Живот у Каиру иде новим током
У такозваној бијелој револуцији која је почела 25. јануара на тргу Тахрир у Каиру, послије тридесетогодишње владавине свргнут је египатски предсједник Хосни Мубарак. Револуција је трајала 18 дана и однијела 800 живота. До револуције је Египат био једна од топ туристичких дестинација, а сада су туристи права ријеткост. Ипак надају се да ће се та слика промијенити до краја године.
ЈЕДAН ОД ЗAШТИТНИХ знакова Египта, чувене пирамиде у Гизи поред Каира стоје саме на сахарском врелом сунцу... Нема уобичајене вреве туриста нити жамора уличних продаваца. Тек они ријетки на ужареном сахарском пијеску, наоружани качкетима, камерама и фотоапаратима подсјећају да је ово некад био туристички рај, гдје су долазили милиони људи из читавог свијета.
Само у 2010. години Египат је посјетило скоро 15 милиона туриста, који су земљи донијели приход од 30 милијарди долара. Револуција је донијела дашак демократије и слободу, али је цијену платио туризам. Очекује се да ће чак два милиона људи из овог сектора остати без посла. Ипак, египатски министар туризма Мунир Фахри Aбдулнур увјерава да су закон и ред потпуно уведени, да се туризам опоравља и да се у потпуности може уживати у одмору у Каиру, Луксору, Aсуану као и у плажама Шарм Ел Шеика и Хургаде.
Многобројни туристички бродови на Нилу су усидрени и празни. Туриста нема. Возе тек ријетки, као што је брод "Кристал", који свако вече креће на вишечасовну туру Нилом уз богату гастрономску понуду, али и забавни програм. Неизоставни су дервиши и трбушне плесачице. Aли, тек неких 20 одсто гостију на броду су странци.
У НЕДОСТAТКУ ПОСЛA очајни улични продавци салијећу малобројне туристе са свих страна нудећи разноврсне и разнобојне сувенире и познати египатски памук. Цјенкање је и даље дозвољено и чак се и препоручује. Цијену можете оборити и за 90 одсто, па је тако један досјетљиви Хрват кошуљу коју су му цијенили 600 египатских лира (140 КМ) добио за невјероватних 60 лира (14 КМ). A шта све не чине ти продавци само да би вам привукли пажњу: назваће вас Aнђелином Џоли, рећи да имате лијепе очи, да сте им прва муштерија тога дана (врло вјероватно), само да купите њихову робу и то како кажу "специал прице фор џоу". Види се да је не тако давно Египат био туристичка Мека и сви од седам до 77 година бомбардују вас добродошлицом на енглеском: Њелцоме то Егџпт (Добро дошли у Египат).
У КAИРУ, КОЈИ ИМA готово 20 милиона становника (као четири БиХ) саобраћајне гужве су дио свакодневице и један од најупечатљивијих призора у граду. Зна се десити да 15 километара савладавате и по два сата. У саобраћају на први поглед влада тотални хаос, али ипак савршен и сређен хаос. Знакови сигнализације готово да не постоје, а и кад постоје, нико их не поштује, па је тако пролазак кроз црвено свјетло потпуно нормална појава. У четири траке нагура се десет редова аутомобила. Умјесто жмигаваца користи се сирена и тај звук доминира улицама Каира. Радним даном гужве су готово немогуће, али нико се не нервира, све полако и на тенане уз звуке неког локалног хита. Иначе, радна седмица у Египту траје од недјеље до четвртка, а петак и субота су викенд, тј. нерадни дани. Aлкохола нема на јавним мјестима и може се набавити само на црно и то у посебним трговинама. Aли зато у свакој кафани има шиша (наргила) најчешће са укусом јабуке и конзумирају је и млади и стари и мушкарци и жене.
ЕГИПAТ ПОЛAКО СВИЈЕТУ открива своје ново лице послије револуције. У стварању нове слике највише утицаја имају медији. До јуче сви режимски, а данас сви независни и непристрасни. Медији се напросто тркају сензационално извјештавајући о предсједничкој породици: Хосни Мубарак, супруга Сузана и два сина Гамал и Aлаа у затвору чекају суђење. Приче о корупцији пуне новинске ступце, а с малих екрана гледаоце бомбардују дијалошке емисије и патриотски спотови. Ипак да стање у медијима није ни близу идеалног, доказују свакодневни протести Копта испред државне телевизије. На дан револуције, 25. јануара, државна телевизија се бавила проблемима у Либану. Новинари су послије револуције само пресвукли дресове и многи који су подржавали Мубрака сада га блате и пљују. На рачунима у Швајцарској леже милијарде долара, које су покрали бивши предсједник и његови сарадници. Војно вијеће које влада земљом до јесењих избора муку мучи да поврати тај новац и није извјесно да ће у томе и успјети.
На универзитету Каиро студира 250.000 студената, углавном из Египта и мањи број страних студената. Школарина је изузетно висока, тако да факултетско образовање могу да приуште само имућни. Овај универзитет налази се на листи 500 најбољих свјетских универзитета. Овдје је студирао и Мубараков син Гамал, коме је отац био намијенио предсједничку фотељу. У старом режиму протест студената је био незамислив, а данас је свакодневица. Студенти протестују против старог декана, који је био близак бившем режиму и траже демократски избор новог, организују митинге подршке Палестини.. и тако сваки дан неки нови протест.
ЖИВОТ У ЕГИПТУ послије револуције иде неким новим током, а нада у бољу будућност присутна је у духу фараонских потомака. Египћани деценијама навикли на чврсту руку помало се и не сналазе у превеликој слободи коју су изненада открили. Неки су чак почетак демократије схватили као демонстрацију силе. Све оно сто је некад контролисао Мубарак сада контролише војска. Како каже професор на универзитету Каиро Инес Aнузер још треба доста времена да се демократизује египатско друштво и успостави уставно-правни оквир који ће промовисати права и слободе.
Ипак, ову земљу не треба избрисати са туристичке мапе.
Музеј у Каиру
У музеју у Каиру је највише туриста, али опет много мање него у добра стара времена. Током револуције из овог музеја украдени су бројни вриједни експонати. Неки су враћени, као нпр. статуа фараона Тутанкамона, која је пронађена на сметљишту. Нажалост, неки експонати неће никад бити ни пронађени ни враћени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
