Жене које су кројиле свјетску историју

Док је једне народ дизао у звијезде, друге су им биле омражене. Неоспорно је, жене имају велики значај како у историји, тако и данас на високим друштвеним позицијама.

Једна од најпознатијих историјских личности, владарка Египта грчког поријекла Клеопатра, била је инспирација за многе пјесме, драме, слике, филмове и ТВ серије. Говорила је течно девет језика, а била је прва владарка Египта, која је причала изворним египатским језиком, језиком народа.

Завела је двојицу великих Римљана, Цезара и Марка Aнтонија. Била је посљедњи египатски фараон, а као велики патриота Египат је стављала изнад свега.

У великој Русији, владарке су утемељивачи националне културе, освајале су и моћ и срца, како својих мужева, тако и народа којим су владале.

Прва жена која је владала Русијом била је Софија Aлексејевна, старија сестра Петра Великог. За кратко вријеме владавине ова образована, умна и енергична жена основала је Словенско-грчко-латинску академију, закључила "Вјечни мир" са Пољском и постигла корисни договор са Кином.

Прва руска царица била је друга жена Петра Великог, Пољакиња Катарина Прва, која је, послије смрти свога мужа, дошла на пријесто.

Цар Петар Велики високо је цијенио женски ум и урођени такт, а у њену част установио је орден Свете Катарине. Њеним је именом названа и једна топовњача.

Већ исте године када је умро Петар Велики, Катарина Прва је основала Aкадемију наука у Петербургу, а убрзо је са њеним пристанком и уз лично залагање организована експедиција Беринга на Далеки исток.

Укидање смртне казне и унутрашње царине, отварање неколико домова за инвалиде и сиромашне, оснивање првог руског универзитета у Москви и прве гимназије у овом граду и Казању, дјела су владарке Елизабете Петровне. У Петрограду су у њено вријеме и њеним залагањем отворени први руски театар и прва Умјетничка академија. Добро је наоружала руску флоту и армију, повела рат са Шведском, послије којег је Русији припао дио Финске.

Жена најнеспособнијег од свих руских царева тог имена, Петра Трећег, Катарина Друга Велика владала је најдуже од свих руских царица. Била је њемачког поријекла, а одмалена је испољавала бистар ум и фини дух, снажан карактер и радну енергију. Омрзла је свог бахатог, грубог, неотесаног и неталентованог мужа и збацила га са пријестола, уз помоћ гардијских официра и племства.

Катарина Велика стекла је заслужено овај надимак, јер је њена владавина обиљежена дјелима која јој у историји руске културе осигуравају веома запажено мјесто.

Многе нове школе и болнице, Руска академија, васпитни домови у Москви и Петербургу, Медицински колегијум, губернијска реформа, Црноморска флота, крупни руски центри само су неке од заслуга Катарине Велике.

Нису само владарке оставиле трага у историји великих промјена.

Мата Хари, правим именом Маргарета Гертруда Зеле, била је плесачица и куртизана која је стријељана због шпијунаже у Првом свјетском рату.

У првим годинама 20. вијека преселила се у Париз, гдје је наступала као циркуска јахачица под именом Леди Меклеод. Како је једва спајала крај с крајем, позирала је за слике.
Прочула се као егзотична плесачица у оријенталном стилу. Тада је узела умјетничко име Мата Хари, што на индонежанском и малајском значи "сунце" или "око дана".

Њена тачка је била значајна за историју париског ноћног живота, јер је дала већи углед еротском плесу, по којем је Париз и данас познат. Иако није била позната по љепоти, Мата Хари је била успјешна куртизана и одржавала је везе с многим политичарима и утицајним људима из многих земаља, посебно из Француске, Русије и Њемачке. Тајне службе су, током Првог свјетског рата, дошле до закључка да је Мата Хари шпијун.

Након што је ухапшена у својој хотелској соби у Паризу, изведена је пред суд, осуђена због шпијунирања за Њемачку, а приписана јој је и смрт десетака хиљада војника. Иако се послије тврдило да није било чврстих доказа, стријељана је 15. октобра 1917. у 41. години.

Ово су само неке од многих жена које су кроз вијекове својим умијећем, памећу и способностима стварале историју. Једне су градиле школе и болнице и биле на врху држава и царстава, док су друге биле куртизане и заводнице, које су својом љепотом и умијећем завођења добијале шта су хтјеле.

Марија Aнтоанета

Омражена жена, супруга Луја Шеснаестог, била је синоним за расипништво. Изазивала је незадовољство народа, који је сматрао да је она узрок финансијске кризе. Државнички послови је нису интересовали. Њој приписују реченицу која се односила на народ: "Aко немају хљеба, нека једу колаче", мада није утврђено да је она тако нешто заиста рекла. Због издаје је осуђена на смрт и погубљена на гиљотини 1793. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.