Живот обичних људи у неким од европских градова: У Москви нормално, у Минхену све наглавачке

Екипа “Гласа Српске”
Живот обичних људи у неким од европских градова: У Москви нормално, у Минхену све наглавачке

Глобални економски систем функционише по принципу спојених посуда. Показало се то још једном и на примјеру украјинске кризе и санкција које су западне земље увеле Русији. Дошло је до незапамћеног и историјског скока цијена енергената на свјетским берзама, а ствар је додатно закомпликовала чињеница да су Русија и Украјина највеће европске и свјетске житнице прво смањиле, а онда и ограничиле извоз неких стратешких намирница.

Прекинути су и ланци снабдијевања, а што је на крају довело до тога да већина европских земаља све више почиње да ради на плановима како уопште економски и финансијски преживјети, те омогућити обичним људима да са својим платама изгурају овај кризни период. Због тога многе земље разматрају смањење стопа ПДВ на основне животне намирнице, али и укидање одређених државних акциза на гориво.

Многи, међутим, упозоравају како је ово само почетак једне велике глобалне кризе коју ће обични људи тек да осјете у наредном периоду, јер постаје очигледно да храна постаје једна врста луксуза, неприступачна за један добар дио обичних људи.      

Како се тренутно живи у одређеним европским градовима, односно како се све ово око Украјине и санкција одразило на свакодневни живот обичних људи од Москве, преко Минхена и Цириха, до Вероне и Барселоне, из прве руке су открили људи, гастарбајтери, који годинама живе и раде у поменутим мјестима.

Русија

Мирко Миљевић, који у Москви живи од 2001. године, каже да се у том граду и поред великих економских санкција које трпи Русија тренутно мање-више живи нормално.

- Људи нормално обављају своје послове. Животни стандард се није пуно промијенио. Једино више прате телевизију, новине и портале око ситуације у Украјини - рекао је Миљевић.

Према његовим ријечима цијене горива које муче цијели свијет у Русији нису повећаване и литар бензина кошта нешто мало мање од једног долара по литри.

- Цијене хране, али и осталих производа који се производе у Русији готово су остале исте и нису повећаване нешто значајно. Хљеб и пецива уопште нису поскупјели. Једино је дошло до мањег повећања цијена шећера који сада кошта 60 рубаља, а био је 45 рубаља. Поскупјело је и уље, али незнатно. Посла има и већина људи ради - рекао је Миљевић.

Истакао је да су највише “скочиле” цијене страних, поготово луксузних производа као и дијелова за иностране аутомобиле те се за сада једино по томе види да живот постаје скупљи и тежи.

- У продавницама има свега и уопште се не осјети несташица, бар за сада. Све дјелује нормално - рекао је Миљевић. Истакао је да и поред санкција и прича свјетских медија, Руси углавном подржавају предсједника Владимира Путина.

- Доста је прича о томе шта се дешава у Украјини и људи прате све медије и већина их оправдава потез Путина. Људи коментаришу да у Донбасу рат траје осам година и да су Украјинци имали више прилика да се оконча насиље, а нису ништа урадили да се постигне трајни мир. Већина их сматра да Русија треба да штити свој народ и Русе гдје год да су. Мање-више сви углавном криве западне земље и главно мишљење је да је за све ово што се дешава крив Запад – навео је Миљевић.

Нагласио је да до јавности долазе и вијести о страдању војника у Украјини,  али да се за сада о томе не прича пуно. Миљевић каже да, према причама које до њега долазе, у Украјину иду само професионални војници који имају уговоре са руском армијом.

- Резервисти и регуларна војска се не шаљу у Украјину и нико их не тјера нити захтијева да се одазову и иду тамо. Тако се прича међу народом - рекао је Миљевић.

Нагласио је и да је свима жао страдања народа, али да Руси углавном сматрају да су западне земље најодговорније за све што се дешава.

Њемачка

Горан Пејић, који већ шест година живи у главном граду Баварске у Минхену, пак каже да се живот у овом граду окренуо готово наглавачке у посљедњих двадесетак дана.

- Велика је помама за уљем и брашном, као прије двије године за тоалет папиром. Ово је страшно. Уља недостаје на појединим рафама и продаја је ограничена на један литар по особи. Ишао сам са колегом у набавку и након обиласка великог броја маркета једва смо нашли двије литре уља. Када смо дошли до касе рекли су нам да морамо вратити једну флашу. Дешава се и да људи купују па препродају уље - испричао нам је Пејић.

