Жене заузимају лидерске позиције
Лондон - Три од шест највећих свјетских привреда могло би до средине јануара сљедеће године да има женске лидере. Њемачког канцелара Ангелу Меркел већ неко вријеме називају најмоћнијом женом Европе, Британија је ове седмице добила прву жену премијера Терезу Меј, а и САД би на предсједничким изборима крајем године могле да добију прву жену предсједника, Хилари Клинтон.
Ако највјероватнији кандидат Републиканаца за предсједника САД Доналд Трамп не добије значајније на популарности, Клинтонова би могла да задржи актуелну предност у трци за Бијелу кућу, која према анкетама износи чак 11 процентних поена.
Конзервативац Тереза Меј, која је у сриједу преузела функцију премијера Британије од Дејвида Камерона, била би, да Британци нису одлучили на референдуму 23. јуна да подрже "брегзит", на челу пете по величини свјетске привреде, али је послије референдума дошло до суноврата фунте па је Британија пала на шесто мјесто, иза Француске.
Кад је ријеч о британској опозиционој Лабуристичкој странци, фаворит да замијени непопуларног предсједника Џеремија Корбина је опет жена, Анђела Игл. Упркос раширеном незадовољству либералима у британској јавности, Игл је једина исказала спремност да стане на чело те посрнуле странке. Поменуте даме су испливале на површину до сада најбруталније борбе за власт у британској политици, а ниједна од њих се није нашла на мјесту на којем се сад налази само да би се формално испунили захтјеви за већим учешћем жена у политици, оцјењује Ројтерс.
Послије референдума 23. јуна, на којем је већина Британаца подржала "брегзит", читава једна генерација британских мушких политичара је пала у великом стилу, а једино су жене остале на ногама, наводи британска агенција.
Међутим, Меј би могла да подијели британску јавност једнако као што је у своје вријеме чинила прва жена на челу владе те земље Маргарет Тачер.
САД можда никад нису имале жену за предсједника, али је исти случај и са Француском, Кином и Русијом, преостале три од шест највећих свјетских привреда.
Лидери тих земаља, Владимир Путин, Франсоа Оланд и Си Ђинпинг би ускоро могли да се нађу у друштву Меј, Меркелове и вјероватно Клинтонове, наводи Ројтерс.
Постигнућа тих жена су још упечатљивија с обзиром на то колико су жене слабо заступљене у политици њихових земаља. У Њемачкој жене чине 37 одсто посланика Бундестага, у Уједињеном краљевству тај проценат износи 29 одсто, а у САД тек 19 одсто. Ипак, са Меркеловом на челу Њемачке и Меј на челу Британије, док је Клинтонова фаворит за побједу на предсједничким изборима у САД у новембру, 2016. година би могла да буде упамћена као до сада најважнија "година жена".
Стагнација
Иронично је да број жена лидера у свијету заправо пада, па према подацима сајта "Жене лидери", тренутно у свијету има само 24 жене на највишим позицијама. То је најнижи број у посљедњих неколико година, а укључује и жене на челу монархија које углавном имају само церемонијалну улогу, попут британске краљице Елизабете Друге и данске краљице Маргарете.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
