Живот најбољи у Мелбурну, а најгори у мексичким градовима

Истраживања су показала и да се добро може живјети у градовима који су нам изгледали потпуно непривлачно, као и да живот у великим метрополама не мора увијек бити пријатан.

Листе најбољих и најгорих градова обављају разне институције неколико пута годишње, а у истраживања се не укључују градови у Либији и Ираку, Сирији и осталим зараћеним зонама.

У сваком случају, листе најбољих и најгорих градова знају да буду веома занимљиве.

Најбољи градови

Посљедња студија о градовима најбољим за живот Јединице за информације при “The Economist Group” направила је нову ранг-листу најпријатнијих мјеста на планети, а градови Аустралије и Канаде заузели су шест од првих десет мјеста.

У проучавање је уврштено 140 градова, а посматрани су фактори попут стабилности, здравственог осигурања, културе, окружења, образовања и инфраструктуре. Највећи утицај на нечији ранг имао је ниво конфликта, односно безбједносна ситуација.

На првом мјесту најбољих градова за живот тако се нашао Мелбурн, а слиједе Беч, Ванкувер, Торонто, Калгари, Канада, Аделејд, Сиднеј, Хелсинки, Перт и Окланд.

С друге стране, према ранг-листи, коју је направила шведска фирма “Ериксон консјумер лаб”, најбољи град према погодностима за живот је Стокхолм. Мумбај, главни град индијске савезне државе Махараштра, је други, а рангиран је испред великих градова попут Њујорка, Лондона и Лос Анђелеса.

Истраживање са 1.500 учесника по граду урађено је у Каиру, Јоханесбургу, Мумбају, Стокхолму, Пекингу, Москви, Сао Паулу, Токију, Сеулу, Лондону, Лос Анђелесу, Њујорку и Хонгконгу.

Истраживање је показало да је просјечно вријеме дневног путовања у наведеним градовима око два часа и 20 минута. Људи су много опуштенији кад тачно знају колико им времена треба да стигну до свог одредишта, самим тим могу своје вријеме много ефикасније да искористе.

Становници ових градова највише цијене велику понуду ресторана, кафића, тржних центара, супермаркета и других забавних услуга. Поред тога, на цијени су и квалитетна мрежа за мобилну телефонију, као и ефикасан систем снабдијевања водом. Према истраживању, грађани су се највише жалили на гужве у саобраћају, паркирање, квалитет ваздуха, општу чистоћу и начин комуникације са градским службама.

Европска агенција за статистику “Евростат” објавила је листу најбезбједнијих градова у Европи, а поносно прво мјесто заузео је град Валета, у којем у три године, колико је трајало истраживање, није забиљежено ниједно убиство.

Безбједни градови су и Будимпешта, Хелсинки, Мадрид, Рим и Беч.

Хонгконг је “најбољи град” на свијету, према резултатима рангирања које су обавили Обавјештајна јединица британског листа “Економист” (EIU) и информациона агенција “Баз дејта”.

У оквиру рангирања комбиновани су подаци са ранг-листе EIU о квалитету и условима живота са подацима из других извора, да би се формирала нова ранг-листа. У истраживање нису били укључени Мелбурн, Ванкувер и Беч, који заузимају прва три мјеста на основној листи EIU.

Оцјењиване су зелене површине у градовима, ширење градова, природни ресурси, културна богатства, повезаност, изолација и загађење, на скали од један до пет, а укупна оцјена датих категорија чинила је 25 одсто новог индекса.

Преосталих 75 одсто добија се из пет категорија: стабилност, здравствена заштита, култура и животна околина, образовање и инфраструктура. На другој позицији нашао се Амстердам, а слиједе Осака, Париз, Сиднеј, Стокхолм, Берлин…

Најопаснији градови

Недавно је мексички Савјет за безбједност објавио листу 50 најопаснијих градова на свијету, а оно што је многе шокирало јесте чињеница да се првих десет најопаснијих градова на свијету налазе у Латинској Америци.

С обзиром на број убистава подијељен са бројем становника, најопаснији градови свијета налазе се у Латинској Америци, а чак 45 од 50 најопаснијих налази се у обје Америке.

Листа је састављена према стопи убистава у протеклој години, а према тој листи, најопаснији град на свијету је Сијудад Хуарез у Мексику. Овај пограничан град, полазна тачка трговине дрогом ка Америци, налази се практично на свакој листи најопаснијих градова на свијету.

Хуарез је своју репутацију зарадио константним обрачунима супротстављених нарко-картела током којих је живот од 2008. до 2010. изгубило више од 6.000 људи.

Слиједи Марсио у Бразилу, који су бразилске власти жељеле да претворе у меку за туристе, али статистика од 135 убистава на 100.000 становника никако није ишла у прилог овој идеји.

Треће је некада монденско љетовалиште Акапулко у Мексику. Овај град, некада познат по својим плажама и клубовима који су привлачили познате особе попут Френка Синатре и Елизабет Тејлор, није успио да избјегне насиље које прати дрога и које је захватило остале дијелове државе, па статистика показује 128 убистава на 100.000 становника.

Слиједе Дистрикт Централ, Каракас, Тореон, Њу Орлеанс,

Кингстон, Кејп Таун. Само још један град ван обје Америке спада међу 50 најопаснијих градова свијета - ирачки Мосул који је 44. на листи.

Европска агенција за статистику “Евростат” објавила је резултате истраживања према којима је Виљнус најопаснији град у Европској унији, а до резултата су дошли упоређујући број убијених особа са бројем становника.

