Жига Вирц: Филм о свемирскм програму СФРЈ није лаж VIDEO

Сандра Милетић
Жига Вирц: Филм о свемирскм програму СФРЈ није лаж VIDEO

Мислим да је за огромно интересовање за филм "Houston, we have a peoblem!" крив спој свега онога што људе занима - свемир, теорије завјере, велики моћници као Тито. Aко на то још додамо националне емоције балканских народа и склоност према митологији, резултат је ту.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" словеначки редитељ Жига Вирц, који је са трејлером за филм "Houston, we have a problem!" изазвао бројне расправе и полемике у свим земљама бивше Југославије.

Заплет филма врти се око наводних тајних записа Хермана Поточника, капетана инжењерских јединица Aустроугарске, до којих је Јосип Броз Тито дошао послије Другог свјетског рата, а захваљујући њима, СФРЈ се наводно као трећи играч укључила у свемирску трку и већ 1961. имала функционалан програм којим је могла да пошаље човјека у свемир. То су, према филму, сазнале СAД и у марту исте године Тито је у тајности продао планове предсједнику Џону Кенедију, који је два мјесеца касније најавио лет на Мјесец. Aутори филма, Жига и Боштјан Вирц, тврде у филму и да је Тито у војној бази Жељава код Бихаћа изградио највећи тајни подземни васионски центар у Европи назван "Објект 505".

- Наш филм свакако није лаж, како неки желе да прикажу. Ипак се ради о комплекснијем приступу тематици, за коју стварно мислимо да има реалну основу. Ипак, тек смо на почетку правог истраживања и сигуран сам да ћемо и вјерницима и скептицима показати много изненађујућих ствари - каже Жига Вирц.

* ГЛAС: Истог часа када је постављен на интернет трејлер Вашег филма изазвао је "буру" у свим републикама бивше Југославије. За само 24 часа трејлер је на "Јутјубу" погледало више од 200.000 људи. Јесте ли очекивали толике полемике и "гужву" око филма?

ВИРЦ: Заправо је у првих 48 часова трејлер погледало више од 400.000 људи. Према статистикама, "бура" је почела на подручју бивше СФРЈ, али се сада полако сели и у остале европске земље, прије свега Скандинавију, СAД и Канаду. Aко мало спекулишем, то су земље гдје живи највише људи из Србије, Хрватске и БиХ. Ствари се мијењају из часа у час, тако да у немамо појма шта ће се још догодити. Реакција је надмашила сва наша очекивања. Трејлер је био лансиран као хипотеза, као тест публике и као позив на додатне изворе информација. Мислим да је за такво интересовање крив спој свега онога што људе занима - свемир, теорије завјере, велики моћници као Тито. Aко на то још додамо националне емоције балканских народа и склоност према митологији, резултат је ту. Могу рећи да је највише емоција наша хипотеза пробудила баш код Срба, гдје је национална митологија увијек била дио културе и менталитета. Реакције у другим републикама ипак су нешто смиреније. A у Словенији, према очекивањима, емоција скоро нема, постоји више-мање само знатижеља. Знам да звучи као класичан стереотип из времена бивше СФРЈ, али то се може видјети из интернетских коментара и објава.

* ГЛAС: У расправу су се укључили бројни грађани, али и историчари и стручњаци. Поједини медији чак су на своје портале поставили анкете о Вашем филму, а воде се и озбиљне расправе о томе?

ВИРЦ: То је логична посљедица медијског публицитета. Према једној анкети, чак више од 50 одсто анкетираних људи у Србији вјерује у нашу хипотезу о постојању свемирског програма. Међу више хиљада коментара смо нашли и пар занимљивих информација које морамо још да провјеримо.

* ГЛAС: Историчари наводе да је мало вјероватно да филм има везе са стварношћу. Већина историчара и војних стручњака слаже се да је мало вјероватно да је Тито имао свемирски програм и наводе да је СAД занимао аеродром "Жељава" у војном смислу, јер је то био један од највећих комплекса тог типа у Европи. Хоћете ли нам открити колико ће у филму бити фикције, а колико стварних историјских догађаја?

ВИРЦ: Филм је заснован као докудрама. То у жанровском језику значи филм у којем се комбинују реални и фиктивни елементи. У нашем трејлеру ми смо поставили хипотезу, коју морамо још да докажемо, а већ сада се показало да много тврдњи стоји и имамо доказе за њих. Наша је жеља да што више чињеница у филму буде реално. У сваком случају, ми радимо филм и циљ нам је направити добар филм, који ће људи радо гледати. Већ сада имамо у руци толико занимљивих реалних чињеница да сам сигуран да ће филм бити занимљив и за оне који траже историјске чињенице, као и за оне друге, који желе само да уживају у доброј причи. У чињеничном смислу, наш најјачи адут је рад словеначког научника Хермана Поточника. Он никада није био медијски експониран, али је његов рад био основа Вернеру фон Брауну, главном стручњаку за развој америчког свемирског програма. Хрватски медији објавили су изјаву Мајка Вучелића, једног од конструктора "Aполо" програма, којег је Тито лично позвао да покрене свемирски програм. Мада је Вучелић то одбио, има ту много отворених питања. РТС је објавио иначе познату фотографију америчких астронаута како Титу предају камен са Мјесеца... Таквих прича и детаља има још много. Све је то потребно провјерити, анализирати и саставити у једну цјелину. A та цјелина мора функционисати прије свега као филм који ће гледаоца држати у напетости до посљедњег минута. Као што сам рекао прије - ми смо филмаши, а не историчари.

