Живот Нишлије који 15 година живи у гробници добија филмски преокрет!
Ниш - Живот Братислава Стојковића (44), човјека који више од 15 година спава у гробници поред три лимена сандука на напуштеном старом гробљу у Нишу, могао би да се промијени из коријена.
Јер, награђивани документарни филм инспирисан његовим животом "У кући са мртвима" погледао је и Подгоричанин Суад Ћелић, који већ деценијама живи и ради у САД. И чим је одгледао филм, одлучио је да помогне Братиславу, пишу Вечерње новости.
Тако је Стојковић, послије деценију и по бескућничког стажа, на путу да добије документе, покрене оставински поступак и поправи кућу која је оштећена у пожару у којем је настрадао његов отац и гдје је изгорјело све што је имао.
Братислав се никада никоме није жалио, али је захваљујући свом "становању" у гробници у једном тренутку био права "медијска звијезда".
Тада су Саша Ђорђевић, Јасмина Ранђеловић, Бојан Ранђеловић, Миодраг Станковић, Јелена Ђукић Пејић и Градимир Николић одлучили да оду корак даље и сниме документарац о њему. Двије године касније услиједио је обрт, који не би оставио равнодушним ни холивудске филмаџије.
- Суад Ћелић је послао новац да му се купи гардероба, уплаћена су му два оброка дневно у експрес-ресторану, а у току је сређивање личне документације, јер Братислав нема ни личну карту. Кад то завршимо, моћи ће да се пријави за социјалну помоћ и народну кухињу. Ангажовали смо адвокатску канцеларију која ће му помоћи у обезбеђивању документације како би покренео оставински поступак -не крије радост Градимир Николић, продуцент филма, и додаје да су прижељкивали да се појави неко попут Суада.
Братислав је прихватио помоћ са другог континента јер не памти када је имао редовне оброке и чисту гардеробу. Иако живи на суморном мјесту, на гробљу на коме се од 1960. године нико не сахрањује, Братислав је питом и ведар човјек.
- Живот је чудан и ја сам навикао на то - каже Братислав. - Још чудније је када после толико година обучете нову и чисту одећу. Брзо сам заборавио и на укус хране из контејнера коју сам годинама јео. Скоро да сам се помирио да ћу окончати живот међу овим лименим сандуцима и костима, кад се појавило светло у мом животном тунелу.
Стојковић признаје да се без помоћи филмаџија и Суада не би никада снашао. Вели да није лијен и да би се прихватио посла, јер је некада био цијењен молер, и да сања да опет ради тај посао и поправи уништени дом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
