Живот посљедњег Јевреја у Aвганистану

На почетку овогодишње јеврејске Нове године, упалио је три свијеће, обукао традиционалну авганистанску "шалвар камиз" одјећу, а на главу ставио "јармулку". Стао је поред свог помагача-муслимана, који је управо завршио рамазанску молитву, а онда се 45 минута њихао и клечао изговарајући молитве поводом Рош хашане - јеврејске Нове године, док су са са упаљеног телевизора у углу просторије чули дијалози јунака неке индијске серије.

- Ја сам једини Јевреј у Aвганистану. То је велика одговорност. Наравно да бих желио да овдје постоји већа заједница. У сваком случају, једем само "кошер" храну и држим се традиције - каже овај 57-годишњак.

Симантов живи као прави нежења - његов стан је у оронулој згради, у којој је и једина синагога у Кабулу. Његов животни простор освијетљен је једном флуоресцентном сијалицом, а похабани авганистански теписи служе му као кревет, покривачи и столњаци. Неколико метара даље је чађава кухиња, кроз чији прозор повремено просипа отпад на шљунковито двориште.

Симантов сам коље сопствене пилиће и овце, чувајући јеврејску традицију употребе дозвољене хране. Такве ствари иначе би требало да ради за то посебно обучена особа, међутим, посљедњи авганистански Јевреј каже да је добио дозволу од рабина у Узбекистану.

- Понекад пере водом овчетину тако дуго да помислим да ће испрати и све протеине из ње - каже Шир Гул Aмери (22), Aвганистанац који помаже Симантову у обављању кућних и других послова.

Много је тема о којима Симантов не прича, било због тога што их се не сјећа или више воли да о њима ћути. Од њега се не може чути на примјер зашто је одлучио да остане у Кабулу, у коме је преживио грађанске ратове, совјетску окупацију и владавину талибана. То је захтијевало извјесну дозу тврдоглавости, која дјелимично објашњава Симантовљев осоран став према околини.

- Не говорите о талибанима, само једите. Свако је са њима имао проблема. Они су јако лоши људи - подвикнуо је Симантов у једном тренутку.

Међутим, послије неколико чашица вискија - највише воли "џони вокер" - на површину постепено избија ведрија страна његове личности, док позива странце да му се придруже на новогодишњој гозби, уз трпезу пуну кебаба од овчетине, пилетине, бамија, тиквица и грожђа.

- Ово ми је послао мој муслимански пријатељ из Херата - каже Симантов, показујући на грожђе, додајући да су готово сви његови пријатељи исламске вјере пошто у близини више нема Јевреја.

Легенда каже да су први Јевреји дошли у Aвганистан прије 2.700 година, а историјски докази говоре да су на том подручју константно живјели од осмог вијека. До средине 19. вијека, у Aвганистану је било 40 хиљада Јевреја, а многи од њих су од насилне исламизације побјегли на подручје данашњег Ирана.

Међутим, бројке су се вртоглаво смањиле, од 5.000 Јевреја средином прошлог вијека до неколико стотина колико их је живјело у Aвганистану у тренутку совјетске инвазије 1979., када су се многи одселили у Израел. Посљедњи рабин напустио је земљу 1987., а до краја деведесетих према многим извјештајима у Aвганистану су остала само два Јевреја: Зебулон Симантов и Исак Леви.

Синагога, до које се долази ходником, у ствари је прашњава просторија са олтаром изнад која је плочица чији нам текст открива да је храм посвећен 1966. године. Очувано је неколико страница вјерских текстова на хебрејском али свици старе Торе су нестали, декорације са мотивима Давидове звијезде су одваљене или зарђале, а мноштво прегорјелих сијалица свједочи да се на том мјесту окупљала заједница које више нема.

Рођен у Херату, на сјеверозападу Aвганистана, Симантов је похађао хебрејску школу, а затим се као 27-годишњак преселио у Кабул. У Таџикистан је отишао 1992. године, како би побјегао од растућег насиља, тамо се оженио Јеврејком која му је родила двије кћерке. Сви су емигрирали у Израел 1998. али се Симантов послије два мјесеца вратио у Кабул.

- Приватни проблеми - кратко је објаснио разлоге тог потеза, одмахујући руком, чиме је јасно дао до знања да је прича о тој теми завршена.

По повратку узео је стан у згради гдје је једина синагога у Кабулу, а ту је живио и Исак Леви, који је годинама бринуо о онемоћалом Зебулону. A онда су се посвађали на сва звона, због чега су их ухапсили талибани, који су тад однијели вриједне свитке Торе. Леви је умро 2005.

Сјећања

Симантов каже да су му посебно драга сјећања на прославе Рош хашане. Највише се воли присјећати церемоније одржане годину-двије послије пада талибанске власти, када је на прославу дошло десетак Јевреја из различитих земаља.

- Сваки од њих донио је боцу вискија, а ја сам припремао "кошер" храну за госте из Њујорка, Лос Aнђелеса, Енглеске, Пољске, Њемачке и Шкотске - испричао је Симантов.

Превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.