У Виљнусу се, наиме, годишње у просјеку биљежи 7,9 убистава на 100.000 људи. Друго мјесто заузео је Талин са 6,03 убиства, а слиједе Луксембург, Амстердам, па Брисел.

Хараре је најгори град на свијету за живот.

Према истраживању, које је лани спровела британска компанија “Economist Inteligence Unit”, престоница Зимбабвеа Хараре је најгоре мјесто на свијету за живот.

Хараре је први на листи 140 градова у којима су услови за живот изузетно тешки. Према извјештају, у граду свакодневно долази до прекида у напајању струјом, као и до прекида у снабдијевању водом. Здравствена заштита је веома лоша, а услуге градског превоза испод сваког нивоа, а уз то постоји стална пријетња од грађанских немира.

Други град који је најнеусловнији за живот је Дака у Бангладешу, а слиједи Порт Моресби у Папуа Новој Гвинеји. На четвртом мјесту је Лагос у Нигерији, а пети на листи је Алжир, главни град Алжира.

Цијене

Подаци до којих је, на основу истраживања трошкова живота од јуна до августа ове године, дошао “EuroCost Interantional” показују да главни град Јапана Токио и даље држи челну позицију на листи најскупљих градова у свијету.

Слиједи главни град Анголе Луанда, док је на трећој позицији руска престоница Москва.

Слиједе Сингапур, Лондон, Хонгконг и Сиднеј.

Према истраживању швајцарске банке УБС, под називом “Цијене и плате - куповна моћ у свијету” Осло, Цирих и Токио најскупљи су градови на свијету, а швајцарска економска престоница има највећу куповну моћ.

Подаци се заснивају на потрошачкој корпи од 122 производа и услуга, без станарине, а односе се на 72 града у свијету. Послије три најскупља, слиједе Женева, Копенхаген, Њујорк, Луксембург, Стокхолм, Каракас и Лондон.

Трошкови живота најнижи су у индијским градовима Њу Делхи и Мумбај.

Највише плате исплаћују се у Сјеверној Америци и западној Европи, док највише бруто плате зарађују радници у Цириху, Женеви и Копенхагену.

Када је о Европи ријеч, листу најјефтинијих градова предводе Софија, Краков и Будимпешта, док су Цирих, Осло и Стокхолм најскупљи, наведено је на сајту “Prince of Travel”.

Гледајући ову листу, базирану на прошлогодишњим цијенама, посјетиоци могу бити пет пута дуже у Софији него у Цириху.

Дневни трошкови за бугарску престоницу износе 18 евра, а за Цирих више од 92 евра. Листа је базирана на просјечним трошковима смјештаја, јавног превоза, туристичких атракција као и цијена хране и пића.

Природне катастрофе

Када је ријеч о листама које су направљене на основу опасности од природних катастрофа и осјетљивост друштва, најризичнија држава на свијету је Ванату, а најбезбједнији је Катар.

Индекс свјетског ризика узима у обзир опасности од природних катастрофа, али и осјетљивост друштва према природним катастрофама, која је према мишљењу стручњака, вишеструко значајнија него сама природна катастрофа.

Према индексу свјетског ризика, посебан степен ризичности за живот имају мале државе на острвима у Тихом океану, а Вануату чак 36,31 одсто. Иза ње слиједе Тонга да 28,62 одсто и Филипини да 27,98 одсто. У регије са највећим ризиком спадају Кариби, Средња Америка и јужни предјели афричких земаља. Катар, са ризиком мањим од један одсто је на зачељу листе.

Према овом мјерилу, државе су посебно осјетљиве послије јаких оштећења проузрокованих екстремним природним катастрофама, када је инфраструктура слабо развијена, а ситуација са храном и смјештајем - лоша.

Позитиван примјер је Холандија, у којој су дијелови земље испод нивоа мора, што води до велике угрожености од природне катастрофе, јер би без заштитних насипа цијела регија била потопљена. Ипак, због добрих друштвених, економских и институционалних услова, она не припада екстремним земљама ризика, него је на 51. мјесту.

Трговачке четврти

Улица Козвеј беј (Causenway Bay) у Хонгконгу је, према подацима једне од највећих свјетских фирми за промет некретнина “Кушман и Вејкфилд”, постала најскупља трговачка четврт у свијету, престигавши њујоршку Пету авенију. Метар квадратни продајног простора у Козвеј беју закупци плаћају 22.307 евра годишње.

На другом мјесту по скупоћи је Пета авенија у Њујорку, са годишњом најамнином од 21.204 евра по квадрату.

Слиједе Јелисејска поља са више него двоструко нижом цијеном годишњег закупа од 9.573 евра по квадрату.

На четвртом и петом мјесту су токијска Гинза и сиднејски Пит стрит мал, са цијеном од 8.962, односно 8.077 евра.

Од источноевропских градова најбоље је позициониран Праг, на 27. мјесту са улицама На Пршикопје и Вацлавске намњести и најамнином од 2.100 евра.

Алергије

Америчка фондација за астму и алергије објавила је листу главних градова прољећних алергија. Рангирање је засновано на количини полена, употреби лијекова против алергије и броју алерголога по пацијенту. Према тој листи, најгори град за оне који пате од прољећних алергија је Кноксвил, који је препун полена, а већина његових становника користи лијекове против алергије. Други је Мекален, а трећи Луизвил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.