Додаје да је иста ситуација и када је ријеч о брашну јер је и ту куповина ограничена по домаћинству.

- Воће и поврће је много поскупјело, као и јаја. Велика је помама и за конзервисаном храном и тјестенином и видим да у појединим маркетима недостаје и те робе - испричао нам је Пејић.

Објаснио нам је да бензинске пумпе упркос паду нафте на свјетским берзама нису мијењале цјеновнике, али да институција која се бави порезима у тој земљи, финансирунг, грађанима надокнађује разлику између оне цијене на пумпама и оне која би требало да буде.

- Дакле, када наточимо гориво, рачун однесемо у ту институцију и они нам исплаћују разлику рачуна. На тај новац се дуже чека, али боље икада него никада  - навео је Пејић.

Данијела Л. која већ година живи и ради у Минхену као медицинска сестра у једној клиници каже како се овим поскупљењима једноставно не назире крај, јер се цијене већине артикала мијењају готово свакодневно.

- Плашим се да ће људи у паничној куповини и гомилању залиха још више погоршати несташицу - рекла је Данијела.

Она је нагласила и да је у јавном простору Њемачке присутна и једна велика русофобија, али и да је медијска оштрица усмјерена и против Срба.

- Прије неколико дана изашао је велики текст у “Зидојче цајтунгу” са насловом да је Бањалука “легло национализма”. Та западњачка пропаганда нам је позната и из рата на простору бивше Југославије и добро смо је осјетили на својој кожи – прича Данијела

Казала је и да постоје групе људи које протестују против руске интервенције у Украјини, али да то свакако није већина у Њемачкој, већ да су ове групе политички мотивисане.

- Камере снимају њихове протесте и таква слика обилази свијет, али то није став свих грађана Њемачке. То су обично групе које увијек излазе на разне протесте о било чему да се ради - казала је Данијела.

Словенија и шпанија

Гордана Вељковић, која дуже од деценије живи у Горици у Словенији, прича да од када је у овој земљи не памти гору ситуацију.

- Од када је избио рат у Украјини укинуте су све мјере које су биле везане за пандемију вируса корона. Школе више не тестирају дјецу, нико не носи маске. У продавницама и салонима љепоте и здравственим установама нико више не тражи потврду о вакцинацији или доказ да је прележан вирус корона. Са друге стране све је поскупјело, а највише храна, гориво и плин  - испричала је Вељковићева.

Истиче да су цијене горива скочиле за 20 центи, односно 40 фенинга по литри.

- Сада литар горива кошта 1,50 евра.  Прије неки дан на неким бензинским пумпама је нестало горива. Људи највише страхује од несташице хране па у неким трговинама полако нестаје брашно, уљо и тјестенина - додала је Вековићева.

Сандра Миликић из Барселоне сматра с обзиром на то да је Украјина једна од највећих произвођача и извозника уља, било и за очекивати да ће доћи до панике на европским тржишту.

- У првих пар дана дошло је до несташице сунцокретовог уља и брашна у  супермаркетима. Иако се ситуација доста смирила можемо још видјети полупразне полице, мада има довољно залиха. Супермаркети су у међувремену увели ограничену продају и куповину одређених намирница, да не би дошло до несташице. Цијена уља по литру је знала бити и четири евра у неким продавницама. Данас она износи око 3,2 евра по једном литру, односно 16 евра за паковање од пет литара. Мислим да је већа забринутост присутна код власника ресторана и пекара, него код домаћинстава, јер у Шпанији више користе маслиново уље у исхрани - наводи Миликићева.

Што се тиче цијена бензина, како наводи, дошло је до раста од 30 одсто и она је данас различита од пумпе до пумпе.

- Као неко ко се бави тржиштем и улагањем, морам рећи и сматрам да је на пораст цијена основних животних намирница највише утицала инфлација, а не само рат у Украјини. То је рецимо, ако могу тако да кажем, само шлаг на торти који је кориштен као исприка због чега државни органи и монетарни органи ЕУ нису у стању да контролише ову кризу – истакла је она.

Јадранка Ковачевић де Лапровитера, која задњих неколико година са породицом живи у Малаги, каже да становници овог града на југу Шпаније још  нису примијетили драстично поскупљење основних намирница, за разлику од режија које су скочиле за двадесетак одсто.

