Живимо ли у Орвеловој 1984.: Министарство истине постаје реалност

Ово су само неки од легендарних цитата из популарног стрипа "Алан Форд" и мале варијације на њих. Нажалост, живимо у временима када овакве и сличне изреке можемо чути готово свакодневно и од стране оних који би требало да донесу неко боље сутра. Тако би улога Броја 1 из "Алана Форда" могла да припадне неком из САД, без потребе да се расписује кастинг, сир Оливера - неком либералном Британцу, а Супер Хика - једном од директора великих корпорација, а посебно оних из фармацеутске или војне индустрије.  

Контрола

Иако је "Алан Форд" био забавног карактера, јер је и група ликова била симпатична, данашњи ликови то нису нимало, јер нам ти и такви новокомпоновани аланфордовци намећу потпуну контролу, стварајући једно дириговано безумље, а на шта је још давне 1949. године упозорио и пророчки најавио у свом роману "1984" Џорџ Орвел.

Ово ремек-дјело издржало је тест времена. За оне који нису прочитали књигу, радња је смјештена у имагинарну будућност у којој три непрестано зараћене тоталитарне државе - Океанија, Евроазија и Источна Азија - доминирају свијетом. Протагониста - Винстон Смит је мањи партијски функционер који ради у Министарству истине, пропагандном огранку владе.

Смитов посао је да ревидира историјске записе како би одговарали државној верзији историје, али његова чежња за истином тјера га да се тајно побуни против режима, који систематски искривљује истину и исписује неку нову историју која би одговарала утврђеној агенди. Он на крају бива ухапшен, те се од њега тражи да се закуне на лојалност Великом брату, односно партији чије су пароле - рат је мир, ропство - слобода, незнање - снага, али и - два и два чине пет.

Када је написана, књига је дала моћну и застрашујућу слику будућности, наглашавајући да је потпуно могуће да тоталитарна држава, а поготово уз помоћ аланфордовских ликова преузме потпуну контролу над читавим свијетом и то сваким сегментом живота. Нажалост, ако погледамо шта се све око нас дешава, могли бисмо закључити као да је она данас писана, односно као да већ живимо у том једном глобално-тоталитарном друштву, гдје је демократија само флоскула за мале земље, јер су слобода говора и људска права резервисани само за један одсто људи.

Тајне службе

Данас на сцени имамо све већу контролу медија, па се тако предлаже формирање и разних комисија које би требало да утврђују шта је истина, а шта не, а било је предлагано да се уведу и шпијунски софтвери који би пратили оно што раде и пишу новинари. И не само они, већ и обичан свијет.

Интересантно, радило би се о политичком тијелу, а не неком независном, без спољних утицаја. Недавно је у Америци чак предложен закон који би онемогућио рад појединих друштвених мрежа, посебно "Тик тока", јер Министарство истине сматра да он угрожава и поткопава националне интересе ове земље и трује људе.

У исто вријеме, мреже које су под контролом тог истог министарства бришу и блокирају садржаје и истраживачке текстове и постове о, рецимо, умијешаности ЦИА и МИ6 у стварање ИС-а, о вирусу корона, рату у Украјини и страхотама у појасу Газе.

Тако се недавно на удару нашао и британски истраживачки новинар Кит Кларенбер кога је једна од друштвених мрежа етикетирала - опасним појединцем. Он је тим поводом истакао како није никаква тајна да у одјељењу за обавјештавање о глобалним пријетњама, при друштвеној мрежи која му је ударила забрану, раде бивши шпијуни ЦИА, Пентагона и НСА. На то су својевремено указивали и Едвард Сноуден и Џулијан Асанж, који су због тога од стране контролора времена и простора, односно припадника тајне службе означени као лица опасна по "националну безбједност".

Продужене руке

У међувремену су направљене и разне организације које се баве "истином", називајући себе раскринкавачима лажних вијести, а у ствари ради се о тијелима и особама које директно финансира Велики брат.