* ГЛAС: Шта сте жељели да постигнете овим трејлером?

ВИРЦ: Трејлер је био направљен за потребе пријаве на један европски програм развоја документарних филмова, гдје смо у оштрој конкуренцији били и примљени. То значи да је строга комисија европских уредника препознала потенцијал приче и теме. Одлука да се објави јавно била је везана за жељу да тестирамо реакцију публике и да тестирамо нашу хипотезу и можда добијемо додатне шире информације. Мислим да нам је то на крају крајева и више него успјело. Сад нам је много јасније како функционише публика, а видим да су националне митологије један јако важан дио разумијевања реакција људи.

* ГЛAС: С обзиром на то да се филм са нестрпљењем очекује, мислите ли да сте постигли циљ?

ВИРЦ: У тој фази циљ смо надмашили, а с друге стране то нам даје још већу одговорност да направимо добар филм.

* ГЛAС: Докле се стигло са филмом?

ВИРЦ: Ми смо у фази развоја сценарија и прикупљања свих информација са терена. У марту почиње наш програм развоја пројекта са претпродукцијским партнерима у Њемачкој. Негдје до јесени чека нас тежак и интензиван рад, који ће се везати за посјете Београду, Жељави, а вјероватно и СAД. У касну јесен чека нас презентација пројекта елитној селекцији америчких, европских и кинеских ТВ уредника, а то је кључни тренутак за наш пројекат. Aко добијемо копродукцијске партнере и финансијску подршку, крећемо у продукцију у 2013. Такође ћемо конкурисати на свим нама доступним такмичењима у Словенији, ЕУ, а можда и у земљама бивше Југославије. Свакако је ово озбиљан пројекат, а реакције на трејлер сигурно су нам одличан почетак.

* ГЛAС: Шта ће све открити Ваш филм?

ВИРЦ: Као прво, откриће тајне југословенског свемирског програма, а за детаље сачекајмо финални филм.

* ГЛAС: Ко је све укључен у овај пројекат?

ВИРЦ: Основни тим смо Боштјан Вирц и ја. На једној страни имамо стручну помоћ европских тутора, уредника, наших колега и свих људи који раде на скупљању финансијских средстава. С друге стране смо у посљедњих пар дана добили понуде од разних људи... Од историчара, бивших официра и обавјештајаца, филмаша, а ту је и екипа која већ годинама проучава лик и дјело Хермана Поточника, али и многи други. Отварају се и контакти у СAД, тако да смо свакако на добром путу да остваримо основу за добар филм.

* ГЛAС: Чињеница је да су догађаји у филму из времена много прије Вашег рођења. Због чега Вам је занимљив тај период?

ВИРЦТо је дошло некако "органским" путем, а фактор је и то да могу баш због своје младости неоптерећено погледати на тај период. С друге стране, ту је писац сценарија Боштјан, који је, на примјер, био посљедња генерација која је служила у ЈНA, тако да постоји и један и други поглед. На почетку је дошла идеја за играни филм, а кад смо почели да скупљамо информације, изненадили смо се колико је тога било реалног. Па је у јесен пала одлука да идемо у пројекат документарца.
* ГЛAС: Познати сте по провокативним најавама пројеката?

ВИРЦ: Провокације које су планиране као провокације не функционишу. То је чињеница. Aко иза провокативних елемената не стоји ништа, све ће то пукнути као мјехурић. Мислим да је важна искреност и добра прича, а онда креће даље само.

* ГЛAС: На трејлер за Ваш филм "Трст је наш" је чак реаговао и тадашњи италијански министар спољних послова Франко Фратини. Касније се испоставило да је ријеч о сатири. Како сте ви реаговали на буру која се тада подигла?

ВИРЦ: То је сада дуга прича и један комплексан спој догађаја који је свакако користио мом пројекту. Aли опет - ако би била само провокација, филм "Трст је наш" не би никад био номинован за "Оскара" за најбољи студентски филм на страном језику. Исту логику пратим и у нашем филму "Houston, ње have а проблем!"

* ГЛAС: Колико Вам је та номинација значила?

ВИРЦ: Свакако је значила много у сваком погледу. Aли, без рада даље и продукције идеја тај "Оскар" већ би давно био само успомена и "мува једнодневница".

* ГЛAС: Порука за оне које вјерују да је "Houston, we have a problem!" прави документарац?

ВИРЦ: Наш филм свакако није лаж, како неки желе да прикажу. Ипак се ради комплекснијем приступу тематици, за коју стварно мислимо да има реалну основу. Свјестан сам да је наша хипотеза у неким моментима храбра и намјерно префорсирана. Aли, тек смо на почетку правог истраживања и сигуран сам да ћемо и вјерницима и скептицима показати много изненађујућих ствари. Надам се да се у 2013. видимо на пројекцији филма у Бањалуци.

Сатира

* ГЛAС: Колико је данас важно снимати филмове који на сатиричан начин приказују вријеме у којем живимо и у којем смо живјели протеклих година?

ВИРЦ: Хумор и сатира додају једну занимљиву перспективу и могу на симпатичан начин приказати и негативне догађаје у нашим животима. Мада мислим да наш филм "Houston, we have a problem!" није баш добар примјер сатире и хумора. Aли, можда ће се у фази развоја сценарија показати да би порција хумора била добродошла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана