Живот у тишини херцеговачке врелине

Ратомир Мијановић
Живот у тишини херцеговачке врелине

Манастир Светих апостола Петра и Павла смјештен је надомак Чичева у Петропавловом пољу, на четвртом километру од Требиња, на мјесту одакле се готово може наслутити и море. У пољу, у тишини херцеговачког мира, манастир у посљедње вријеме представља све познатије мјесто, које походе бројни туристи, али и вјерници.

Петрово поље је окружено са три стране брдима иза којих се пружа море, а са четврте отворено према граду који је истовремено и довољно близу да задовољи евентуалне потребе манастира, и довољно далеко да му обезбиједи неопходни мир.

Недалеко од манастира пролазе два значајна пута: један новоизграђени, који води ка Херцег Новом и други према Дубровнику. Близина ова два туристичка центра, као и близина познате Павлове пећине смјештене у стијенама изнад манастира, чине га , нарочито у љетним мјесецима, све чешћим свратиштем вјерника, поклоника, али и страних туриста.
Живот у Петропавловом манастиру практично је обновљен крајем августа 1998. године, када је за потребе сестринства саграђен нови конак са манастирским параклисом посвећеним Сабору пресвете Богородице. Осим конака, манастирски комплекс сачињавају двије цркве, једна посвећена светом апостолу Петру, у данашњем облику обновљена 1906. године за вријеме светог митрополита Петра Зимоњића и то на темељима из друге половине 4. вијека, и друга посвећена светом апостолу Павлу обновљена 2007. године. 

Базилика откривена приликом археолошких ископавања на овом локалитету служила је као саборни храм у коме су обављана богослужења, а триконхос са крстионицом посвећен апостолу Павлу био је мјесто гдје се обављало крштење и гдје су, што се види из остатака 16 гробова у њему пронађених, неријетко били сахрањивани вјерници.
Према мишљењу професора Ђорђа Јанковића, који је обављао ископавања током 2001. године, ова два храма потичу из античког периода. Истинитост његове претпоставке да је ово мјесто било саборни храм мјеста Зиза и можда епископско сједиште тога времена, показало би да је Требињска епископија тога времена могла бити утемељена још у античко доба.
Предање преношено са кољена на кољено околног становништва, а везано за боравак апостола Павла и апостола Тита на овим просторима у вријеме њиховог мисионарског путовања ка Далмацији још је једна потврда велике старости оба храма.
Монахиње у Петропавловом манастиру, одржавају манастирско имање свакодневним радом, највише средстава која се зараде од радионица за иконопис као и осталих средстава утрошено је за куповину земље у околини манастира. За уређење земљишта око храма највише помоћи пружили су "Хидроелектране" на Требишњици и "Хидроградња" које су уступили машине и механизацију за рад. На овом земљишту посађено је око 25 хиљада чокота винове лозе.

За три године, када виноград дође на род, монахиње ће бити у прилици да се саме издржавају. Многи помажу монахињама из Петровог поља. Кажу да велику захвалност дугују мјештанима Петровог поља, али и запосленима у пољопривредним задругама Петрово поље и Aгрокоп који и стручним савјетима из пољопривреде помажу сестринству манастира.

Једном седмично монахиње обилазе и старије особе у Петровом пољу које су остављене од свих и помажу им, без обзира на вјеру и нацију. Оне су укључене и у велику акцију помоћи Марку Спајићу, једанаестогодишњем дјечаку обољелом од хемофилије. "У наредном периоду планирамо, да уз помоћ општине Требиње, направимо и паркинг у близини манастира. Ту је и наша мала продавница са сувенирима. Монахиње из Петропавловог манастира сарађују са највећим женским манастиром у Грчкој. У овом грчком манастиру 120 монахиња ради у клиничком центру који је највећа грчка медицинска установа за рано откривање рака дојке" - каже мати Павла, игуманија Петропавловог манастира.

Осим времена предвиђеног за богослужење, своје вријеме сестре проводе и у радионицама од чијих прихода манастир живи. Тренутно су активне радионица за шивење и вез, радионица за иконопис, у којој сестре уче и стварају по узору на старе мајсторе византијске умјетности као и радионица за производњу тамјана, у којој се прави тамјан са мирисима етеричних уља биљака карактеристичних за подручје источне Херцеговине: лаванде, кадуље, вријеска, метвице.

У радионици за калиграфију израђују се честитке, разгледнице, украшена васкршња јаја и слични предмети израђени овом техником.
Захваљујући благој клими и великом броју сунчаних дана у години, падине околних брда су обрасле разноврсним љековитим биљем, па је брање и сушење тога биља у сезони његовог цвјетања, као и израда разноврсних чајева и мелема од њега, још једна од активности којом се сестре у слободно вријеме баве. У оближњој школи монахиње предају вјеронауку, а у дане суботе и недјеље су са дјецом која ту школу похађају организована дружења у манастиру кроз разне секције или излете у природу.

Помоћ

Монахиње из Петропавловог манастира дају и три стипендије за сиромашне студенте. Како рече игуманија Павла, још драже им је кад су чули да је све троје студената најбољих на својим факултетима у Београду, Источном Сарајеву и у Приједору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана