.

Зоо-врт је сакупио 1.200 животиња, а током њемачког бомбардовања Београда у Другом свјетском рату животиње су подијелиле судбину људи - 6. априла 1941. године многе су разнесене авионским бомбама.

У Филму "Андерграунд", Емира Кустирице и Душана Ковачевића, овјенчаног "Златном палмом" у Кану, показано је, симболички, заједничко страдање животиња и људи током бомбардовања Београда.

Када је формиран, Зоолошки врт у Београду обухватао је три и по хектара да би био проширен на седам и, на крају, 14 хектара. У тој форми дочекао је Други свјетски рат.

АЛИГАТОР МУЈА СВЈЕДОК СВИХ БОМБАРДОВАЊА

Током два бомбардовања - нацистичког 1941. и савезничког 1944. године - готово све животиње су погинуле, а преживјело их је неколико.

Због разарања и смањења броја животиња, Зоолошки врт је након рата Другог свјетског рата смањен на шест хектара.

У Београдском зоолошком врту сада живи више од 200 животињских врста и око 2.000 јединки. Од којих 52 врсте чине птице, 47 сисари и 12 гмизавци.

У Врту живи много угрожених врста. Познате животиње у историји овог врта су пас Габи и шимпанза Сами.

Такође, у врту још од 12. септембра 1937. године живи Муја, најстарији алигатор на свијету.

Амерички алигатор Муја у Београдски зоолошки врт допремљен је 1937. године као већ одрасла животиња. Процјењује се да је тада имао најмање двије-три године. Био је, са још једним алигатором, дио великог контингента животиња које су у Београд пребачене из неког њемачког зоолошког врта.

Података о Мујином потомству нема. Један период свог живота у Врту дијелио је простор са женком, али је један од чувара, шездесетих година прошлог вијека, грешком пустио у базен врелу воду и она је угинула.

Муја је један од станара Београдског зоолошког врта који је преживио Други свјетски рат, када је Зоолошки врт током два бомбардовања (1941. и 1944. године) био готово потпуно разорен.

Срећна околност била је та што су амерички алигатори као врста изузетно толерантни на ниску темературу. То је Муји помогло да преживи у условима у којима је било изузетно тешко.

Муја је био свједок бомбардовања Србије и 1999. године, када су НАТО авиони рушили Београд.

Откако је 2007. године угинуо алигатор Чабулитис у зоо-врту у Риги у Летонији, у својој 75. години, београдски Муја постао је и званични рекордер у дужини живота ове врсте.

СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА ТОКОМ НАТО БОМБАРДОВАЊА

Током НАТО агресије на Србију животиње у Београдском зоолошком врту претрпјеле су страшне трауме, а неке од њих убијале су своје младунце у ноћи када је центар српске пријестонице доживио најжешће бомбардовање.

Бенгалски тигар Принц је због страха почео да гризе своје шапе. Неке птице које су лежале на јајима напустиле су своја гнијезда, а код неких женки сисара дошло је до побачаја.

У ноћи најжешћег бомбардовања двије вучице, једна бенгалска тигрица, једна велика бијела чапља и једна сова ушара убиле су своје младунце, свједочили су запослени.

Сирене су дјеловале узнемирујуће и раздражујуће, те су код животиња изазивале дивљања по кавезима и међусобна повређивања. Изненадне експлозије изазивале су неописиви страх.

У тим тренуцима су чак и јединке које се међусобно нису подносиле трчале једна другој и збијале се или би уз језиве крике утрчавале у склоништа.

Најстрашније за раднике било је то што су од тадашње управе добили пушке и наређење да, уколико се догоди да бомбе сруше неке кавезе, ниједна опасна животиња не смије да напусти врт.

ОД ЊЕМАЧКИХ И "САВЕЗНИЧКИХ" БОМБИ ГИНУЛИ ЗАЈЕДНО ЉУДИ И ЖИВОТИЊЕ

До њемачког бомбардовања 1941. године у Зоолошком врту је било око 1.180 животиња (255 сисара, 142 глодара, 822 птица и 31 гмизавац).

Већ том приликом број животиња је десеткован. Нојеви су виђени на Теразијама, а гладни мајмуни су упадали у куће у потрази за храном. Многе житовиње су усљед хладног времена угинуле", пише у Монографији Зоолошког врта.

Према свједочењу Дане Савковић Глигорић, жене шаховског велемајстора Светозара Глигорића и кћерке тадашњег управника Врта Миодрага Савковића, Нијемци су гађали Фабрику војне одјеће, али ниједна бомба није пала ту, већ су све завршиле у Зоолошком врту.

Станари околних зграда и кућа вјеровали су да Врт неће бити мета, па су листом похрлили да ту нађу уточиште. Али, бомбе су падале баш на Зоолошки врт. У пећини у којој се и данас налазе зебре и антилопе, изгинуло је много људи.

Ништа боље, Београд и његов Зоолошки врт нису прошли ни три године касније, када су савезнички авиони под изговором да гађају Нијемце, засипали град бомбама.

Тада, не само да су убијене животиње и срушени објекти преостали послије њемачких бомби, већ и радници Врта, њих шесторица, погинули су од "савезничких" бомби.

Крајем рата, 1945. године, Зоолошки врт је имао свега 70 животиња. Штета је процијењена на тадашњих шест милиона динара.

Али, већ за годину дана, захваљујући Београђанима и ловачким друштвима, број животиња је порастао на више од 200...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.