Живот Срба повратника у општини Сански Мост

Нема ту мјеста, кажу, за пуно филозофије, вратити се и наставити тамо гдје су стали, за повратнике више је него логично, а било која кула или вила коју су могли да имају у неком "туђем" крају, не би им испунила празнину која би остала.

Јелена Бранковић из насеља Крухари код Санског Моста каже да за своје седамдесет и четири године никада није посустала, па неће ни сада када је принуђена да се бори за егзистенцију. Бака Јела, не одустаје, каже, нема времена за то, пред њом је било спремање славе Ђурђевдан за тридесетак гостију.

- У Крухаре сам се вратила прије осам година. Добро ми је, помажу ми снаха и унуци који живе са мном. Сина сам изгубила у рату, а муж ми умро прије неколико година. Знате како кажу, "твоја земља је твоја, па макар то било и само парче те земље" - прича бака Јела.

Није јој лако, каже, када прође селом и види пустош и рушевине, али комшије и она држе се заједно. Има, прича, оних којима је пуно горе него мени, онима који немају никога свога.

- Моја дјеца су уз мене и то је важно, дође ми и родбина. Ријетко, али дођу. Имам неколико кока па се занимам њима, а с прољећа се нешто посије и у башти - рекла је бака Јела.

Некада је, према њеним ријечима, у Крухарима било више стотина српских кућа. До сада их је усељено тек 30-40. Вратили су се махом старији људи, за младе, каже, овдје нема живота.

Комшиница баке Јеле, Славка Матић, живи неколико кућа даље и каже да је прошло 13 година од када се вратила у Крухаре. Да нема дјеце која је обилазе и помажу, тешко би живјела.

- Када ми је муж умро, остала сам сама. Пусто је овдје, само старци и рушевине. Aли важно је да нас нико не дира. Са осталима у Санском Мосту добро се слажем и то ми је најважније - казала је Славка.

Иако подаци говоре да се на просторе Санског Моста вратило око 7.000 Срба, српска повратничка насеља су пуста. Повратничко насеље Крухари од Санског Моста удаљени су тек неколико километара, али граница града и овог насеља јасно је видљива. Огњишта зарасла у коров и шибље, рушевине, запуштене оранице и пусте улице одраз су живота у Крухарима. На већини српских кућа стоји оглас за продају.

Станко и Мика Каракаш кажу да никада нису ни размишљали да продају своју кућу у Лушци Паланци, повратничком насељу двадесетак километара удаљеном од Санског Моста, него од 2001. године ,када су се вратили, настоје да се поново скуће.

- Повратак у родни крај био је драг. Знали смо да су овдје услови за живот лоши, али како нам је само ми знамо. Све би било лакше када би љекар долазио чешће и када га не би морали чекати по цијели дан - прича Станко.

Здравствена заштита коју повратници имају не вриједи у болницама у Санском Мосту и Бихаћу, на хитну помоћ такође немају право, а по матичне документе принуђени су да иду у друга насеља.

- Поштар нам пензију доноси са 20 дана закашњења, а и када је примимо, немамо гдје да је потрошимо. По лијекове морамо чак у Бихаћ, до којег из Паланке не иде аутобус, него превоз колима плаћамо и по 80 марака - каже Станко.

У Лушци Паланци некада је живјело 15.000 становника, сада их има стотину или двије. Школу, која је прије рата бројала 1.500 ђака, сада похађа седам ученика. Од пријератне инфраструктуре остале су још само релативно проходни путеви, струја и вода, а већина кућа и зграда је напуштено.

У насељу Томина, десетак километара од Санског Моста, ситуација је слична оној у Паланци. У своје куће вратили су се углавном старији људи и пензионери, посла за млађе нема. Преживљава се углавном, како кажу, од пензије и онога што себи посију. Повратници у насељу Здена код Санског Моста кажу да немају никаквих проблема са суграђанима Бошњацима.

У 70 насеља на подручју ФБиХ, 15.000 Срба повратника од завршетка рата живи без струје. Најтеже стање осим Санског Моста је у општинама Босанска Крупа, Бихаћ, Кључ, Босански Петровац, Босанско Грахово, Гламоч, Дрвар, Купрес, Јајце, Лукавац, Завидовићи, Кладањ и Чапљина. У више од 200 српских села у ФБиХ, нико од избјеглих Срба, ни послије 14 година од завршетка рата, још се није вратио.

Према подацима Савеза избјеглих и расељених РС, у ФБиХ се вратило три одсто Срба, а обновљено је свега 14 одсто њихове порушене имовине.

Помоћ

Министарство за људска права и избјеглице БиХ је у 2008. години, посредством Савјета министара, обезбиједило 32.5 милиона марака за процес повратка, од чега су за процес повратка владе РС и ФБиХ издвојиле 8.650.000 марака, подаци су Савеза удружења избјеглица, расељених лица и повратника у БиХ.

Према попису из 1991. године, у БиХ било 1.074.550 стамбених јединица, а у рату је оштећено 452.673 стамбених јединица. Од 1996. до 2007. године обновљене 307.134 стамбене јединице, од чега у ФБиХ 223.376, у РС 71.393 стамбене јединице.
Према подацима Савеза, преостало је још 145.539 оштећених стамбених јединица, од чега у ФБиХ 78.271, у РС 64.267 стамбених јединица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.