- Струја је скупља од јануара, а станарине од прошлог мјесеца. Када је ријеч о основним животним намирницама за сада свега има и не примећујем неке веће гужве у маркетима нити да људи гомилају залихе. Мања векна хлеба је 1,20 евра, а толико је коштала и прије украјинске кризе, док је литар уља два евра - испричала је Ковачевићева.

 

Аустрија и Италија

Када је у питању живот у Аустрији, Драгомир Перић из Беча објашњава како основних животних намирница има довољно и нема ограничења на куповину.

- Најтежа ситуација је око горива, па је тако дизел отишао са једног евра по литру на 1,98, а на неким пумпама и до 2,40 евра. И те цијене се мијењају из дана у дан. Највише је поскупјело уље и то за 100 одсто. На примјер, колико се сјећам оно је прошле године коштало један, а данас је два евра. Брашно је без значајнијег поскупљења, док је цијена кућне хемије скочила за неких 15 до 20 одсто -  каже Перић додајући како је Европска унија током корона кризе одштампала велике количине новца те да стога већини европских земаља не гине велика инфлација.

Када је у питању ситуација у Италији, Вера Деспот из Вероне каже да несташица нема, али великих поскупљења има. 

- Поред тога, бар овдје гдје ја живим, ограничена је куповина уља и брашна. Може се купити само два литра уља, док на полицама гдје се налази брашно пише “купујте одговорно и разумно”. Гориво је пак отишло на 2,4 евра по једном литру и на пумпама нема гужви, јер је већини грађана то скупо. Људи који се баве транспортом најавили су протесте - каже Деспотова.

Објашњава како је најтежа ситуација с гријањем те да је њен задњи мјесечни рачун за утрошени гас  износио чак 630 евра, а што је за чак 200 одсто више него претходних мјесеци.   

- Раније сам по овом основу плаћала између 200 и 250 евра, а сада чак 630 евра, а што је велики удар на кућни буџет - додала је она.

Милош Војиновић, који се посљедњих година професионално скрасио у Фиренци, каже како је међу обичним људима ипак главна тема и преокупација рат у Украјини.

- Људи прате шта се дешава и сакупљају помоћ. Панике нема, као ни неких већих несташица. Бар ја нисам ништа примијетио. Једна од тема је и како да се италијанске фирме изборе са санкцијама, јер пуно луксузне робе и хране извозе у Русију - каже Војиновић.

Швајцарска и Шведска

Грке талас поскупљења запљускује још од прошле године. Рачуни за струју су им већи чак пет пута, а посљедице сукоба у Украјини одразиле су се на цијене основних животних намирница и традиционалних специјалитета. Гирос је у неким градовима поскупио за више од 40 одсто, па кошта чак четири евра.

- Према извјештају организације за контролу тржишта при Министарству финансија куповна цијена јагњетине на велико последњих дана порасла је за 30, а јунетине за 10 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, што само значи да ће се тренд повећања цијена наставити – нагласила је Ивана Апостол која посљедњих година извјештава за РТС из ове медитеранске државе.

Са друге стране Милана Савић, која са породицом живи у Цириху у Швајцарској, испричала нам је да у посљедње три седмице није примијетила баш неке промјене по питању живота у овом граду.

- Овдје је једино гориво баш поскупјело. Цијене су скочиле као и у осталим земљама. Посљедњих дана нема раста цијена горива, што је добро, али кажу да ће овакве цијене остати бар још шест мјесеци – испричала нам је Савићева.

Када је ријеч о основним животним намирницама, каже да није примијетила да су цијене веће него прије избијања сукоба у Украјини.

- Рафе са брашном и уљем су пуне, људи уопште не купују залихе. Моје комшије када ме виде говоре како мисле да ће и доље код нас избити рат као и у Украјини. То ме помало плаши, али надам се да је наш народ извукао поуку јер рат никоме ништа добро донио није - испричала нам је Савићева и додала да је примијетила да у Швајцарску стиже све више избјеглица из Украјине.

Нормално стање је и у Шведској. Према ријечима Горана Поповића, који тамо годинама живи и ради, украјинска криза и економски рат истока и запада нису много тога промијенили у овој земљи.

- Једино се више прича да ли би Шведска требало да уђе у НАТО или не. Истина, цијене одређених производа нешто су повећане. Ту прије свега мислим на кафу, воће и поврће, али и гориво – навео је Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана