Живимо у доба нових и ратоборних феуда
Куда иде овај свијет, питање је које све мучи, како због актуелне ситуације у бези са Украјином, тако и због све напетијих односа између Кине и Америке.
Пандемија вируса корона, уз “малу помоћ” са стране, гурнула је свијет из досадашње равнотеже, а геополитичке игре великих, које нису само ратне, већ и економске и финансијске, пријете да готово у потпуности униште досадашњи начин живота и направе дубоке подјеле у свијету, које би, ако га физички не униште, могле гурнути у неки нови средњи вијек - у доба феуда и кметова.
Показало се да ти новокомпоновани феуди имају сталну жељу да нешто освајају, правећи моћне војске које би требало да иду у ратне походе. Не жале новца за то, а обезбјеђују га од потлачених и обесправљених кметова. Уколико би се кметови којим случајем побунили због искоришћавања, феудалци би то крваво угушили.
Дубока криза, с којом се све више манипулише да би се дошло до екстра зараде, гура свијет управо у том правцу. Најмоћнији добијају што желе, а остали трпе посљедице. Финансијски закони иду у сусрет интересима банака, а здравствена политика на руку фармацеутских компаније. Нафтне компаније остварују рекордне зараде, завлачећи све дубље руке у џепове обичних људи. Страх је постао моћно оружје за владање и стицање богатства. Новац побјеђује те похлепа постаје норма понашања, што онда доводи до својеврсног домино ефекта материјализма.
Најбоље се то може илустровати кроз суморне бројеве. Прва - један одсто најбогатијих на свијету је приграбило готово двије трећине од 42.000 милијарди новог богатства створеног од 2020. до данас. Њихово богатство се повећавало за невјероватних 2,7 милијарди долара дневно. Они у својим рукама држе више од 50 одсто свјетског богатства. У исто вријеме “откривено” је и како најмање 1,7 милијарди радника живи у земљама у којима инфлација надмашује плате. Ово иде у прилог првој тези да су социјалне подјеле сваким даном све веће те да се капитал све више гомила у рукама све мањег броја људи, феуда, који показују све више амбиција да постану фараони с моћним и непобједивим војскама, које ће иза себе остављати пустош и сиротињу.
Да све иде у том правцу може се видјети и из података да годишње у свијету за војску и наоружање буде издвојено више од 3.000 милијарди долара. Овај број је сигурно још већи од избијања свеопштег лудила због рата у Украјини.
Њемачка је недавно одлучила да обезбиједи чак 100 милијарди евра за модернизацију своје војске. Пољска, такође, издваја на милијарде евра за ове намјене, уз поруку, како жели имати “најмоћнију војску у Европи”.
И Америка је одлучила да повећа свој одбрамбени буџет за ову годину и достигао је рекордних 858 милијарди долара. Скрштених руку нису били ни НАТО савезници који су се усагласили да повећају цивилни и војни буџет ове војне алијансе за 2023. годину, на 2,3 милијарде долара, што представља повећање од 26 одсто у односу на 2022.
Није се штедјело ни у помоћи Украјини или боље речено на новом распламсавању рата у овој земљи. Из Вашингтона на адресу Кијева је до сада “званичним каналима” послато више од 100 милијарди долара, а из Брисела дупло мање. Када се томе додају и остале европске земље долази се до износа од око 200 милијарди евра.
Да је којим случајем оволика “брига” и солидарност показана на питањима очувања планете и климатских промјена, али и сузбијања екстремног сиромаштва, данашњи свијет би био далеко бољи, безбрижнији и другачији на око.
Према званичним подацима чак око 830 милиона људи гладује широм свијета, односно сваки десети становник планете. И то није само проблем који погађа само Африку, већ све више и поједине европске земље у којима се 95 милиона људи, дакле готово 22 одсто становништва, посљедњих неколико година налази у опасности од сиромаштва.
Да би било помогнуто гладнима Свјетски програм за храну УН објавио је план за борбу против глади у свијету “тежак” 6,6 милијарди долара. Свјетска банка је саопштила да ће на располагање ставити 30 милијарди америчких долара даби помогла у заустављању кризе прехрамбене безбједности.
Ни бриселски службеници нису се претргли нешто када је у питању помоћ земљотресом погођеној Сирији којој су упутили око 1,1 милиона евра. Иако се куну и у очување планете и борбу против климатских промјена иста та ЕУ је током прошле године издвојила око 23 милијарде евра, дупло мање него што је то урадила на примјеру Украјине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