Чак је, као и у Орвеловом роману, наметнут новоговор, који прате тек разне фразе. Сложеност језика је смањена те се све више користе само оне ријечи које изазивају емоционалне реакције, попут: национални интереси, геноцид, руска и кинеска пријетња. Критичко размишљање није пожељно. И то по правилу гутају они који су несвјесно допустили себи да постану заробљени у овом кавезу о ком је Орвел писао. 

Нажалост, свједоци смо да Велики брат чак користи и поједине међународне институције да се ревидирају историјски записи, али и донесу одлуке против оних који не искажу лојалност према глобалној партији.

Нажалост, чак су и Уједињене нације, некадашња Лига народа која је основана како би се спријечили и осујетили неки будући ратови, те обезбиједило да су све земље једнаке пред међународним правом, искоришћене за стварање тоталитарне агенде, односно алибија за обрачун  са малима и непослушнима који су се дрзнули да дјелују мимо партијских ставова Великог брата.

Продужена рука Великог брата и Министарства истине је НАТО, једина колективна војна организација у свијету која је након пада Берлинског зида видјела прилику за неке нове прокси племенске ратове - жртвовање других зарад ширења хегемоније. Све је, у ствари, питање моћи и контроле. Изговори како се све ради зарад ширења демократије и заштите људских права међу омиљеним су ријечима у поменутом новоговору.

Ратни добоши

На овај начин се успоставља потпуни надзор, контрола над мислима и животима. Мејнстрим медији нас филују испразним информацијама које испирају мозак. Алгоритми диктирају вијести, циљане рекламе обликују наше склоности, технологије надзора задиру у приватност, а вјештачким страховима обликује се политичко окружење.

Информације, моћ, контрола и манипулација подацима постали су оружје новог доба. Дигитални отисци које остављамо за собом више нису само нуспроизводи наших онлајн активности - они су роба, зрела за експлоатацију од стране оних чији интереси леже у обликовању мисли, понашања и на крају самог друштва.

Намеће нам се шта ћемо јести, шта да читамо. Пишу се и нове историјске књиге које сасвим другачије третирају црно и бијело. Усљед наводне бриге због климатских промјена укидају се фарме крава, а у исто вријеме отварају нова нафтна налазишта. Прави се вјештачко месо и убјеђују људи да је ГМО храна здрава.

Звецка се оружјем умјесто даирама. Ударају се ратни добоши умјесто бубњева. Уништава се породица као стуб друштва, а велике и моћне корпорације заузимају њихово мјесто. Циљ је створити једну аморфну и безличну, послушну масу, наравно контролисану на све начине. Због тога се удара на вјеру и духовност, нешто што је одувијек окупљало људе. Намјерно се остављају и недовршене ствари, тињајући сукоби широм свијета, јер се на тај начин оставља простор за интервенционизам.

Имагинарна слобода

И како године пролазе, умјесто да идемо напријед, економски, технолошки, образовно и духовно, све више, колективно, падамо у бездан. Улазимо полако, али сигурно у Орвелову "1984".

Орвел нас у својој књизи управо упозорава на то, да будемо мудри и будни када је у питању оно што се дешава око нас и да разумијемо шта је протагониста у његовој књизи мислио када је рекао: "Слобода је слобода да се каже два плус два је четири. Ако се то одобри, све остало слиједи".

Али када се уставна права ускраћују и масама се манипулише, грађани би на крају могли да постану попут Орвеловог протагонисте - узорно пожељног грађанина, који ће функционисати по принципима које прописују корпорације и разна новокомпонована министарства.

Креатори таквих политика праве чорбу у коју стављају мјешавину ријечи осмишљених да се осјећамо важнима и да имамо контролу, а све вријеме суптилно манипулишући нашим мислима и радњама. То је игра илузије, у којој је илузија слободе представљена кроз варљиву реторику: "Слободни сте да радите оно што вам ми кажемо".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.